Knjiga Ivane Stefanović Muzika od ma čega sačinjena je od lucidnih i uzbudljivih, radoznalih i upečatljivih eseja i zapisa o neuhvatljivim zvucima i slikama sveta u neprestanoj promeni. U tom svetu jedni pored drugih i uporedo nalaze se Beograd i Bukurešt, Njujork i Istanbul, Beč i Damask, Keln i Šangaj, muzika i teatar, odrastanje i zrela spoznaja života, Orhan Pamuk i Mauricio Kagel, Ljubica Marić i Pavle Stefanović, raspad države i nastanak nove kompozicije u kojoj se ukrštaju čista muzika i dramatični zvuci stvarnosti, muzički i pozorišni festivali i intimni rituali svakodnevnog života za umetnost.
Zvuci tog sveta su nekada radosni i obnavljajući, nekada su dramatični i bolni, nekada su svečani i uzneseni, nekada su uznemireni i potresni, nekada govore o padu u bes i nasilje, nekada govore o uzbudljivim radostima običnog ljudskog života. O svim tim glasovima i njihovim nijansama i značenjima na nesvakidašnje otvoren način svedoči Ivana Stefanović u knjizi Muzika od ma čega. Istovremeno knjiga eseja i knjiga duboko ličnih svedočanstva, Muzika od ma čega pretvara se u hroniku ne toliko muzičkog života koliko života u poremećenim vre¬menima u poslednjoj deceniji XX veka.
Polazeći od uverenja da je muzika „ogroman, od života nerazdvojni deo čoveka”, Ivana Stefanović je napisala knjigu u kojoj na suštinski način progovaraju pitanja umetnosti i pitanja stvarnosti, pitanja savršenstva forme i pitanja svireposti istorije. Otuda Muzika od ma čega jeste vrhunska esejistička knjiga u kojoj se prepliću pronicljivi uvidi i sugestivno pripovedanje, esejističke rasprave i putopisna proza, poetički izazovi i kulturna politika.
Knjiga Ivane Stefanović Muzika od ma čega nastala je u najboljoj tradiciji srpske esejistike.
Ivana Stefanović (Beograd, 1948), kompozitor i esejista, napisala je muziku za više od 40 pozorišnih komada. Tokom rada u me¬dijima posebno se bavila radiofonijom i drugim graničnim muzičkim oblastima kakva je ars acustica.
Najvažnije nagrade: Nagrada Udruženja kompozitora Srbije (1972), Nagrada „Žan Antoan” (1974), Prva nagrada na FEDOR (1992), Prva nagrada na Tribini kompozitora (1993), Nagrada „SLABBESZ” (1993), Sterijina nagrada za muziku (1997), Nagrada „Stevan Mokranjac” za kompoziciju (2008), Nagrada za životno delo „Vitomir Bogić”, za izuzetan doprinos radiofoniji (2010).
Izbor iz kompozitorskog opusa: Kabana, kantata za soliste, hor, dečji hor, simfonijski orkestar (1974), Inkantacije, za sopran i kamerni orkestar (1978), Kuda s pticom na dlanu, za ansambl udaraljki (1979), Mimicry, za hor flauta (1981), Tumačenje sna, za flautu solo i magnetofonsku traku (1984), Četiri noćna zapisa, koncert za violu i gudače (1992), Metropola tišine – Stari Ras, radiofonska muzika (1992), Play Strindberg, gudački kvartet br. 3 (1993), Drvo života, za gudački orkestar (1997), Prvi istočni san, radiofonska muzika (1998), Nad vodom, za sopran, flautu i klavir (2003), Neobične scene sa Homerovog groba u Smirni – novi prilozi za Hansa Kristijana Andersena, koncert za flautu, naratora i kamerni orkestar (2005), Pesnik u staklenoj kutiji – bajka, za sopran i kamerni ansambl (2010).
Ivana Stefanović piše eseje i tekstove o muzici i kulturi.
Objavila je knjigu putopisnih eseja Put za Damask (2001; Nagrada „Miloš Crnjanski”).
Ivana Stefanović je od 1995. do 1999. godine živela u Damasku (Sirija), od 2001. do 2005. delimično u Ankari (Turska), a trenutno živi u Bukureštu (Rumunija).
O knjizi govore: Milena Dragićević Šešić, Mirjana Detelić, Ivana Stefanović i Gojko Božović.
Odlomke iz knjige čita: Ana Sofrenović; muzički program: Ana Sofrenović, Bojana Dimković i Ljubiša Jovanović.
Izdavač: Arhipelag, Beograd, 2010.