ТИШИНА ЈЕ ОВДЕ ГЛУВОЋА
Трг републике 5/-1
Галерија Podroom
4 – 25. јул 2019.
Излажу: Ника Аутор, Доплгенгер, Маја Ходошчек, Бојан Мрђеновић, Давор Коњикушић, Немања Чађо, минипогон, Покретница колектив (Жељка Јаковљевић, Ина Маџар, Јована Ракић, Фросина Димовска, Миа Инић, Јелена Алемпијевић, Наташа Вранешевић, Сара Тошић)
Пратећи програм: Немања Чађо и Даница Селем, Форум Рома Србије (Дејан Марковић), Кино клуб Барут (Ненад Поробић), Јелена Мијић, Небојша Миликић, Ивана Смиљанић.
Кустоскиња: Мирјана Драгосављевић
Изложба се реализује у сарадњи са Ксенијом Ђуровић, Аном Вуковић, Катарином Костандиновић, Зораном Ђаковић Миннити.
Ко-организатори: БРИНА, Културни центар Магацин, Кино клуб Барут
Изложба „Тишина је овде глувоћа“ анализира различите миграције које обележавају ове просторе: од фигуре гастарбајтера/ке, преко рата и тзв. распада Југославије, до Балканске руте. Уколико бисмо покушали да мапирамо сва прошла и садашња кретања, добили бисмо покретну слику налик мравињаку – реке људи угрожене егзистенције. Међутим, ово није покушај мапирања свих кретања у потрази за будућношћу, већ приказ фрагмената одређених путовања. Како их перципирамо? Како се према њима односимо? Како у њима учествујемо? Како се у оквиру њих позиционирамо? Како их (не) превазилазимо?
Назив изложбе позајмљен је из књиге „Седми човек. Књига у сликама и речима о искуству страних радника у Европи“ Џона Берџера и Жана Мора, у сарадњи са Свеном Бломбергом. Књига је колаж фотографија, белешки, цитата, поезије који говоре о европској економској миграцији након Другог светског рата из сиромашних европских земаља ка развијеним земљама Западне Европе и са села у град:
„Маркс (1867): У фабрици постоји мртав механизам, независан од радника а они су му припојени као додатак… машински рад до крајности замара живчани систем… пригушује многострану игру мишића и одузима човеку сваку слободну телесну и духовну делатност.
Стругање, бушење, глачање, ковање, бука хидрауличног алата, тресак ударања супстанце о другу супстанцу и стругања супстанце другом супстанцом. Потребно му је много времена да се привикне на буку. И сама бука удара и струже друге супстанце. Ођеци прожети упорним ритмовима, па сваки буде прекинут пре него што се заврши; ништа не престаје и ништа не почиње. Кад бука попусти или кад он изађе из радионице, не наступи тишина, јер су исти упорни, ампутирани ритмови и даље присутни у његовој глави и, пошто их осећа а не може ништа да чује, чини му се да је оглувео.
Тишина је овде глувоћа.“
Иако је ово изложба о миграцијама, ово је ипак и пре свега изложба о раду. Потреба за достојанственим радом и достојанственом зарадом са једне, и експлоатација и системска репресија са друге стране, обједињују све наведене радове, иако не увек експлицитно. Да бисмо то разумели, морамо разумети класну борбу.*
Да бисмо разумели зашто слободна телесна и духовна делатност нису свима загарантоване, морамо разумети класну борбу.
Да бисмо разумели дехуманизацију, морамо разумети класну борбу.
Да бисмо разумели отуђење од рада, морамо разумети класну борбу.
Да бисмо разумели криминализацију борбе за живот, морамо разумети класну борбу.
Да бисмо разумели криминализацију спашавања других живота, морамо разумети класну борбу.
Да бисмо разумели пасивизирајући ефекат виктимизације, морамо разумети класну борбу.
Да бисмо разумели свепрожимајућу бирократију, морамо разумети класну борбу.
Да бисмо разумели жице, насиље, смрт, морамо разумети класну борбу.
Да бисмо разумели приватизацију, морамо разумети класну борбу.
Да бисмо разумели деиндустријализацију, морамо разумети класну борбу.
Да бисмо разумели климатске промене, морамо разумети класну борбу.
Да бисмо разумели избегличке кампове, морамо разумети класну борбу.
Да бисмо разумели расизам, морамо разумети класну борбу.
Да бисмо разумели сиромаштво, морамо разумети класну борбу.
Да бисмо разумели зашто се култура и уметност комодификују, морамо разумети класну борбу.
Да бисмо разумели креативне индустрије, морамо разумети класну борбу.
Да бисмо разумели џентрификацију, морамо разумети класну борбу.
Да бисмо разумели ратове, морамо разумети класну борбу.
Да бисмо разумели тзв. распад Југославије, морамо разумети класну борбу.
