IZMENJENO STANJE ▪︎ Milena Putnik
Kada Milena Putnik prilazi narušenim predelima koje istražuje, ona nastoji da tu svoju opservaciju prenese sredstvima koja restaurišu trag, indeksikalnost, nekog područja. Lično napravljena fotografska slika jeste jedan takav trag, tuđa fotografska slika iz vazduha takođe, ali je to i upoređivanje dve topografske mape, odnosno ispitivanje nepodudarnosti između slike i mape. Svi ti tragovi i njihovi odnosi u radovima Milene Putnik podvrgnuti su procesu gledanja kako bi se dokučile forme koje taj proces gledanja mogu da materijalizuju. I otuda kolaž: aparat za gledanje samog procesa gledanja…
Napušteni i aktivni površinski rudarski kopovi, kamenolomi i erozije, jalovišta i sistemi dalekovoda, ali i sve jaruge, useci, kanali, brazde, fluvijalne linije i aluvijalne mase, sva ta mesta i tragove Milena Putnik prebacuje iz činjenične registracije u vizuelnu spekulaciju. Otuda kod nje ta specifična veza između mape i fotografije, veza koja je uvek i svakim novim radom više destabilizovana nego stabilizovana. Dve forme predstavljanja sveta ulaze u međusobnu komunikaciju. (Iz teksta Branislava Dimitrijevića, Après nous, le déluge. Narušeni predeli i druge istražne radnje Milene Putnik, u katalogu izložbe)
Kolubara, Sićevo, Belocrkvanska jezera, kanal Dunav-Tisa-Dunav i drugi lokaliteti u ovim radovima oni su koji materijalno dokazuju transformaciju našeg neposrednog okruženja. Ali ovde se ne radi samo o dokumentovanju tih lokaliteta, već o formiranju vizuelne apstrakcije koja u tim lokalitetima obuhvata i našu subjektivnost. Taj dolazak iz spoljašnjosti, iz staništa, pa konačno i iz nezamislivosti geološkog vremena, lekovit je za umetnost u njenom samooslobađanju od bilo kog, pa i ovog našeg lokalnog, mita o nekakvoj integralnoj slici.
Slika kod Milene Putnik uvek uspostavlja relacije sa drugim slikama, a nikad sa jednom jedinstvenom, gospodarskom, a reći ćemo i tipično maskulinom, integralnom perspektivom subjektivnosti. Radi se o ekstrakciji znanja i iskustava, ali i o izlomljenosti i multifokalnosti pogleda, o izvođenju nekakve poetsko-vizuelne istražne radnje. Na taj način se ovim radovima prevazilazi sama nemoć subjektivnosti u odnosu – koji to i nije – sa graničnim mestima između prirode i ne-prirode.
—————————–
Milena Putnik (1976) diplomirala je i magistrirala na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu u oblasti slikarstva, a na Univerzitetu umetnosti u Beogradu doktorirala je u oblasti višemedijske umetnosti. Kroz fotografiju i klasične medije slike, crteža i kolaža, istražuje prostorne fenomene, posmatrajući pejzaže kao oprostorene mentalne predstave. Svoje interesovanje za percepciju otvorenih prostora kao dinamičnih i višečulnih fenomena, i pejzaža kao mesta čitanja i projekcije, razvijala je i kroz realizaciju privremenih postavki i grupnih poseta za publiku u negalerijskom okruženju.
Od početka profesionalne aktivnosti, kao samostalna umetnica ostvarila je mnogobrojna izlaganja u zemlji i inostranstvu (samostalne izložbe u Domu omladine 2002, galeriji Remont 2004, Salonu MSUB 2006, Likovnoj galeriji KCB 2009…) a njen rad je nagrađivan (Bijenale mladih u Vršcu 2002, Mangelos 2005). Od 2010. godine predaje umetničke predmete na Odseku za pejzažnu arhitekturu i hortikulturu Šumarskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, a od 2020. predaje na doktorskim studijama Univerziteta umetnosti. Pored nastavnog rada i projekata (javna izlaganja, prostorne intervencije u eksterijeru) koje izvodi sa studentima, nastavlja da razvija svoje likovno-istraživačke koncepte kroz samostalne izložbe (Gradska galerija Požega 2017, Biblioteka grada Beograda 2020, Muzej u Beloj Crkvi 2025) i saradnju sa drugim umetnicima (višegodišnji projekat Međuprostor sa Nevenom Popović, Mirjanom Odić i Anom Piljić Mitrović; skorašnje istraživanje Budućnost liminalnih predela sa Nemanjom Lađićem, Suzanom Gavrilović i Milovanom Milenkovićem, u produkciji Centra za promociju nauke 2023). Realizovala je i više projekata iz oblasti uređenja, prezentacije i digitalizacije kulturne baštine za Udruženje likovnih umetnika Srbije i Šumarski fakultet.
——————————–