Росинијеве, Доницетијеве и Белинијеве песме и дуети

Одабир песама и дуета италијанских композитора Росинија, Доницетија и Белинија направиле су међунарондо признате уметнице, сопран Аца Цветковић Стојнић (Србија) и мецосопран Михаела Ишпан (Румунија) које ће београдској публици представити на концерту у Италијанском институту за културу у Београду. Као клавирски сарадник придружиће им се пијаниста Душан Тороман.
Концерт организујемо у сарадњи са Италијанским институтом за културу у Београду.

Програм:
Винченцo Белини
Vaga luna, che inargenti
Vanne, o rosa fortunata
L’abbandono
Torna vezzosa Fillide

АНА ЦВЕТКОВИЋ СТОЈНИЋ, сопран
ДУШАН ТОРОМАН, клавир

Ђоакино Росини
Beltà crudele

Гаетано Доницети
Me voglio fà na casa
Amore e morte
Ah, rammenta, o bella Irene

МИХАЕЛА ИШПАН, мецосопран
ДУШАН ТОРОМАН, клавир

Гаетано Доницети
L’addio

Ђоакино Росини
La pesca
La gittane
Дует Questo cor ti giura amore из опере Деметрије и Полибије

АНА ЦВЕТКОВИЋ СТОЈНИЋ, сопран
МИХАЕЛА ИШПАН, мецосопран
ДУШАН ТОРОМАН, клавир

Биографије:
Ана Цветковић Стојнић је стално присутна на домаћој сцени и веома посвећена промоцији српске савремене музике са камерним ансамблом Квадрема (виолина, флаута, клавир и глас) који је добио Златну плакету на музичком фестивалу Мокрањчеви дани у Неготину, Србија. Анин репертоар у великој мери обухвата композиторе француских, италијанских и немачких песама. Негује концертни жанр са пијанистом Владимиром Стојнићем. Њихов реситал Вече Штрауса и Шумана проглашен је за најбољи концерт у 2014. сезони од стране Удружења музичких уметника Србије. Последњим реситалом Тајна ова два уметника су још једном показала публици своју виртуозност и експресивност, али што је још важније велико музичко разумевање и компатибилност.
Анин професионални оперски деби остварио се у Јапану на турнеји са Бечком компанијом, Класика, Опера, Оперета у којој се остварила у улози Микаеле (Кармен). Гостовала је у државној оперетској кући у Дрездену (Еуридика, Орфеј у подземљу), Оперској кући Кемниц (Cvetna devojka 1, Парсифал), позоришту Фурт (Контеса, Фигарова женидба),затим у Ерлангену и Камерној опери Келн као Виолета (Травијата), у Гетеовом позоришту у Лаухштету као Констанце (Отмица из Сараја). Њен први значајнији оперски ангажман био је у Немачкој државној опери у Кобургу (2014-2017) где је имала прилику да прошири и изгради свој репертоар. Пробој је направила улогом Констанце (Отмица из Сараја) која јој је донела сензационалне критике – критичари су њену Констанцу описали као фасцинантну комбинацију колоратурне брзине и лирског интензитета без напора. Поред њене „суптилне” интерпретације Моцартових хероина, врхунац Анине каријере, досадашње су улоге Лакме (Лакме), Виолете (Травијата), Мусете (Боеми) и Софи (Каваљер с’ружом). У сезони 2019/20 дебитовала је као Силва Вареску у Кнегињи чардаша у Народном позоришту Осијек у Хрватској. У сезони 2022/23, Ана је дебитовала у Опери и театру Мадленијанум, Београд, у Офенбаховом Париском животу као Бароница Гондремарк. У јануару 2023. године, Ана је дебитовала у Темишварској опери у улози Моцартове Контесе. На летњем фестивалу ,Исидора Жебељан‘ у Крагујевцу, Ана је дебитовала у савременој опери Маратонци Исидоре Жебељан. У сезони 23/24 Ана је дебитовала као Хана Главари у Опери и Театру Мадленијанум у Београду. У априлу 2025. дебитовала је у улози Лију, Пучинијеве опере Турандот са Оркестром, солистима и хором Народног позоришта у Београду. У Сезони 2025. остварила је своју прву Росинијеву улогу на Бад Кирхштетен фестивалу у Аустрији као Берениће у опери Прилика чини лопова (L’occasione fa il ladro).
