Mladen Bizumić ▪︎ Arheologija moderne – slučaj Hotela Jugoslavija i druge psihografije
29. maj – 28. jun 2025.
Galerija Artget, Kulturni centar Beograda
Kustoskinja: Senka Ristivojević
Ciklus izložbi „Iz Centraˮ
Izložba „Mladen Bizumić: Arheologija moderne – slučaj Hotela Jugoslavija i druge psihografije*ˮ na poseban način aktivira prostor Galerije Artget. Autor njenu poziciju i otvorenost ka Trgu Republike promišlja kao javni prostor u kom se prepliću arhitektura urbanog pejzaža, fotografija i prisustvo posmatrača. Postavljanjem radova iz tri serije – „BARYTA” (2017-), „Hotel Jugoslavija” (2011-2025) i „UNESKO-va deca” (2019-) – Bizumić adresira pitanja svesnosti i odgovornosti, lične i kolektivne, kroz dve važne teme: odnos prema prirodnom i društvenom okruženju. Baveći se formalnim kvalitetima stvaranja slika, on često preispituje mesta gde se sreću digitalna i analogna praksa, slika i prostor, pa su njegovi radovi gotovo uvek instalacije određene mestom i vremenom u kome komuniciraju sa publikom. Istraživanjima se posvećuje i istrajava kroz godine, vraćajući se istim temama kad god ima da osvetli nešto novo.
Sam naziv serije „Baryta“ ukazuje na problematizovanje prirode medija fotografije, aludirajući na naziv jednog od najpopularnijih papira za izradu fotografija – baritni papir. Na ovim fotografijama su uzorci barita, minerala barijuma koji se čuvaju u Prirodnjačkom muzeju u Beču. Svaka fotografija je neka vrsta pejzaža, komad šire slike mesta na planeti gde je taj komad iskopan. Autor podseća na apsurdnost promovisanja „zelenih alternativa” u energetici, poput litijuma za proizvodnju baterija, gde se prećutkuju i zanemaruju opasnosti po životnu sredinu koje proizilaze iz načina eksploatacije njegovih ruda.
Slučajem Hotela Jugoslavija Bizumić se posvetio u dva navrata, u periodu od 2011. do 2013. godine, nakon ukidanja prethodne zaštite ovog objekta, jednog od simbola modernizma; i drugi put 2024. i 2025. godine, kada je rušenje ovog zdanja bilo gotovo izvesno. Najpre ga je zanimala budućnost i potencijal modernističkog nasleđa, da bi vrativši se temi u posve izglednom trenutku, skrenuo pažnju na odnos države prema kulturnom nasleđu i potpuno zanemarivanje postojanja vrednosti i ideje o novom, modernom svetu, o progresu i razvoju čovečanstva u vreme rastuće industrijalizacije i tehnološkog napretka.
Ove dve teme povezuje rad pod nazivom „UNESCO-va deca (Miro, Planine Tramuntana)” iz 2019. godine, iz serije fotografija koja preispituje nestabilnost i fragilnost medija fotografije, kao i svetske baštine, mesta izuzetnog kulturnog ili prirodnog značaja. Svaka od fotografija iz ove serije ručno je izrađena, sa negativom koji je uramljen zajedno sa fotografijom. Bizumić ovde govori o procesu nastanka fotografije, njenom reproduktivnom karakteru, koji sam autor ukida, predstavljajući neodvojivo njen negativ i pozitiv.
Izložba „Mladen Bizumić: Arheologija moderne – slučaj Hotela Jugoslavija i druge psihografije” traži aktivno učešće posetioca u procesu gledanja i posmatranja, i kreiranja sopstvenog iskustva. Umetnik u posebno transformisanom prostoru galerije publici nudi svoje lične refleksije izražene u eksperimentalnim postupcima duple ekspozicije, kolaža, kombinovanim tehnikama, a koje publika slobodno koristi kao proces otvorene percepcije.
Samostalna izložba Mladena Bizumića je prva u ciklusu „Iz Centra“, osmišljenog kao prilika za sagledavanje fotografskih praksi i načina čuvanja fotografija iz Kolekcije Oktobarski salon i kolekcije Kulturnog centra Beograda.
——————————————————————————————-
*Psihografije su umetnički prikazi u formatu fotografije koji istražuju psihološke pejzaže. Za razliku od geografije, koja mapira spoljašnji prostor, psihografija mapira mentalne, intimne ili kulturne dimenzije. U kontekstu umetnosti ili arhitekture, psihografije mogu predstavljati način razumevanja kako prostor deluje na ljudsku psihu, i obrnuto, kako kolektivna sećanja, identiteti i osećanja oblikuju prostor. Psihografija u fotografiji predstavlja prostor ne samo kao prikaz fizičkih struktura, već i kao proces percepcije otvorenog tipa ili proces bez unapred određenog ishoda.
Mladen Bizumić (1976, Sremska Mitrovica, Jugoslavija) je osnovne i master studije završio na Umetničkoj akademiji u Oklandu (University of Auckland’s Elam School of Fine Arts) i doktorirao kulturološke studije na Akademiji lepih umetnosti u Beču (Akademie der bildenden Künste Wien).
Izlagao je na brojnim značajnim međunarodnim izložbama uključujući 60. Venecijanski bijenale, 9. Bijenale u Lionu, 10. Bijenale u Istanbulu, 53. Oktobarski salon u Beogradu, 3. Bijenale u Beču i Štajerski jesenji festival u Gracu.
Poslednjih godina Bizumićeve instalacije izlagane su u Georg Kargl Fine Arts, Beč (2023), Muzeju umetnosti Ringling – Državni univerzitet Floride (2022), MUMOK, Beč (2020), MAK – Muzeju primenjenih umetnosti, Beč (2020), Camera Austria, Grac (2019), Muzeju Leopold, Beč (2018), Zacheta – Nacionalnoj umetničkoj galeriji, Varšava (2017), i George Eastman Museum, Ročester, Njujork (2017). Beogradskoj publici predstavio se u 2012. godine izložbom „Mladen Bizumić: Hotel Jugoslavija“ u Salonu Muzeja savremene umetnosti.
Njegovi radovi se nalaze u javnim kolekcijama i muzejima kao što su MUMOK u Beču, MAK – Muzej primenjenih umetnosti u Beču, Savezna kolekcija fotografije Republike Austrije (Fotosammlung des Bundes), Muzej moderne u Salcburgu, Te Papa – Muzej Novog Zelanda u Velingtonu, FRAC des Pays de la Loire u Nantu, Muzej Džordž Istman u Ročesteru, Njujork i Kolekcija Oktobarski salon, Kulturni centar Beograda.
———————————————————————————-
Realizaciju izložbe pomogli: Grad Beograd – Sekretarijat za kulturu, Savezno ministarstvo za umetnost, kulturu, državnu službu i sport, Austrija, Austrijski kulturni forum, Beograd i Lombardi – Kargl, Beč.