POLJE

Talasalo se
Veliko polje žita
Čas prema jugu
Čas prema severu.

Neka devojka dolazila je
Nevidljivom stazom kroz žito.
Kako joj vlati dopirahu do pasa
Činilo se da je celo polje –
Njena haljina lepršava.

Kuda je išla!
U jednm trenu
Izgledalo je da će je talasi doneti do mene.
Al’ staza skrivena, u žitu utabana,
Sigurno je odnosila dalje.

Ostao sam ponovo sam.
Čas prema pustom puteljku
Čas dole ka reci
Neprestano bežali
Meki zeleni talasi.

1968.

Iz knjige Pesme, Sabrana dela I, Respublika, Informatika, Beograd, 2006.
Prvi put u knjizi Pesme s putovanja i druge 1965-1969, Nezavisna izdanja Slobodana Mašića, Beograd, 1969.

Ovaj prošireni haiku slika trenutak koji iskače iz sveopšte pomirenosti pesnika i sveta. Panteizam karakterističan za pesme iz ranog perioda u kombinaciji sa gotovo mističnim doživljajem devojke.