Цветковић је одувек имала афинитет према барокној музици. Од 2013. године континуирано сарађује са Београдским барокним ансамблом са којим је наступила два пута на Фестивалу ране музике у Србији и Аустрији. У сезони 23/24. Ана је прославила 20 година од оснивања Београдског барокног ансамбла, низом концерата широм Србије са Баховом Кантатом о кафи, BWV 211. Учествовала је на мајсторским курсевима за барокну музику код проф. Најџела Роџерса у Берлину. Радила је са Робертом Мамели у Аустријској барокној академији Гмунден, са Софи Дејман и Катарином Хатајом. Поред енглеског и немачког барока, усавршавала је и француски барокни стил у оквиру Барокног атељеа коју води српска светски позната контралт певачица Маријана Мијановић и амерички чембалиста Жори Виникур. Од 2019. Ана свој барокни репертоар усавршава са контраалтом Маријаном Мијановић.
Анино разноврсно сценско искуство обухвата соло деонице у монументалним комадима за оркестар и хор као што су Бахов Миса у бе-молу, Моцартов Реквијем у де-молу, као и наступи у камерним ансамблима. Ана је имала част да наступа са реномираним домаћим и страним диригентима као што су Даринка Матић-Маровић, Премил Петровић, Александар С.Вујић, Станко Јовановић, Драгана Јовановић, Бојан Суђић, Кристијан Полак, Роланд Клутих, Роланд Фистер, Лоренцо Да Рио, Александар Мерцин, Фимчо Муратовски, Михнеа Игнат, Енио Мориконе, Кристијан Пфицнер.
Музичко образовање започела је учењем виолине у Основној музичкој школи Станислав Бинички, а касније је наставила да развија свој глас у МШ Мокрањац, учећи код професора Георгија Минова. Истовремено је похађала и Балетску средњу школу Лујо Давичо, на одсеку за народне песме и игре Балкана. Дипломирала је на Факултету музичке уметности као један од најперспективнијих студената на одсеку за глас код проф. Гордане Јевтовић. Била је студент са најуспешнијом концертном активношћу, која јој је донела престижну награду Анита Мезетова. Након што је дипломирала, наставила је студије на специјализацији из оперског репертоара код професора Николе Мијаиловића. Током студија, Ана је била члан Оперског студија Народног позоришта у Београду. Наставила је школовање на Бечком приватном универзитету за музику и уметност и стекла мастер диплому. У Аустрији је добитница „ЦЕ Музик театар”  стипендије, за најперспективније младе оперске таленте у Југоисточној Европи. Ана је завршила докторске студије на Факултету музичке уметности у Београду (март, 2024) одсек за камерну музику, под менторством професорке Људмиле Поповић Грос. Њени такмичарски успеси обухватају међународно вокално такмичење Никола Цвејић  (прва награда и лауреат, 2001) и Ферућо Таљавини (Аустрија – 2006, четврта награда и финалиста) са Дамом Џоан Сатерланд као главним чланом жирија.
Ана Цветковић је члан Удружења музичких уметника Србије (2011), као и члан Удружења оперских уметника Србије (2024).

