subota, 11. februar
13.00 Vođenje kroz izložbu Raskršće: Između intimnosti i spektakla, za sve zainteresovane posetioce

***********

Izložba Raskršće: Između intimnosti i spektakla predstavlja video radove Haruna Farockog (Harun Farocki), Ule fon Bradenburg (Ulla von Brandenburg) i Dejana Kaluđerovića, koji na različite načine istražuju prostor, odnos publike/posmatrača i vizuelnih/izvođačkih umetnosti, fokusirajući se na problem intimnosti u spektakularizovanom društvu. Kustos izložbe, Sodja Lotker, umetnička direktorka Praškog kvadrijenala, je ujedno i autor koncepta međunarodnog projekta Intersection.

Harun Farocki u video instalaciji Serious Games III: Immersion dokumentuje proces terapije koja koristi svet virtuelne realnosti, a koju primenjuje američka vojska u lečenju posttraumatskih sindroma vojnika koji su učestvovali u ratu u Iraku.
…U tom trenutku, pacijent je spao sa stolice. Nakon ovoga nekoliko puta je tražio da se sesija prekine, govoreći da više ne može da podnese sve to. Terapeut je insistirao da se nastavi. Pacijent je oklevao, zamuckivao, izgovarajući zamršene opise sopstvenih misli i osećanja krivice koje je doživljavao u to vreme. Toliko je ubedljivo glumio da je moj prijatelj, kome sam rekao da snimamo role play, nakon što je video deo igre, posumnjao da je civilni terapeut opisivao nešto što je sam doživeo. Pres ofiser koji nam je dao dozvolu da snimamo je takođe sumnjao da je terapeut proživljavao sopstvena iskustva. Čak i da je terapeut glumio samo kako bi nešto prodao, ova scena nije neminovno dvolična.

Sniman u Korbizjeovoj Vili Savoj, novi film Ule fon Brandenburg nastavlja njeno istraživanje mehanizama teatra, performansa kao i smisla pokreta/gesta, sa posebnim naglaskom na formalnim aspektima režije/postavke kao i o nelagodnim ili potisnutim psihičkim stanjima. U ovom filmu ona stvara serije evokativnih epizoda koje se tiču grupe ljudi – verovatno jedne porodice – kao I niz susreta čija su značenja simbolično kodirana, pomalo apsurdnim pokretima, gestovima. Rad Singspiel je film snimljen u jednom dahu koji „nadzire“ karaktere kroz sobe kuće. Svaki pokret ukazuje na nit priče koja se odvija pred našim očima. Sve vreme je prisutan prožimajući osećaj nelagodnosti. Savoja porodica i njihovo iskustvo u vili nije u skladu sa onim iskustvom koje je Korbizje predvideo, u skladu sa „mašinom za idealni život“. Singspiel se odnosi na manje poznatu istoriju vile, on nagoveštava ljudske pukotine koje nastanjuju ovaj naizgled savršen prostor. Umesto doživljaja potpune senzacije koja je bila cilj arhitekture, oseća se anksioznost i neizvesnost. Naslov „Singspiel” se odnosi na formu muzičke drame i na pesmu koju porodica peva u sceni kada se njeni članovi skupe oko stola kako bi popili kafu - pesma naglašava pomalo tragičan ton i osećaj bizarnosti. Smeštena između slike, fotografije, bioskopa, performansa i teatra, Ulina praksa je bogata i slojevita, ali i osobena i angažovana. „Singspiel” intrigira naš um i proganja našu memoriju, dok njena slika ostaje utisnuta u našoj podsvesti.

Simulaciju različitih heroja i dečijih idola zapadne kulture možemo videti u serijalu Can I Change My Career for a Little Fun? (Mogu li da promenim karijeru zarad malo zabave?) (2006/2009), u kojoj Dejan Kaluđerović koristi slike preuzete iz savremenih modnih časopisa, poput Vogue Bambini, i animacije iz nasilnog Internet crtaća, Happy Tree Friends.
Rad razotkriva dvosmislenost u kojoj se očekivanja odraslih (društva) suočavaju sa nasilnim svetom fantazije, čiji prostor sve više zauzimaju dečije televizijske i medija igrice. Pravo deteta da bude detinjasto (impulsivno, nepredvidivo, slobodno, razigrano), oduzeto mu je, a zatim se ovo neprirodno, prerano odraslo dete, umeće u pejzaž crtaća.
Poziranje dečaka kao kauboja u video radu Are You Ready for a Ride? (2006) putem animacije crtanih likova oslanja se na filmsku i televizijsku medijsku stvarnost. U kombinaciji found footage i animacije, crtani junak, koji se kao neko dete prvenstveno zabavlja, na kraju gine u eksploziji bombe, čime se početna bezbrižnost scene munjevitom brzinom pretvara u smrtnu suprotnost. Samo dečak sa kaubojskim šeširom, koji se za to vreme ljulja na stablu drveta, deluje netaknut ovom scenom. Na ovaj način nastaje simultanost informacija sa različitim konotacijama, koja u formi televizijske slike ne pravi nikakvu moralnu diferencijaciju izmedju izveštaja sa ratišta i scena iz akcionih filmova, ali odlučujuće utiče na formiranje obrazaca ponašanja u ranom stadijumu detinjstva.
U prvoj verziji, crtanog lika ubija kiša meteorita, a u drugoj (Beket verziji), iščekivanje i tenzija rastu uz zvuke ptičjeg cvrkutanja - ali ništa se ne dešava.
        Iz teksta Dejan Kaludjerović Stvarnosti detinje svesti, Valtera Sajdla (Walter Seidl)

Profesionalne i umetničke biografije umetnika

Autorka projekta: Sođa Lotker, umetnička direktorka Praškog kvadrijenala.

********

Produkcija i postavka: KIOSK – Platforma za savremenu umetnost, 80׀10, Beograd
Izložba je deo projekta Intersection i Praškog kvadrijenala realizovan uz podršku programa Kultura Evropske komisije.


**********

Galerija Artget, Trg republike 5/I
petak, 27. januar
17.30 PANEL DISKUSIJA Praško kvadrijenale: Između izložbe i pokreta
Učesnici: Sodja Lotker, umetnička direktorka Praškog kvadrijenala
Radivoje Dinulović, arhitekta, predsednik SCen-a (OISTAT Centar Srbija)
Aleksandar Brkić, producent nastupa Srbije na PQ 2007-2011

subota, 28. januar
u 13.00 stručno vođenje kroz izložbu