Violinistkinja Edit Makedonska i harfistkinja Gorana Ćurgus članice su dua „EDIT“ koji neguje veoma raznolik repertoar, od virtuoznih dela, popularne klasike, evergrin muzike, do dela srpskih kompozitora. Prošlog januara su, zbog epidemiološke situacije održale online koncert, a ovog puta, publika će moći uživo da čuje ove renomirane umetnice.
Kulturni događaji se i dalje održavaju uz propisane epidemiološke mere za suzbijanje širenja virusa COVID-19, te je broj mesta za publiku u Galeriji Artget ograničen. Molimo Vas da svoje mesto rezervišete prijavom na damjana.njegic@kcb.org.rs ili telefonom na 011 2622 058. Prijavljivanje je moguće do 12 sati na dan koncerta ili dok se mesta ne popune.
Program:
Alfredo D’Ambrozio
Kanconeta br. 1, op. 6
Vladimir Đenader
Placid waters, džez skica br. 8
Franc Šubert
Serenada
Džon Vilijams
Black Orfeus
Ladislav Grinski
Air Herbeic
Rondino
Soiree Turque
Dance Roumain
Biografije:
Duo “EDIT”, koji čine violinistkinja Edit Makedonska I harfistkinja Gorana Ćurgus, je osnovan 2011. godine. Repertoar dua je veoma raznolik, od virtuoznih dela, popularne klasike, evergrin muzike, kao i dela srpskih kompozitora, od kojih su neka nastala kao porudžbini (dela Mirjane Živković, Vojkan Borisavljević i drugih). Duo je do sada ostvario niz zapaženih nastupa: na otvaranju Festivala harfe u Beogradu, festivalu Tisin cvetu Novom Kneževcu, festivalu Maj mesec muzike u Vranju, na Novogodišnjem festivalu u Sofiji, kao i u značajnim dvoranama Beograda (Atrijum Narodnog muzeja, Artget galerija, galerija SANU, Etnografski muzej, Narodno pozorište… ) ali i u Ubu, Pančevu, Paraćinu, Loznici i drugim mestima širom Srbije. Udruženje kompozitora Srbije, Udruženje muzičkih umetnika Srbije, kao i SOKOJ prepoznali su značaj ovog dua i doprinos koji daje očuvanju i negovanju srpske kulturne baštine. Za diskografsku kuću Lilac, duo je izdao dva CD-a, tokom 2021. godine – Rhapsody of Sound i Inspiracije za violinu i harfu.
Edit Makedonska potiče iz muzičke porodice. Violinu je počela da uči kod svoje majke Dijane Raponđijeve-Stojanović, a diplomirala na Fakultetu muzičke umetnosti u Beogradu u klasi prof. Fern Rašković. Završila je magistraturu violine i kamerne muzike u Plovdivu, gde je bila angažovana kao asistent na tamošnjem Fakultetu za muziku i igru. Stekla je i diplomu solo pevanja u muzičkoj školi „Mokranjac“ u Beogradu, a završila je i baletsku školu u Sofiji. Radila je kao profesor violine u muzičkim školama „Josif Marinković“ i „Vladimir Đorđević“ u Beogradu, kao i profesor violine i čitanja s lista na Akademiji lepih umetnosti u Beogradu. Kao koncertmajstor bila je angažovana u Nacionalnoj Operi i Baletu u Skoplju, u operskim kućama u Varni i Plovdivu (Bugarska), kao i u Pozorištu na Terazijama u Beogradu. Od 1980. godine do danas radi u Narodnom pozorištu u Beogradu, gde je koncertmajstor. Šlan je Udruženja muzičkih umetnika Srbije (UMUS) od 1989. godine. Osnivač je Gudačkog kvarteta „Edit“ (2000). Među mnogim nastupima ovog sastava izdvajaju se oni na međunarodnim festivalima u Bugarskoj 2005. i 2006. godine. Dirigent AngelŠurev je aranžirao Masneovu operu „Don Kihot“ za ovaj ansambl i ona se, sa Živanom Saramandićem u naslovnoj ulozi, održala dve godine na sceni „Raša Plaović“ Narodnog pozorišta u Beogradu; takođe su učestvovali u izvođenju kamerne opere „Romansa“ Igora Rankovića, pod dirigentskom palicom Đorđa Stankovića. Održala je brojne koncerte kao solista i koncertmajstor širom bivše Jugoslavije, u Austriji, Nemačkoj, Engleskoj, Francuskoj, Belgiji, Češkoj, Slovačkoj, Južnoj Koreji, Španiji, Grčkoj, Bugarskoj, Mađarskoj, Portugaliji, Švajcarskoj, Japanu, Danskoj, SAD i Italiji (Pučinijev operski festival 2017. U Tore del Lagu). Na repertoaru solističkih koncerata posebno zastupa domaće muzičko stvaralaštvo. Snimala je za radio i televiziju, bavi se i komponovanjem dečje muzike (pesme Jabuka i leptir; Saša, ciganski pas; muzika za knjigu Bajka za decu autorke princeze Jelisavete Karađorđević). Napisala je temu za „Baladu o polju“, kompoziciju Mirjane Živković za violinu i kamerni orkestar, koju je i premijerno izvela 2016.godine. Prvi je koncert majstor Narodnog pozorišta naveden u Muzeju Narodnog pozorišta, a 2021. godine dodeljen joj je i Pečat Narodnog pozorišta, za poseban doprinos u radu i stvaralaštvu.
Gorana Ćurgus studirala je harfu na Fakultetu muzičke umetnosti u Beogradu, gde je diplomirala i magistrirala u klasi prof. Milice Barić. Već 20 godina je harfistkinja Opere Narodnog pozorišta. Dugi niz godina bila je stalni saradnik Beogradske filharmonije, Vojvođanskog simfonijskog orkestra, Simfonijskog orkestra RTS i drugih renomiranih orkestara. S Osvajala je prve i specijalne nagrade na republičkim i saveznim takmičenjima, međunarodnom takmičenju „Petar Konjović“. Nagradu „Zlatni Anđeo“ za najboljeg mladog muzičara u Srbiji dobila je 1994. godine. Bila je član muzičko-konceptualne grupe Sekndhenders sa kojom je učestvovala u projektima: Predstava za muziku (2009), Nežno, nežno, nežnije (2011), Šest (ne tako) lakih komada (2012), Iritacije (2013) i Tri(p)bina (2014). Poslednjih godina sarađuje sa mecosopranom Natašom Jović –Trivić, oboistkinjom Marijom Lazić, flautistkinjom Vanjom Đorđević i oboistom Borislavom Čičovačkim. Sa harfistkinjom Beogradske filharmonije, Milanom Zarić, izvela je 2015. godine premijerno Štokhauzenovu kompoziciju za dve harfe i glasove „Radost“. Sa Vanjom Đorđević je premijerno izvela Sonatu za flautu i harfu Ivana Jevtića, 2017.godine. Sa Borislavom Čičovačkim je premijerno izvela i snimila Sonatu za obou i harfu Petra Stojanovića, u organizaciji Odbora za zaštitu srpske muzičke baštine SANU. U okviru projekata Odbora, učestvovala je u i izvođenju i snimanju muzike Josipa Slavenskog, Aleksandra Obradovića i Ludmile Frajt, kao i muzike Isidore Žebeljan. Sarađuje sa mladim srpskim kompozitorima i redovno nastupa na Tribini kompozitora Udruženja kompozitora Srbije. Od 2015. godine član je autorskog tima Muzičko opersko teatarske organizacije MOTO. Poslednjih godina se uspešno bavi pisanjem projekata u kulturi.