Солисткиња Националне опере у Букурешту, мецосопран Михаела Ишпан је јединствен пример лирске уметнице чији су атрибути неоспорно потврђени како на оперској сцени, тако и на концертном подијуму. Њен јасан и топао глас, музичка интелигенција и експресивност, пријатна појава на сцени и глумачки таленат, страст према уметности и посвећен рад, референце су и чиниоци њене уметничке еволуције до сад.
Стекла је мастер диплому из певања на Факултету сценских уметности, Музичкој академији Георге Дима у Клужу у класи проф. Александру Фаркаш и Рамоне Еремије. Паралелно се усавршавала на пољу стилског вокалног извођења код сопрана Никулине Мирее. Похађала је мајсторске курсеве које су држали мецосопран Виорика Кортез, тенор Ион Бузеа и сопран Маријана Николеско, као и курсеве Међународне Бахове академије у Штутгарту. Стицала је значајно искуство на такмичењима као што су Паул Константинеску (Полешти), Ханс Габор Белведере (Беч), Хулијан Гајаре (Памплона) и DEBUT (Бад Мергентхајм).
Захваљујући вештини и зрелој музичкој естетици, Михаела Ишпан је у последњих 12 година често ангажована као солиста од стране институција попут Радио-телевизије Румуније, Филхармоније Жорж Енеску у Букурешту, Државне фихармоније у Араду, Филхармоније Баната и Националне оперске куће у Темишвару, Филхармонија Трансилваније, Националне оперске куће у Клужу и Филхармоније Мунтеније у Трговишту. Наступала је у Немачкој, Француској, Италији, Грчкој, Аустрији, Пољској, Мађарској, Шанији и Енглеској.
Њен репертоар чине, осим чувених оперских наслова као што су Росинијеве опере Севиљски берберин (Росина) и Пепељуга (Ангелина), Белинијева опера Капулети и Монтеки (Ромео), Моцартове опере Дон Ђовани (Церлина) и Фигарова женидба (Керубин; Марчелина), Вердијева опера Набуко (Фенена), Бизеова Кармен (Кармен), Перслова Дидо и Енеја (Дидо), Хумпердинкова Ивица и Марица (Ивица), и многа значајна вокално-инструментална дела Бонончинија, Вивалдија, Хендла, Баха, Перголезија, Хајдна, Моцарта, Бетовена, Росинија, Менделсона, Малера, Скрјабина.
Мецосопран Михаела Ишпан одушевљава не само својим професионалним квалитетима који проистичу из њене пријатне вокалне поливалентности, већ пре свега великодушним пружањем уметничке радости, која се спаја са њеним инсистирањем на изврсности у лирској каријери.

Душан Тороман је рођен у Чачку, где је почео да учи клавир са десет година. Средњу музичку школу завршио је у Земуну, у класи Злате Малеш. Дипломирао је на Факултету музичке уметности у Београду у класи А. Шандорова, након чега је специјализирао интерпретацију клавирске литературе 18. и 19. века на оригиналним инструментима при Академији Incontri col Maestro у Имоли (класа: Стефано Фиуци). Дипломирао је чембало на Конзерваторијуму Ђ. Росини у Пезару у класи Марије Луизе Балдасари, студирајући упоредо са Емилијом Фадини.
Победник је међународних такмичења Broadwood Harpsichord Competition (Лондон), Tournoi International de Musique (Париз) и Concorso Internazionale Wanda Landowska (Руво ди Пуља). Као солиста и камерни музичар свирао је у Француској, Великој Британији, Италији, Румунији, Холандији, Швајцарској, Србији, Босни и Херцеговини, Словенији… Наступао је са ансамблима New Trinity Baroque и Arbor Dianae, Симфонијским оркестром РТС, Симфонијским оркестром Станислав Бинички и Гудачким оркестром Шлезингер као солиста у концертима Баха, Самартинија, Хајдна, Салијерија, Моцарта и Бетовена.
Ангажован је као корепетитор на катедри за соло певање Филолошко-уметничког факултета у Крагујевцу, као и при Аустријској барокној академији, Београдској барокној академији и Барокном атељеу Маријане Мијановић. Члан је Удружења музичких уметника Србије.