Računari 144 ▪︎ Darija Medić
Prvi broj kultnog časopisa Računari je izašao 1984. godine, a poslednji u februaru 1999. godine, mesec dana pre izlaska prvog Matriksa, kao i bombardovanja Srbije od strane NATO-a. U međuvremenu ovaj časopis je izlazio mesečno u kontinuitetu, tokom rata i nakon raspada SFRJ, tokom sankcija i inflacije, oblikujući generacije programera/ki i kompjuterskih entuzijasta/kinja.
Novinarka Jelena Rupnik je već u trećem broju časopisa napisala članak “Računar je muškog roda”, koji kroz prizmu ironije propituje ulazak personalnog kompjutera početkom osamdesetih u domaćinstva i uticaj na međuljudske odnose i povezane rodne uloge. Zamislite da upravo sada, nakon 26 godina od poslednjeg, izlazi novi broj ovog časopisa, a vi ste pozvani da budete na njegovoj naslovnoj strani. Oko vas na zidovima se nalazi hronološka arhiva odabranih naslovnica, od one čuvene sa broja 11, na kojoj su prvi put bile prikazane ženske noge, pa do eksplicitnijih scena naslovnih strana iz sredine ’90-ih. Šta bi broj 144, koji izlazi u maju/junu 2025. godine, rekao o nekadašnjem, a šta o današnjem zagrljaju sa tehnologijom? Da li biste novo izdanje stavili u bilo kakvu relaciju sa prethodnim brojevima, i ako da, šta bi ona bila? Koju perspektivu može da donese pozicija modela kao autora-ke? Na koji način su se promenile digitalne politike oko nas?
Scenografija, koja je u svom prvom izdanju bila izvedena za fetstival SUTRA u Muzeju nauke i tehnike u novoj iteraciji, od 29. maja do 28. juna, u Likovnog galeriji Kulturnog centra Beograd nudi posetiocima/teljkama da fizički uđu u ram naslovnice za kreiranje sopstvenih scenarija i izaberu naslove za svoje izdanje. U prostoru se takođe nalazi serija video intervjua u vidu „živih naslovnica“ i publika ima mogućnost da doprinese novim tumačenjima postojeće arhive, čija će se kolekcija ovih alternativnih interpretacija naći u novom 144. spekulativnom izdanju časopisa Računari koje ovog puta ne izdaje BIGZ, već Kulturni centar Beograda, i čija promocija će se desiti 28. juna, u 18 sati, uz vođenje kroz izložbu.
Sajt izložbe će takođe tokom izložbe nuditi dodatne propratne materijale.
Darija Medić je taktička medijska umetnica, istraživačica i dizajnerka koja se interesuje za lavirinte savremene koegzistencije sa tehničkim infrastrukturama i njihovim sociopolitičkim ekosistemima. Njen rad propituje prepreke ravnopravnom korisničkom iskustvu sa stanovišta kritičkog materijalizma. Kombinujući niz medija u niskotehnološke (low-tech) participativne instalacije, intervencije i performanse, ona stvara kolektivne procese za senzibilizovanje, ponekad apsurdnih tenzičnih političkih prostora u kom se susreću tehnička medijacija i prozumerska svakodnevica. Trenutno je docent digitalnog dizajna na Odseku za vizuelne umetnosti Koledža umetnosti i medija, Univerziteta Kolorado u Denveru, i završava doktorske studije na Programu za intermedijalno umetničko pisanje i performans na Univerzitetu Kolorado u Bolderu. Takođe je predavač na master programu kreativnog računarstva SHIFTA za modul Internet nejednakosti.
Saradnice na projektu: Ana Knežević Cekić, Larisa Blažić, Mirjana Tasić, Milica Gudović, Mirjana Utvić, Sunčica Pasuljević-Kandić. Specijalna zahvalnost arhivi Muzeja nauke i tehnike i arhivskom projektu archive.org.