U 19:00 - NAJBOLJE OD MENE (2007) 86 min
Rakel se odmalena nije razumela zašto svi na radiju, televiziji, filmovima i pesmama neprestano govore i pevaju o ljubavi. I brinula se da li će kada odraste naći pravu ljubav i šta će joj se dogoditi ako je ne nađe. A onda je upoznala Tomasa, vrhunskog sportistu koji se spremao za Olimpjske igre i pomislila da je to to.

Režija: Roser Agilar
Scenario: Roser Agilar, Oriol Kapel
Uloge: Marian Alvares, Huan Sans, Ljuis Omar, Alberto Himenes
Fotografija: Isak Vila
Muzika: Jens Nojmajer
Nagrade: Lokarno – Srebrni leopard za žensku ulogu, Verona – specijalna nagrada žirija, nagrada kritike i publike

ROSER AGILAR (1971)
Rođena je u Barseloni gde je studirala na Visokoj Katalonskoj školi za film i audivizuelne umetnosti (ESCAC) . Specijalizovala se za režiju koju je učila kod Boba MekEndrjua i Huana Hoze Kampanelje dok joj je scenario predavao čuveni Fernando Trueba. Režirala je tri kratka igrana filma od kojih je poslednji „Cuando te encontré“ prikazan na brojnim festivalima. Poslednjih godina je radila kao scenarista u Televiziji Katalonije. „Najbolje od mene“ je njen prvi igrani film.


U 21:00 - DETEKTIVKE (2007) 95 min
U ovom filmu pratimo Ines, Evu i Karmen – tri privatne detektivke koje se bave tudjim životima dobro čuvajući ono što ih muči kada odu kući ili kad krenu na posao. I koliko god dobri profesionalci, one su samo nežna ljudska bića puna sumnji i strahova i, za razliku od posla, i povremenih lakomislenosti i neopreznosti.

Režija: Isijar Boljain
Scenario : Isijar Boljain, Tatjana Rodriges
Uloge: Najva Nimri, Tristan Uljoa, Marija Vaskez, Dijego Martin, Antonio de la Tore, Nurija Gonsales
Fotografija: Kiko de la Rika
Muzika: Lusio Godoj
Nagrade: Gvadalahara (Meksiko) – najbolji scenario; Udruženje španskih scenarista – najbolji scenario
- ženska epizodna uloga Marija Vaskez; Unija španskih glumaca – ženska epizodna uloga Nurija Gonsales

ISIJAR BOLJAIN ( 1967)
Kao šesanestogodišnjakinja igrala je zapaženu ulogu u filmu „Jug“ Viktora Erisea, a zatim nastavila da glumi u filmovima Felipea Vege, svog ujaka Huana Sebastijana Boljaina, Herarda Erera, Manuela Gutijeresa Aragona i Kena Louča („Za zemlju i slobodu/ Tierra z libertad“). Početkom devedesetih godina režira dva kratka igrana filma, a 1995. godine debituje na velikom platnu filmom „Zdravo, da li si sama?“(Hola ? estas sola?) koji osvaja mnogo nagrada i 1996. godine postaje blokbaster u španskim bioskopima. Veliki uspeh postiže i drugim filmom „Cveće s drugog sveta“(Flores de otro mundo) koji pobeđuje u kanskom programu „Nedelja kritike“. Njen treći igrani film „Dajem ti svoje oči“(Te doy mis ojos) osvojio je sedam nagrada „Goja“, a dobro je prihvaćen i njen četvrti rediteljsko-scenaristički film „Detektivke“ u kome je nastavila da se bavi intimnim i socijalnim statusom žene u španskom društvu.