Представљање књиге Драгана Ђорђевића: МАЛА ЦРНА МУЗИКА –хип-хоп нација, национална историја, држава и њени непријатељи

Учествују: Aлександар Шурбатовић, књижевник, Предраг Вукчевић – БеГе Фанк, музичар, Маја Васиљевић, музиколог и Зоран Јанковић и Иван Ристић, магазин My People

Књига „Мала црна музика“ прво је озбиљније теоријско и историографско остварење о феномену хип-хопа у нашој средини.
Вишестрано захватајући овај комплексни социо-културни феномен аутор убедљиво доказује излишност, или чак погубност, у овдашњој средини и даље присутне дихотомије: „висока“ – „ниска“ култура, успостављајући при том узбудљив и, чини се, аутентичан језички израз настао управо укрштањем научног и супкултурног дискурса. Ова књига је и озбиљна и духовита потврда да је отворени и искрени дијалог теорија и књижевних пракси са свим облицима културалних деривата неопходан и увек обострано плодоносан.

…“За све оне који сањају снове о удобности, доследности, о сигурности и стабилности културе, идентитета, живота – помоћи овде нема. Све је у овдашњој трап музици завршило на добошу, уз свесрдну помоћ неумољивог „кика“ и „хета“: и култура, и историја, и идеологије, морал, вредности, итд. Али не треба гајити илузију да на том истом добошу нису завршили и сами репери. У том (бе)смислу, немогуће је замислити богоугодника који би био у стању да помогне било једној, било другој страни; било намагарченим узвишеним духовима, било хип-хоп наказама, тим „схизоидима капитализма“, на сцени, пред нама, у процесу. И док за академске даме и џентлмене постоји сасвим изгледна опасност од болне спознаје властитог „стања празног потенцијала“; тачније – опасност од спознаје како су у стању да схвате све, а да опет не могу дати доказа да су разумели било шта“ – на другој страни, који би то великодостојник или правдословка били кадри да спасу репере њихове лиричке суманутости? Који врли човек би могао да уразуми, рецимо, главу нишког репера Фурија Ђунте (Драгутина Гроздановића), која, мислећи да је тек једна од верзија Јурија Гагарина, заводљивом римом увезује једно најшире схваћено културно наслеђе; оно које подразумева проблеме средњовековних сталежа, хомофобију, мизогинију, апстиненцију, композицију Sultans of Swing групе Dire Straits, измаштани свет Харија Потера и Краља Артура, крменадле, лимунаде, маринаде; да би потом ту и такву лоботомију слушаочеве главе – …јер, да, Ђунта се обраћа „њему“… – довршио предлагањем нацрта за етику улице која подразумева „коректан“ однос према жени, и посебно према особама на „КО“: према КОмшији и КОнобарици. Ко је, дакле, храбар да било шта приговори мисаоним и културолошким анти-шавовима овог хип-хоп хирурга, који је међу нама а још га не познајемо, и мада за нама долази, носећи своје особено алилуја? Ко је, дакле, достојан да одвеже ремење на његовим патикама?“…

Из књиге Драгана Ђорђевића: „Мала црна музика“

Драган Ђорђевић је есејиста и прoучавалац књижевности и популарне културе. Докторирао је на Филолошком факултету у Београду. Текстове објављује у часописима попут Поља, Улазнице, Сарајевских свезака, 15 дана, Трећег програма… Објавио је и књигу есеја „Марсел & Пруст“ (Културни центар Новог Сада, 2017).