Otvaranje novembarskih izložbi

09.11.2017, 19:00
-

Galerija Artget, Trge republike 5/I

Kolektivne prakse i fotografija u regionu u okviru projekta Fotodokumenti 2017      

Izložba:  Jaka Babnik, Peter Rauh, Matjaž Rušt & Robert Marin, Fotosfera (Slovenija), CHKRAP (Makedonija), Belgrade Raw, Kamerades, Iza ekrana, Ni Foto Kolektiv (Srbija)

U savremenoj fotografiji na teritoriji bivše Jugoslavije, u periodu nakon njenog raspada, mogu se naći vrlo osobene taktike kolektivizma, koje često odražavaju političke, kulturne i ekonomske podele na ovom području u poslednjih dvadeset pet godina. U današnje vreme umetnici koji koriste objektiv kao sredstvo izražavanja obično ne poštuju uspostavljene principe institucionalne saradnje, razvijene u ogromnim mrežama foto-kino klubova, toliko koliko referišu na modele određenih uticajnih interdisciplinarnih umetničkih grupa kao što su Exat 51 iz Zagreba (1950–1956) ili FV112/15 iz Ljubljane (1981–1990); međutim, oni su te modele prilagodili specifičnoj društvenoj, kulturnoj i ekonomskoj stvarnosti novog doba, bez obzira kako je nazivamo – demokratija ili tranzicija. Dakle, taktike su veoma raznolike; neki umetnici koriste kolektivizam kao modus operandi na nivou projekta gde je svaka saradnja prolazna i privremena jer se za svaki novi poduhvat biraju novi saradnici (Peter Rauch, Davor Konjikušić); neki umetnici čine koherentnije grupe koje dugoročnije, ili čak stalno, rade zajedno (Marin i Rušt, Kamerades, Belgrade Raw, Ni Foto, Iza ekrana); iz nekih grupa umetnika i stvaralaca postepeno će se razviti institucije čija je uloga da omoguće uzajamnu podršku za stvaranje ili da uspostave infrastrukturu za organizovanje javnih događaja, edukativnih i izdavačkih platformi ili festivala (Fotopub, Rostfrei Publishing, Organ Vida, Ured za fotografiju, Centar za fotografiju). Na ovaj način, u nedostatku institucionalnog okvira, savremeni fotografi sa Zapadnog Balkana čiji radovi nastaju i distribuiraju se prvenstveno u umetničkom kontekstu mogu da deluju živo i vibrantno, iako samo na poluprofesionalnom nivou. Multitasking, fragmentacija interesa i diskontinuitet umetničke produkcije nisu često nužno negativne pojave. Iz teksta Kolektivizam u savremenoj fotografiji Mihe Colnera

 

Likovna galerija, Knez Mihailova 6
Ivana Kličković

here… the moon

U fokusu interesovanja. Ivane Kličković nalazi se proces stvaranja slika zasnovan na selekciji i semplovanju kulturološki i hronološki udaljenih vizuelnih predložaka, poput japanskih estampi, crteža starih pozorišnih kulisa i digitalnih slika sa interneta, koje umetnica različitim tehnološkim postupcima slikanja rekreira na platnu kao simultano preklapajuće bojene slojeve svedenih slikovnih fragmenata koji formiraju prostorno plošne i značenjski otvorene, apstraktne i/ili kvazi-reprezentacijske kompozicije velikih dimenzija. Vizuelne predloške koje tretira kao povod za nastanak svojih slika Ivana Kličković ne odabira isključivo na osnovu njihove kulturološke ili medijske specifičnosti, već na osnovu formalno-estetske fascinacije koja je u najvećoj meri vezana za imaginacijski potencijal ovih slikovnih fragmenata, čime potvrđuje atemporalnost kao jednu od glavnih karakteristika svog slikarskog gesta. Ovakvim pristupom slikarstvu Ivana Kličković posredno, ali precizno komentariše višesmernu i neprestanu, često haotičnu cirkulaciju slika u našoj svakodnevnici u kojoj je sve već viđeno i egzistira umreženo, prevazilazeći samostalne ili izolovane kulturne obrasce i društvene fenomene, istovremeno pronalazeći način da organizuje sopstvenu strukturu slike unutar koje preuzima i ispituje mogućnosti pomenute logike preklapanja, mešanja, fleksibilnosti, sučeljavanja i simultanosti motiva i stilova… (iz teksta A.Bogdanović u katalogu izložbe)

Galerija Podroom, Trg republike 5

Vladimir Miladinović i Ibro Hasanović
crteži, fotografije, video instalacije, dokumentarni materijal

Na izložbi u galeriji Podroom umetnici se bave preispitavnjem pojma prošlosti.
Hasanović se svojim suptilnim  ambivalentnim radovima hvata u koštac sa idejom stvaranja opštih nacionlnih mitova i uticajem ideologija na konstruisanje kolektivnih istorija kojima se pojedinci, bilo slobodnim izborom ili prinudom, moraju povinuti. Prikazivanjem starih porodičnih filmova i fotografija, otrgnutih od svog svog šireg konteksta i značenja, on poziva gledaoca da upotrebi maštu i sam interpretira ono što se nalazi ispred njega. Zauzvrat, ovim otvara mogućnost za novu konceptualizaciju istorije i sećanja. Miladinović na sličan način pomera granice naše imaginacije. Svojim crtežima u tehnici laviranog tuša, sa dokumentarnim fragmentima, birokratskim spiskovima, listama, mapama, forenzičkim izveštajima I sl., nudi nam kritičku studiju o tome kako informacija često isčezava u nepreglednim prostorima, koje zovemo “arhivima” koji nestaju u zaborav. Svojom tehnikom otkriva i razotkriva već postojeću informaciju, ali u drugačijoj estetskoj formi. Ovaj rad deluje kao svedočanstvo, ali u isto vreme on kreira prostor u kome imamo mogućnost da zamislimo prošlost koje više nema. Zajedno, Hasanović I Miladinović pozivaju publiku da sama zaključi šta znači “čuvanje” prošlosti u sadašnjosti i za budućnost. Oni nas takođe navode da razmislimo kako se mogu zaobići zamke velikih narativa na čemu insistiraju države i druge institucije moći.” Stefani Jang, Boston, Masačusets, SAD

Loading...