Трибина: Тржишни карактер
Трибински циклус: Лакмус времена
Тржишни карактер, 22. новембар 2018. у 19 часова
Културни центар Београда, галерија Артгет
Организација: Удружење Оксиморон и Културни центар Београда
Уочивши да се нешто суштински променило, Ерих Фром је издвојио тржишни карактер као доминантну особеност савременог човека, кога одређују тржишни трендови, не догме или ауторитети.
Какав је тај тржишни човек? Чега се боји, чему се нада, шта жели, чему стреми?
Да ли је безличан и безобличан управо зато да би могао бити све оно што ћуди променљивог тржишта од њега траже?
Да ли је његов живот тек један од животних стилова, који се на тржишту могу наћи?
Има ли у њему ичег особеног? Ичег чврстог?
Учесници: Татјана Миливојевић, Миланко Говедарица, Лазар Џамић
Модерира: Дејан Симоновић
Учесници
Татјана Миливојевић
Доктор филозофије. Лиценцирани психотерапеут, члан Савеза друштава психотерапеута Србије. Ванредни професор на Високој школи академских студија социјалног рада у Београду, претходно је била професор на Факултету за културу и медије. Предмети које предаје, области интересовања и рада су филозофска и социокултурна антропологија, специфично однос између личности, друштва и културе; етика и психологија личности, интерперсоналних односа и комуникације.
Миланко Говедарица
Проф. др Миланко Говедарица предаје савремену филозофију и филозофију психоанализе на Филозофском факултету у Београду. Ангажован је и на Филозофском факултету у Косовској Митровици. Био је на студијском усавршавању у Америци (Чикаго). Обавља дужност потпредседника Српског филозофског друштва. Истраживачка тежишта његових радова тичу се критичке теорије друштва, егзистенцијализма и филозофије духа. Поред великог броја научних чланака, до сада је објавио две књиге – Филозофска анализа ирационалности: измењена стања свести и слабост воље (2006) и Филозофија психоанализе (2013).
Лазар Џамић
Предавач на катедри за Дигитални маркетинг на Факултету за медије и комуникацију у Београду (ФМК). Бренд и маркетинг едукатор. Бивши шеф планирања у Гуглу, са мисијом да ‘претвара светлост у топлоту’: огромне количине Гуглових података у нове и дубоке увиде за креирање бољих бренд наратива. Био је Директора за стратегију у неколико лондонских креативних агенција и био је један од првих дигиталних стратега у Британији. Радио је на кампањама и програмима за неке од британских најомиљенијих брендова, као што су Тесцо, Јохн Лењис, Њаитросе, Виргин Холидаyс, Нандо’с итд. Тренер је за дигиталну маркетинг трансформацију, сарађује са неким од највећих домаћих и регионалних клијената као што су Теленор, Мерцатор, Адидас, Ерсте Банка и други. Аутор је неколико бестселлер књига у Србији.
ЦИКЛУС ЛАКМУС ВРЕМЕНА
Организација: Удружење Оксиморон и Културни центар Београда
Место: Културни центар Београда, галерија Артгет
Време, 15, 22 и 29. новембар у 19 часова
Трибински циклус Лакмус времена нуди сагледавање важних књига и идеја из ближе и далје прошлости у контексту савремености будући да су у овим делима наговештени многи трендови и идеје испред времена у коме су настала. Књига и идеја које су оставиле снажан траг и у нашој интелектуалној средини, не само на глобалном плану.
Колико у њима препознајемо наше доба? Како их данас читамо и доживлјавамо? Да ли нас и шта нас у њима дотиче, шта је у њима уобличено а шта расветлјавају? Какве увиде и видике отварају?
У разговорима ће учествовати књижевници и теоретичари књижевности, филозофи, социолози, психолози, антрополози…
Следи:
Родна (не)одредивост кроз призму Вирџније Вулф, 29. новембар 2018. у 19 часова
Орландо Вирџиније Вулф бива и мушко и женско. За Вирџинију, ум великог писца је андрогин, мушко-женски. Како данас схватамо и доживљавамо оно мушко и оно женско? Као издвојене? Супротстављене? Повезане? Неразлучиве? Претопљене? Као променљиве или једном за свагда дате? Како се сналазимо у родном, међуродном, надродном?
Учествују: Биљана Дојчиновић, Јелена Ниџовић, Милица Стојаковић
Модерира: Даница Вукићевић
Одржано:
Сви наши Франкенштајни, 15. новембар 2018. у 19 часова
„Ти си мој творац, али ја сам твој господар.“
Пре равно два века објављен је Франкенштајн Мери Шели, приповест о модерном Прометеју, како у поднаслову стоји.
Роман је створио подлогу за мит.
Да ли је тај мит, данас, наша реалност?
Ко су наши Франкенштајни?
Стварају ли чудовишта која ће се осамосталити? И загосподарити нашим судбинама, претећи да нас униште?
Шта нам доносе генетски инжењеринг и вештачка интелигенција? Да ли су нада или претња?
Играмо ли се богова, покушавајући да створимо живот?
Да ли прелазимо ону границу иза које човек престаје да буде човек?
Учесници: Дивна Вуксановић, Милица Живковић, Милан Николић
Модерира: Дејан Симоновић