Tema meseca januara: ZLATNA VEJAVICA ŠTO PO SAMOJ SEBI VEJE
Temperatura ispod nule
Tu smo na slavlju gde nas ne vole. Najzad dopuštaju da maska padne i pokažu šta je ovo u stvari – skretnička stanica za teretna kola. Studeni džinovi što stoje na šinama u magli. Na vratima im je nešto kredom naškrabano.
Ne sme se reći tako, ali i odveć je prigušenog nasilja ovde. Zbog toga su pojedine stvari tako teške. I zato je teško opaziti prisustvo onih drugih stvari: refleksni blesak sunca što prelazi zidove kuća i klizi po nesvesnoj šumi treperavih lica… biblijsku izreku što osta nezabeležena: „K meni dođi, jer poput tebe ja sam protivurečan.“
Sledećeg jutra radim na nekom drugom mestu. Vozim onamo u cik zore – kroz taj tamnoplavi cilindar. Orion lebdi nad mrzlom zemljom. Deca džedže u ćutljivoj gomili, čekajući školski autobus – deca za koju se više niko ne moli. Lagano, poput naše kose, svetlost narasta.
Tomas Transtremer (1931)
Preveo sa švedskog Moma Dimić
Iz knjige: Tomas Transtremer, Sabrane pesme, Nolit, Beograd, 2003.
Tomas Transtremer (1931) rođen je u Stokholmu. Nakon završenih studija radio je kao psiholog u popravnoj ustanovi za mlade delikvente i bavio se obrazovanjem osoba sa posebnim potrebama.
Spada u red najprevođenijih evropskih pesnika (prevodili su ga između ostalih i Česlav Miloš i Genadij Ajgi), a značajni pesnici posvećivali su mu svoje stihove (Josif Brodski, Lase Sederberg). Dobitnik je većine najznačajnijih evropskih nagrada, a bio je dugo vremena u najužim izborima za Nobelovu nagradu.
Objavljene knjige pesama: 17 pesama (1954), Tajne na putu (1958), Napola dovršeno nebo (1962), Zvuci i šine (1966), Barijera istine (1970), Staze (1973), Baltik (1974), Barijera istine (1978), Divlji pijac (1983), Za žive i mrtve (1989), Tužna gondola (1996), Velika zagonetka (2004). U prevodu Mome Dimića, u navedenom izdanju, celokupno pesničko delo Tomasa Transtremera, izuzev poslednje zbirke, dostupno je na srpskom jeziku.