K. Кафка, сада ▪︎ Филмски програм ▪︎ 11.05.2024.

СУБОТА, 11. МАЈ

18.00
АМЕРИКА / АМЕРИКА
Чешка, 1994, 90’

Режија: Владимир Михалек

Улоге: Мартин Дејдар, Јиржи Лабус, Јиржи Шмицер, Вацлав Мархоул, Либуше Томанова, Томаш Ворел, Петр Вацек, Јан Шмид, Милан Риехс, Павел Нови, Павел Ландовски

Чешки филм режисера Владимира Михалека из 1994. године први је филм у чешкој продукцији снимљен по мотивима Франца Кафке. Тамне боје и свеприсутно сивило уводе гледаоца у суморну атмосферу апстрактне идеје о бољем животу, која се на крају испоставља као неоправдана. Енергични протагониста са идејом о бољем животу долази у посету стрицу, како би кренуо његовим стопама и сам постао успешан. Одговорно ради свој посао, али не испуњава стричева очекивања и мора да напусти његов дом. Након тога присиљен је да се сналази међу људима који му дају увид у сурову реалност живота на маргини.

Филм Америка базиран је на роману Франца Кафке, који је први пут објављен 1927. године. Екранизацији је претходила истоимена драма (1989) чувеног позоришта Ипсилон из Прага, у којој је главну улогу такође тумачио бриљантни Мартин Дејдар.

 

20.00
Предавање о Ханекеовој филмској адаптацији Кафкиног Замка

Док је Жан-Лик Годар филм сматрао за „истину двадесет четири пута у секунди”, за Ханекеа то је „лаж двадесет четири пута у секунди у служби истине”. У својој адаптацији Кафкиног „прозног фрагмента” у телевизијски филм, који почиње на деконтесктуализован начин и завршава се без заокружења, Ханеке је стриктно следио Кафку. Он је извршио ремедијацију Кафкиног текста развијајући принцип фрагментарне нарације у оквиру које је општа перспектива замењења општом атмосфером.

О Ханекеовом Замку говоре Тијана Саватић и Стеван Вуковић

 

21.00
ЗАМАК / THE CASTLE
Аустрија/Немачка, 1997, 123’

Режија: Михаел Ханеке

Улоге: Улрих Мие, Сузане Лотар, Андре Ајзерман, Норберт Швјентек, Инга Буш, Феликс Ајтнер, Франк Гиринг

Покушај геодета К. да уђе у замак пропада, као и покушај да се настани у сеоској заједници која припада замку. Што се К. више труди, све се више удаљава од свог циља. Бирократија замка својом непробојношћу и самовољом онемогућава свако расветљавање његове друштвене и егзистенцијалне ситуације. К. на крају остаје оно што је био на дан доласка: један – у најбољем случају – толерисани странац.