25. međunarodni festival „Dani orgulja – Dies organorum“: ARNO HARTMAN
Koncertom pod nazivom Bah – transkripcije i fragmenti predstaviće se nemački dirigent i orguljaš Arno Hartman, te će u znaku ovog najznačajnijeg kompoziotra za orgulje biti zatvoren 25. međunarodni festival „Dani orgulja“. Program obuhvata fragmente Bahovih dela, Bahove transkripcije, transkripcije njegovih ostvarenja kao i fragmente koje su aranžirali i dovršili neki od čuvenih kompozitora i orguljaša.
Hartman je nakon Beča, gde je sarađivao sa najznačajnijim orkestrima ovog grada, svoj profesionalni angažman nastavio je u Bohumu. Od 2003. godine, posvećen je muzičkom životu Bohuma kao muzički direktor crkve i kao umetnički direktor festivala orgulja. Dolazak orguljaša podržava Gete institut u Beogradu.
Program:
Johan Sebastijan Bah (1685–1750)
Uvod i fuga iz kantate Ich hatte viel Bekümmernis, BWV 21
transkripcija: Franc List (1811–1886)
Sinfonija br. 9, BWV 795
transkripcija: Marko Enriko Bosi (1861–1925)
Fantazija u ce–molu (fragment), BWV 537
dovršio: Lorenco Gijelmi (1959)
Jesu, Joy of Man’s Desiring, BWV 147
transkripcija: Moris Dirifle (1902–1986)
Šestoglasni ričerkar iz Muzičke žrtve, BWV 1079
transkripcija: Johan Fridrih Agrikola (1720–1774)
Pedal-Exercitium (fragment), BWV 598
dovršio: Ton Kopman (1944)
Kontrapunktus I iz Umetnosti fuge, BWV 1080
transkripcija: Mari-Kler Alen (1926–2013)
Adađo* i fuga u de–molu, 1001.1 & BWV 539.2 (BWV 1001.2)
* transkripcija Prvog stava Sonate za solo violinu, BWV 1001: Gerard Bunk (1888–1958)
Fugu je za orgulje transkribovao Bah
Jesu, meine Freude (fragment), BWV 753
dovršio: Vilhelm Midelšulte (1863–1943)
Pièce d‘Orgue à 5 avec la Pédale continue, BWV 572
Très vitement – Gravement – Lentement
Biografija:
Arno Hartman (Duizburg) studirao je orgulje, orkestarsko dirigovanje i crkvenu muziku na Univerzitetu za muziku i scenske umetnosti u Beču. Nastupao je na festivalima orgulja širom Evrope, Islanda, SAD, Južne Afrike, Rusije, Australije, Argentine i Urugvaja. Kao solista je, između ostalog, nastupao sa Kamernim orkestrom Firence i Moskovskim kamernim orkestrom u Koncertnoj dvorani Čajkovski (Filharmonija Moskve). Održao je majstorske kurseve na Univerzitetu Emori u Atlanti i Muzičkoj akademiji Gnjesin u Moskvi, gde je bio i član žirija na 1. takmičenju orguljaša Leonid Rojsman.
Snimio je nekoliko kompakt-diskova, između ostalih sa Orkestrom doba prosvetiteljstva, orkestrom Concilium Musicum Wien i Simfoničarima Bohuma dokumentujući tako svoj rad. Nakon godina aktivnog učestvovanja u muzičkom životu Beča, gde je bio odgovoran za brojne koncertne prenose za Austrijsku radio televiziju (ORF) i sarađivao sa Bečkim simfonijskim orkestrom kao orguljaš, Arno Hartman je nastavio svoj rad u Bohumu, kao urednik crkvene muzike. Istovremeno je kao dirigent sarađivao sa Simfonijskim orkestrom Bohuma. Arno Hartman je umetnički direktor Festivala orgulja u Bohumu.
Više informacija o orguljašu na njegovoj veb strani i YouTube kanalu
Foto © Tomasz Griessgraber
Autor fotografije na stranici Vesti: Gianni Proietti