Да бисмо разумели колонијализам, морамо разумети класну борбу.
Да бисмо разумели женски репродуктивни и кућни рад, морамо разумети класну борбу.
Да бисмо разумели зашто је еманципација тако тешка, морамо разумети класну борбу.
Да бисмо разумели деложације и борбу за кров над главом, морамо разумети класну борбу.
Да бисмо разумели зашто је човек човеку вук, морамо разумети класну борбу.
Списак је дугачак. Допуните сами.
*КЛАСНА БОРБА – израз супротних класних интереса између класа. Она је покретачка снага историје свих класних друштава. Класна борба се води у свим основним сферама друштвеног живота – економској, политичкој, идеолошкој. Суштина класне борбе је у преузимању политичке власти, која служи за преузимање и економске власти. Борба за политичку власт је највиши, најизразитији и најрадикалнији вид класне борбе. Она се наставља борбом за економску власт, а ова даље идеолошком борбом, која има за циљ да интегрише и координира понашање чланова једне одређене класе, односно дезинтеграцију класе против које се води класна борба, као и да придобије за савезнике оне друштвене структуре које се неутрално односе према тој класној борби.
Мењајући форме и методе, зависно од конкретне историјске ситуације, класна борба доводи до социјалне револуције, као најзаоштренијег вида класне борбе. Процесом социјалне револуције, долази до промене носиоца политичке власти – до тада владајућа класа губи своје привилеговане позиције, а класа која је била експлоатисана, ослобађа се њене власти. Тиме се стварају нови друштвени односи, а процес класног уобличавања и нарастања класних конфликата, започиње се изнова.
Уочавање и сазнање суштине класне борбе, је основа за разумевање законитости развитка класног друштва. „Да тежња једних чланова датог друштва одудара од тежње других, да је друштвени живот пун противречности, да нам историја показује борбу међу народима и друштвима, као и унутар њих, а осим тога још и смену периода револуције и реакције, мира и рата, застоја и брзог прогреса или пада – те чињенице су општепознате. Марксизам је показао основну нит која дозвољава да се открију законитости у томе, да га тако назовемо: лавиринту и хаосу, теорију класне борбе.“ (Лењин) – „Мали лексикон самоуправљача“, Савремена администрација, Београд, 1976.
Или како каже Кен Лоуч – „If we don’t understand class struggle, we don’t understand anything“.
Мирјана Драгосављевић
Изложбу су подржали: БРИНА, Културни центар Магацин, Кино клуб Барут, Амбасада Републике Словеније, i-Portunus.
*Насловна фотографија: Бојан Мрђеновић, Добродошли, 2007-2011.
Програм уз изложбу:
Среда, 10.07.2019. у 19:30, Магацин у Краљевића Марка 4
Пројекција са дискусијом „ХВАЛА ВАМ НА ВАШОЈ СЛУЖБИ“, САД, 2017, 108 мин, играни
режија: Џејсон Хол
Филм представља и води дискусију: Ненад Поробић, Кино клуб Барут.
Петак, 12.07.2019. у 18:00, Галерија Подроом, Културни центар Београда
Разговор о реадмисији и интеграцији Рома повратника
Учествују: Дејан Марковић, Форум Рома Србије, модерира Мирјана Драгосављевић, кустоскиња изложбе
Понедељак, 15.07.2019. у 17:30, Галерија Подроом, Културни центар Београда
Разговор „Живот по овулацији“
Учествују: Ивана Смиљанић, уметница, модерира Ана Вуковић, чланица колектива БРИНА
Уторак, 16.07.2019. у 18:00, Галерија Подроом, Културни центар Београда
Разговор „Њујорк, Њујорк, е па шта је“
Учествују: Јелена Мијић, уметница, модерира Ксенија Ђуровић, чланица колектива БРИНА
Среда, 24.07.2019. у 19:30, Магацин у Краљевића Марка 4
Пројекција са дискусијом „НЕ ОСТАВЉАТИ ТРАГОВЕ“, САД, 2018, 109 мин, играни
режија: Дебра Греник
Филм представља и води дискусију: Ненад Поробић, Кино клуб Барут.
Субота, 25.7.2019. Вођење кроз Калуђерицу и Булбудер
„На две воде и три ветра: логике партије, капитала и радничке класе решавају стамбено питање у СФРЈ“, Небојша Миликић
17.00 Полазак са трамвајске станице код Вуковог споменика (сви трамваји до Цветкове пијаце).
17.20-17.30 Полазак са почетне станице 309 код Цветкове пијаце
17.45-19.15 шетња кроз Калуђерицу, разговор и освежење
19.35-19.40 повратак до Цветкове пијаце,
19.45-20.00 повратак до центра града (трамваји 6, 7, 12, аутобус 79 итд.)