Portret književnice: Razgovor o stvaralaštvu Mire Otašević

07.02.2018, 19:00

Galerija Artget, Trg republike 5/I
7. februar u 19.00

Portret književnice:
Razgovor o stvaralaštvu Mire Otašević

Učestvuju:
Mira Otašević, Vladislava Gordić Petković i Milan Vlajčić

Moderira: Nađa Bobičić

„Na stranicama koje ispisuje Mira Otašević prepliću se i sudaraju životopisi pisaca, glumaca, muzičara, slikara, muškaraca, žena, ljubavnika, policajaca, vojnika, dželata, žrtava i ubica, preživelih i mrtvih. Breht, Bojs, Đango, drugi znani i neznani, stvarni i nestvarni, različitog porekla i jezika, raspeti u vremenu omeđenom svetskim ratovima, onim razornim i onim „hladnim“….
Novom knjigom Mira Otašević nastavlja vivisekciju vremena koje je iznedrilo novo shvatanje lepote i nesputanu dinamiku stvaranja, ali i užas bezumnog, masovnog razaranja, neljudskosti, industriju smrti.“  Milan Ristović

Povod za razgovor o književnom stvaralaštu Mire Otašević je autorkin novi roman, Gorgone, u izdanju Geopoetike. I u ovoj knjizi pisanje se odlikuje prepoznatljivim autorskim glasom i tzv. tehnikom montaže kojom se spajaju priče velikog broja likova, fikcija i dokumentaristika, beletristika i teorijsko pisanje o umetnosti. Reč je o tekstovima u kojima se i sama književnost povezuje sa drugim umetničkim praksama poput filma, vizuelnih i primenjenih umetnosti.

U razgovoru će biti analizirane ključne teme koje su prisutne u celokupnom stvaralaštvu Mire Otašević. Pre svega, uloga umetnosti u društvu, ili drugačije ili drugačije rečeno, pitanje granica i mogućnosti, kao različitih vidova razvoja angažovane umetnosti. Zatim, osvetljavanje perspektiva likova koji su na margini društva, ali i na obodima umetničkog polja, te često zaboravljeni u konvencionalnim načinima pisanja o istoriji. Konačno, tribina će biti prilika da sa autorkom razgovaramo o načinu na koji prikljuplja i bira građu za svoje knjige, ali i samom procesu njihovog nastanka.

Mira Otašević je dramaturg iz Beograda. Bavi se teorijom književnosti i pozorišta, posebno područjem istorijskih avangardi. Objavila je knjigu multižanrovskih eseja Spojni sudovi (1980) i romane Magamal (Geopoetika, 1994), Ničeova sestra (Geopoetika, 1999), Beket i jastog (Geopolitika, 2005), Zmajevi od papira (Geopoetika, 2008) i Zoja (Geopoetika, 2012). Romani Gorgone i Zoja našli su se u najužem izboru za Ninovu nagradu za roman 2012. odnosno 2016. godine

Loading...