PROSTORI JEZIKA
NEMAČKOME JEZIKU
Moja sudbina jezik je kastiljanski,
bronza Fransiska de Keveda,
no u laganom dolasku noći
ushićuju me druge intimnije muzike.
Jednu mi podari krv –
o glase Šekspirov i Svetog pisma –
ostale slučaj, koji je darežljiv,
no tebe, milozvučni govore Nemačke,
tebe sam izabrao i tražio, u samoći.
Kroz bednja i gramtaike,
džunglu deklinacija,
rečnik koji nikad ne pruža
nijansu tačnu, približavah ti se.
Moje noći pune su Vergilija,
rekoh jednom; isto sam mogao reći
za Helderlina, ili Angelusa Silezijusa.
Hajne mi je podario svoje uzvišene slavuje;
Gete, kobpozne ljubavi,
i milostive i srebroljubive;
Keler, ružu koju ruka ostavlja
u ruci pokojnika što ju je voleo
i koji nikada neće znati je li bela ili crvena.
Ti, govore Nemačke, sopstveno si remek-delo:
ljubavni splet
složenica, samoglasnika
otvorenih, glasova koj omogućuju
zametni heksametar grčki
i žamor šuma i noći.
Nekad sam te imao. Sada,
umoran od godina, nazirem te
dalekog kao algebra ili mesec.
Horhe Luis Borhes (1899-1986)
Preveo sa španskog Radivoje Konstantinović
Iz knjige Izabrane pesme, SKZ, Beograd, 1982.
Prostori svih jezika su i naši, i mi smo u njima.