Ivana Radenković poručuje da je iskreno uživala u nastanku suvenira i da se nada kako će deo njenog uživanja osetiti i svi oni koji u svoj život unesu deo ove kolekcije, bio to tanjir, šolja, majica, jastuk, olovka ili njoj jako draga, a ovde sasvim drugačije tretirana - truleks krpa…

O svojoj kolekciji Volim/Beograd, Ivana još kaže:
Priča počinje od želje da se napravi kolekcija koja slavi lepotu svakodnevnog života. Svo bogatstvo i raznovrsnost svakodnevice pokušala sam da pretočim u nešto dostupno svakome, ili bar svakome ko poznaje, oseća i voli Beograd.
Kao i sve najbolje priče, i ova počinje gotovo slučajno. Davne 2000. godine, u okviru svog diplomskog rada sam nacrtala jednu grafiku grada u kome živim. Ona je u sebi sadržala sve najvažnije objekte, sve prepoznatljive crte na licu ovog grada i pretstavljala je gusto tkanje arhitektonskih linija od kojih se sastoji urbani vizuelni prostor. Povezani mostom i rekom, ovi elementi su me doveli do osnovne kompozicije koja će kasnije poslužiti kao osnovni motiv iz koje se rodila cela kolekcija. Isti grafički ton dodatno je naglašen koloritima, bez obzira da li me je vodila crna, bela ili crvena boja, imala sam jasnu viziju koju mi je sam Beograd došapnuo i koju nije bilo tako teško slediti… Sam grad je udahnuo život ovoj kolekciji naizgled običnih, upotrebnih predmeta koji su preneli moju poruku na duhovit, ali grafički čist i lako razumljiv način.
Volim/Beograd je stoga kolekcija izrasla iz mog ličnog odnosa sa gradom, kolekcija u čijem nastanku sam iskreno uživala. Nadam se da će deo tog uživanja osetiti i svi oni koji u svoj život unesu deo ove kolekcije, bio to tanjir, šolja, majica, jastuk, olovka ili meni jako draga, a ovde sasvim drugačije tretirana - trulex krpa…
I na kraju priče, ponešto o autoru. Zovem se Ivana Radenković, grafičkim dizajnom (i svim drugim vrstama dizajna) bavim se već skoro celu deceniju u Srbiji i inostranstvu. Do početka ove godine radila sam u novinskoj kući “Politika Novine i Magazini” u Art direkciji sa fenomenalnim čovekom i dizajnerom Borutom Vildom. Kako od pre nekog vremena intenzivno razmišljam o poslovnom odlasku u inostranstvo, želela sam da nešto napravim za svoj grad, nešto što ću ostaviti iza sebe, a što će biti razumljivo ljudima koji Beograd smatraju svojim rodnim ili usvojenim gradom, a opet i dovoljno intrigantano za ljude van Srbije, bili oni umetnici ili ne.