Škola ekopoetike III
PROGRAM
PRVI DAN
subota, 8. novembar
pretprogram
12.00 – 13.30 Nezaustavljive energije ekopoetike: predstavljanje zbirki pesama Srđana Gagića Varljiva istorija doma i Bojana Markovića: Pećina, iznutra (Srđan Gagić, Bojan Marković, Uroš Đurković) (na srpskom)
otvaranje
15.00 – 16.30 Andžej Leder: Ekonomija, višak i traumatični susret sa klimatskom katastrofom (na engleskom)
17.00 – 18.30 Andžej Leder i Julija Fjedorčuk: Radionica #1 – Žorž Bataj i ekonomija viška (na engleskom)
19.00 – 20.30 Julija Fjedorčuk i Minja Tomić: Radionica #2 – Solarpank i energetska ekopoetika (na engleskom)
——————
DRUGI DAN
nedelja, 9. novembar
16.00 – 17.00 Uroš Stojiljković: Kako da volimo svet ako ne posmatramo ptice? (na srpskom)
17.15 – 18.30 Od biosfere do zvezda: srpske i južnoslovenske ekopoetičke publikacije (Časlav Nikolić, Milica Ćuković, Đorđe Đurđević, Milica Kandić, Uroš Đurković) (na srpskom)
18.45 – 20.00 Poljsko poetsko veče: Julija Fjedorčuk, Emilija Konverska, Stanislav Jaglaž, Julek Rošinjski (poljski i engleski sa prevodom na srpski)
——————
VIŠE O PROGRAMU
PRVI DAN
1) Nezaustavljive energije ekopoetike: predstavljanje zbirki pesama Srđana Gagića Varljiva istorija doma i Bojana Markovića: Pećina, iznutra (Srđan Gagić, Bojan Marković, Uroš Đurković)
Srđan Gagić i Bojan Marković su dobro poznati glasovi savremene srpske poezije. Njihovo stvaralaštvo na više načina komunicira i sa ekopoetičkim konceptima, što će biti posebna tema u predstavljanju njihovih najnovijih knjiga, objavljenih 2025. godine.
2) Andžej Leder: Ekonomija, višak i traumatični susret sa klimatskom katastrofom (na engleskom)
Ekonomija je umetnost raspodele viška. Ova teza potpuno prkosi uobičajenom shvatanju ekonomije kao nauke o upravljanju resursima u uslovima oskudice. I podstiče na razmišljanje. Ako ne polazimo od zdravorazumskog uverenja da moramo da se borimo s nedostatkom, već od teze da je višak naš pravi problem, dok je manjak samo posledica naše nesposobnosti da se s tim viškom nosimo, naše shvatanje mnogih pojava u svetu duboko će se promeniti.
3) Andžej Leder i Julija Fjedorčuk: Radionica #1 – Žorž Bataj i ekonomija viška (na engleskom)
Razgovor na ovoj radionici nadovezuje se na Lederovo predavanje i biće zasnovano na odabranim odlomcima iz dela Žorža Bataja.
4) Julija Fjedorčuk i Minja Tomić: Radionica #2 – Solarpank i energetska ekopoetika (na engleskom)
Na odabranim primerima iz savremene književnosti, biće ilustrovane ključne odlike solarpanka i energetske ekopoetike u okvirima ekohumanistike.
DRUGI DAN
5) Uroš Stojiljković: Kako da volimo svet ako ne posmatramo ptice? (na srpskom)
Zašto satima sedimo u mestu sa željom da budemo nevidljivi? Kako izgleda svakodnevica kad raspoznajemo ptičji cvrkut? Na koji način ptice menjaju naša čula? Zašto prestajemo da posmatramo ptice kad naučimo da ih prepoznamo? Ova i mnoga druga pitanja ćemo pokrenuti kroz jednu imaginarnu šetnju koja će pokušati da odredi i detaljnije predstavi ključne iskustvene tačke jednog mogućeg, subjektivnog pogleda na posmatranje ptica (birdwatching).
6) Od biosfere do zvezda: srpske i južnoslovenske ekopoetičke publikacije (Časlav Nikolić, Milica Ćuković, Đorđe Đurđević, Milica Kandić, Uroš Đurković) (na srpskom)
Nedovoljno je medijski primećeno da u srpskoj akademskoj javnosti postoji niz ekohumanističkih publikacija. U tom poduhvatu posebno prednjače izdanja Filološko-umetničkog fakulteta u Kragujevcu, o kojima će biti posebno reči. Ovo će biti i prvo predstavljanje zbornika radova Zvezde: književna, jezička, umetnička i kulturna astropoetika (ur. Časlav Nikolić i Đorđe Radovanović), kao i temata časopisa Lipar (ur. Milica Ćuković i Milica Kandić) posvećenog drvima u književnosti. Tokom razgovora biće reči i o drugom broju lista List, kao i o nizu pojedinačnih ekohumanističkih istraživanja.
7) Poljsko poetsko veče: Julija Fjedorčuk, Emilija Konverska, Stanislav Jaglaž, Julek Rošinjski (poljski i engleski sa prevodom na srpski)
Treće izdanje Škole ekopoetike biće zaokruženo čitanjem i razgovorom sa istaknutim poljskim pesnicima, različitih poetika. Prevod na srpski obezbeđuje Mila Gavrilović.