АРТ БРАНЧ Тијана Тодоровић
Галерија Артгет, Трг републике 5/I
20. јун 2019 у 12:00
Арт бранч је формат разговора, прилика за размену мишљења уз кафу и колаче, једног петка у месецу, тачно у подне. Позвани гост, гошћа из области филозофије, књижевности, социологије, архитектуре, дизајна, медицине… у 15 до 20 минута излаже на тему о којој ће се у следећих 45 минута водити разговор између публике и говорника. Као припрему за размишљање пред јунски Арт бранч, Тијана Тодоровић нам најављује тему:
РЕЈВ КУЛТУРА И ПЛЕСНИ АКТИВИЗАМ
Одрастање у Србији 90-их донело је низ личних трауматичних искустава услед колапса културе, друштва и државе. Ипак, током тих 90-их генерација којој припадам покренула је своју паралелну културу која је настала из истинског бунта према целокупној стварности као и потребе да се кроз тело, покрет и плес „очистимо“ и исцелимо од мрака свакодневице. То је била техно и рејв култура која се гајила ноћу у мраку хангара и клубова. Нама, савременицима овог процеса, друштвени ангажман и активизам су подразумевајући фактори електронске музичке сцене и ноћних излазака уопште. Ми знамо да је плес моћно средство комуникације и трансформације и да колективно тело које се формира уз хипнотичке, трибалне ритмове електронске плесне музике врло лако може постати и политичко тело. Кроз целу историју такозване „денс“ културе понавља се исти мотив. У време колективне кризе плесни подијум постаје интензивнији, занимљивији, прогресивнији. Потреба за близином и топлином другог бића у тим тренуцима јача и о томе сведоче сви историјски битни покрети у оквиру ове сцене. Детроит, Манчестер, Чикаго, Берлин, а ту негде и Београд. О овој теми, а посебно о случају Србије у којој је рејв допринео промени политичког система, пуно се прича и пише у глобалним академским и интелектуалним круговима. Тема је поново актуелна у Грузији, Палестини и Бразилу где се ових дана плеше против политичке и друштвене опресије. Домаћи уметник и кустос Богомир Дорингер исцрпно истражује феномен политичког плеса и сковао је потпуно нови израз у теорији плеса „the dance of urgency“ – тешко преводив на српски језик. Ова врста „плесног активизма“ тренутно је свеприсутна и у земљама западне Европе. Електронска музичка сцена је место жустрог дискутовања и борбе за права и оснаживање жена, свих припадника ЛГБТ заједнице, повод за анти-фашистичке демонстрације, подизање свести о дискриминацији избеглица итд. Током кратког Арт Бранч окупљања покушаћемо да приближимо зашто излазак у клуб није нужно површни извор забаве.
Специјални гости : Един Омановић, Другсторе Београд и Слободан Бркић ДЈ И економски експерт.