KROJCBERG

Mesec, bled, posivi i stvari i zvuke.
Nauči se čudu čak i starac škrti,
Što dole, na klupi, tankim štapom vrti
U najužem krugu oko svoje muke.

Tu velegrad leži: težak, nalik kredi.
Hvatanje, disanje, dim, da smrdi sve.
Pre no što ih tama od svetog dana otme
Nerava se snovi bude, vreli i bledi.

Neka ide slatki pogled! Poljubac takođe!
Zar ne čuješ noći alarme crvene?
Vreli, bledi snovi svi su raspršeni.

Džinovske, ljubavlju i mržnjom oblivene,
Za šetnju su zgrade namenjene meni.
Baš mi tamo dole autobus prođe!

Ernst Blas (1890-1939)
Preveo sa nemačkog Srdan Bogosavljević
Iz knjige Antologija ekspresionističke lirike, Svetovi, Novi Sad, 1998.

Jedna od tipičnih pesama velikogradskog ekspresionizma nije tu zbog starog, nego zbog novog Krojcberga.
Drugim rečima, idite u Krojcberg! Zemlju istine, ljubavi i slobode.