Када Милена Путник прилази нарушеним пределима које истражује, она настоји да ту своју опсервацију пренесе средствима која рестауришу траг, индексикалност, неког подручја. Лично направљена фотографска слика јесте један такав траг, туђа фотографска слика из ваздуха такође, али је то и упоређивање две топографске мапе, односно испитивање неподударности између слике и мапе. Сви ти трагови и њихови односи у радовима Милене Путник подвргнути су процесу гледања како би се докучиле форме које тај процес гледања могу да материјализују. И отуда колаж: апарат за гледање самог процеса гледања…
Напуштени и активни површински рударски копови, каменоломи и ерозије, јаловишта и системи далековода, али и све јаруге, усеци, канали, бразде, флувијалне линије и алувијалне масе, сва та места и трагове Милена Путник пребацује из чињеничне регистрације у визуелну спекулацију. Отуда код ње та специфична веза између мапе и фотографије, веза која је увек и сваким новим радом више дестабилизована него стабилизована. Две форме представљања света улазе у међусобну комуникацију. (Из текста Бранислава Димитријевића, Après nous, le déluge. Нарушени предели и друге истражне радње Милене Путник, у каталогу изложбе)
Милена Путник (1976) дипломирала је и магистрирала на Факултету ликовних уметности у Београду у области сликарства, а на Универзитету уметности у Београду докторирала је у области вишемедијске уметности. Кроз фотографију и класичне медије слике, цртежа и колажа, истражује просторне феномене, посматрајући пејзаже као опросторене менталне представе. Своје интересовање за перцепцију отворених простора као динамичних и вишечулних феномена, и пејзажа као места читања и пројекције, развијала је и кроз реализацију привремених поставки и групних посета за публику у негалеријском окружењу.
Од почетка професионалне активности, као самостална уметница остварила је многобројна излагања у земљи и иностранству (самосталне изложбе у Дому омладине 2002, галерији Ремонт 2004, Салону МСУБ 2006, Ликовној галерији КЦБ 2009…) а њен рад је награђиван (Бијенале младих у Вршцу 2002, Мангелос 2005). Од 2010. године предаје уметничке предмете на Одсеку за пејзажну архитектуру и хортикултуру Шумарског факултета Универзитета у Београду, а од 2020. предаје на докторским студијама Универзитета уметности. Поред наставног рада и пројеката (јавна излагања, просторне интервенције у екстеријеру) које изводи са студентима, наставља да развија своје ликовно-истраживачке концепте кроз самосталне изложбе (Градска галерија Пожега 2017, Библиотека града Београда 2020, Музеј у Белој Цркви 2025) и сарадњу са другим уметницима (вишегодишњи пројекат Међупростор са Невеном Поповић, Мирјаном Одић и Аном Пиљић Митровић; скорашње истраживање Будућност лиминалних предела са Немањом Лађићем, Сузаном Гавриловић и Милованом Миленковићем, у продукцији Центра за промоцију науке 2023). Реализовала је и више пројеката из области уређења, презентације и дигитализације културне баштине за Удружење ликовних уметника Србије и Шумарски факултет.
Бранислав Димитријевић: Après nous, le déluge. Нарушени предели и друге истражне радње Милене Путник