Obilazak ušća Topčiderske reke ▪︎ Prateći program izložbe Nine Ivanović

Kulturni centar Beograda poziva vas na obilazak ušća Topčiderske reke i razgovor o mogućim rešenjima za njenu revitalizaciju. Reč je o pratećem programu samostalne izložbe „Topčiderka“ umetnice Nine Ivanović, trenutno na programu u Likovnoj galeriji KCB, u Knez Mihailovoj 6. Razgovoru će se pridružiti Dr Nevena Čule, viša naučna saradnica Instituta za šumarstvo sa dugogodišnjim iskustvom u primeni rešenja zasnovanih na prirodi za unapređenje kvaliteta voda.

► Obilazak je planiran za subotu, 13. decembra od 12 časova, a mesto okupljanja je kod rampe za kolski izlaz sa Beogradskog sajama, kod hale 4, Bulevar vojvode Mišića 14.

► https://maps.app.goo.gl/yTnGwWGk22S7QnSDA

► Prijave putem mejla na senka.ristivojevic@kcb.rs

Topčiderska reka ili Topčiderka nastaje spajanjem više potoka, od kojih je najveći Duboki potok, u blizini Železničke stanice „Ripanj tunel“ na pruzi Beograd – Niš. Celom svojom dužinom od 31 km, Topčiderka ostaje na teritoriji grada Beograda, i kod Ade Ciganlije uliva se u Čukarički rukavac reke Save. Na ovom svom putu susreće se sa više od dvesta izvora zagađenja – kolektora otpadnih voda i kanalizacije koji se prazne u korito reke. Ovakvo nesavesno i bezobzirno ponašanje čoveka od Topčiderke stvaraju reku koja se često nalazi u V kategoriji kvaliteta, što je najgora moguća ocena, sa povećanom koncentracijom cinka, bakra, žive, dok koncentracija nikla prekoračuje maksimalno dozvoljene vrednosti. Topčiderka je za generacije Beograđana sinonim za zagađenje i uništenje jednog ekosistema reke.

Nina Ivanović je veliki deo svoje umetničke prakse posvetila istraživanjima o sudbinama reka i beleženju promena pejzaža koje uzrokuje čovek. Njeni radovi govore o fragilnosti prirode, njenoj osetljivosti, ali i snazi u odlučnosti da opstane.

Pored sagledavanja posledica i stanja reke Topčiderke, Dr Čule će govoriti o rešenjima zasnovanim na prirodi da se reke poput Topčiderke obnavljaju kroz prirodne procese, koji su istovremeno ekološki i vizuelno snažni. Kroz upotrebu biljaka, plutajućih ostrva i organski oblikovanih struktura, zagađenje vode se može postepeno smanjivati, dok se reka ponovo čini vidljivom, živom i prisutnom u gradskom prostoru. Ova rešenja funkcionišu kao živi sistemi, ali i kao prostorne intervencije, one koje istovremeno čiste vodu, vraćaju biodiverzitet i otvaraju prostor za novo estetsko i emotivno sagledavanje reke.