У оквиру музичког програма Центар организује концерте, музичке фестивале, перформансе, концертна предавања, промоције стручних публикација и CD- издања, мајсторске радионице и програме за децу током читаве године, најчешће у Галерији Артгет, једном од омиљених београдских места за музицирање, као и испред Центра током лета.
Музички програм гостује и на другим различитим градским подијумима, као што су Свечана сала Скупштине града, Италијански институт, УП Цвјета Зузорић и други. Kонцерти су бесплатни и намењени широкој публици, нашим суграђанима, као и туристима.
Музички програм са најдужом традицијом – Kонцерти у Галерији, истрајава у подршци и неговању музичког подмлатка Београда и Србије представљајући, од 1986. године до данас, сваког понедељка, даровите извођаче и ствараоце, добитнике награда на међународним и националним такмичењима, оне који су на почетку музичке каријере, као и већ афирмисане домаће и иностране музичаре. Уверење да подржавање младих нада, пружајући им прилику да стекну драгоцена професионална искуства на самом почетку, представља праву инвестицију у музичку будућност земље, у великој мери уродило је плодом. У Центру су тако своју каријеру започели многи данас светски признати музичари: Александар Маџар, Илија Маринковић, Весна Станковић, Милош Раичковић, Исидора Жебељан, Немања Радуловић, Владимир Милошевић, Станко Мадић…
Центар је данас познат и као покретач и организатор два особена међународна фестивала: Дани оргуља и Чембало, жива уметност, на којима наступају истакнути европски извођачи и педагози.
Центар је окренут и џез и ауторској музици популарног жанра концертима на платоу код фонтана испред Центра, који привремено постаје летња позорница за циклус Музика Трга.
Значајне годишњице често су повод за креирање посебних интердисциплинарних пројеката и концерата посвећених важним догађајима и изузетним ауторима, као што су Волфганг Амадеус Моцарт, Београд Хоровицу, Музика Јохана Себастијана Баха, Шуман и његови двојници, Нада и безнађе – поводом стогодишњице од почетка Првог светског рата, Осу се небо звездама – поводом обележавања 100 година од смрти Стевана С. Мокрањца, Ерик Сати – човек са кишобраном…
Сарадња са институцијама из земље и иностранства важан је елемент који доприноси квалитету и разноликости музичког програма. Центар је суорганизатор и сарадник бројних музичких светковина, као што су Међународни фестивал саксофона Belgrade Saxperience, Gitar art festival, Променадни концерти Београдског дувачког оркестра, Светски дан музике, Међународни фестивал камерних хорова, Београдски летњи фестивал БЕЛЕФ, Међународна трибина композитора и многи други.
Контакт
Додатне информације
-
Дани оргуља
Међународни фестивал Дани оргуља – Dies organorum се одржава почетком лета сваке године од 2001. Успех Фестивала огледа се у окупљању еминентних извођача оргуљске музике из Европе, као и са других континената, те у размени искустава и стицању увида у актуелна збивања у области. Оснивач, и директор Фестивала до 2016. године, је Нена Михајловић Влајковић, а од 2016. године за одабир програма је задужена музичка редакција Центра.
Програм Фестивала чине концерти уметничке музике од барока до данас, духовне музике, импровизације, али и концерти музике са елементима џеза и других жанрова. На концертима се оргуље представљају и као солистички инструмент и као део камерних и већих ансамбала. Посебан концертни програм намењен је деци. Фестивал прати Летња школа оргуља, намењена превасходно студентима и ученицима оргуља, која у великој мери доприноси допунској, квалитетној едукацији музичких кадрова у Србији.
Главни концертни подијум је Катедрала Блажене Дјевице Марије у којој се налазе модерне велике оргуље италијанског градитеља Франческа Занина, док се део програма намењен студентима и деци одвија у Музеју науке и технике, на инструменту градитеља Јохана Марсела.
-
Чембало, жива уметност
Међународни фестивал Чембало, жива уметност – Аrs vivendi clavicembalum
Међународни фестивал чембала представља од самог почетка 2003. године јединствени облик такве манифестације у земљама југоисточне Европе, али и Европе уопште. Његов садржај промоције чембала као солистичког и камерно-музичког инструмента епоха од 16. века до савременог доба чини га културолошки водећим субјектом неге европске музичке културе и културне баштине. Многобројној публици пружена је јединствена прилика представљања еминентних уметника и педагога чембалиста, кроз концерте, на којима се изводи музика за чембало из четиристогодишњег неисцрпног опуса литературе.
Истраживање акустичких карактеристика различитих београдских концертних простора са једним овако префињеним тоном, иако на почетку није био циљ, игром случаја наметнуо се као једна од особености фестивала.
Драгоцени сегмент чине и мајсторски курсеви за студенте и средњошколце, као и многа предавања и изложбе инструмената намењене најмлађима и свим поштоваоцима музике.
Фестивал чембала је тако у свом постојању изградио још један, по квалитету и битности садржаја препознатљив имиџ Културног центра Београда.
Лоренцо Гијелми (Италија), Јан Лауквик (Норвешка), Јурген Есл и Мартин Шмединг, (Немачка), Далибор Миклавчич (Словенија), Кристоф Бозерт (Немачка), Лиуве Таминга и Питер Дирксен (Холандија), Борбола Добожи и Агнеш Ротко (Мађарска), Марија Лујза-Балдасари (Италија), Егон Михајловић (Црна Гора), Оливије Латри, Ив Рехштајнер и Бландин Рану (Француска)… само су неки од угледних оргуљаша и чембалиста који су, као извођачи и предавачи, били учесници међународних фестивала оргуља и чембала.