PROSTORI JEZIKA
DAN KADA JE UMRLA LEJDI GAGA
Kakav je ovo dan: je li on poput duge,
apstrakcije koju donekle shvatam, je li kuća sa belim zastavama
kako ga mogu doseći.
Jednom davno poznavala sam curu koja je sebe zvala: Lepotica
a svoj kožni asesoar: Zveri.
Pa, mogu li stvari biti onakve kako ih nazovem, je li u tome tajna.
Jednom davno u istočnoj Evropi
živela je jedna devojka koja je išla u klub Kontura:
dirala se na Obronku među Oblačićima.
Sve to zvuči bezveze. Jeste, dirala sam se. Pomalo debela,
nikada nisam mislila da sam nešto nadarena, zvezda,
ja jednostavno nisam kapirala druge. Ali ti,
ti ne želiš da čuješ taj deo, ti samo želiš da se seksam
među politikom.
Jebi se: ja samo želim da pišem o
bumbarima, bumbarima.
Njujorška škola je nastala jer
stvari moraš da imenuješ u Njojorku.
Inače, previše toga postoji.
Ana Božičević (1977)
Preveo sa engleskog Željko Mitić
Iz knjige Dan kada je umrla Lejdi Gaga, Peti talas, Niš, 2011.
Ono što se dešava u Njujorku, dešava se i u jeziku: stvari moraju da se imenuju. Inače – nestaju.