23. међународни фестивал „Чембало, жива уметност“ – СОФИЈА ПЕРОВИЋ
Према схватању барокних композитора и теоретичара, сваки тоналитет је поседовао сопствени етос, специфичан карактер и способност да изазове тачно одређено емотивно или духовно стање код слушаоца. У тој хијерархији, де–мол је важио за један од најузвишенијих и најдостојанственијих тоналитета. У недељу, 8. новембра у 18 часова Софија Перовић извешће програм под називом Један де–мол и открити како исти тоналитет постаје простор различитих расположења, израза и духовних нијанси.
Програм:
Доменико Скарлати (1685–1757)
Соната у де–молу, K. 213 (Andante)
Соната у де–молу, K. 9 (Allegro)
Соната у де–молу, K. 32 (Aria Moderato)
Антонио Солер (1729–1783)
Соната у де–молу, R. 49 (Andantino)
Жан-Филип Рамо (1683–1764)
Les Tendres Plaintes (Рондо)
Георг Фридрих Хендл (1685–1759)
Свита за чембало у де–молу, HWV 447
Allemande
Courante
Sarabande
Gigue
Франсоа Купрен (1668–1733)
Други прелид у де–молу из збирке Уметност свирања чембала
Жан-Филип Рамо
Киклопи (Рондо)
Доменико Скарлати
Соната у де–молу, K. 141 (Allegro)
Фанданго у де–молу
Биографија:
Софија Перовић је завршила докторске студије чембала на ФМУ у класи проф. Зорице Ћетковић 2016. године. Докторирала је књижевност на Филолошком факултету у Београду, а трећи докторат из области оперске режије одбранила је на Универзитету Париз 8. Као оперски редитељ пред београдском публиком дебитовала је (2014) режијом Монтевердијеве опере Крунисање Попеје (Мадленианум). Наредне године је поставила на сцену Битеф театра монооперу Франсиса Пуленка Људски глас, са којом је гостовала на фестивал Котор Арт. Такође је режирала и продуцирала српску премијеру опере Бела ружа Уда Цимермана у Дорћол плацу. Као чембалисткиња, усавршавала се у земљи и иностранству код истакнутих чембалиста. Као стипендисткиња шпанске владе (2008, 2011) је учествовала на Међународном фестивалу Мануел де Фаља у Гранади где је похађала мајсторску радионицу Меги Кол и свирала на завршним концертима фестивала, као и на концерту Tocar con… Усавршавала се и на Аустријској барокној академији у Гмундену (2008–2014).
Редовно наступа као солисткиња и у камерним ансамблима, а негује афинитет и према савременој музици (премијерно је извела више композиција домаћих аутора које су јој биле посвећене). Наступала је као солисткиња са УА МО Станислав Бинички под диригентском палицом маестра Павла Медаковића. У бројним и разноврсним уметничким пројектима успешно спаја своја интересовања и знања из различитих области. У концертним перформансима La Passion del Barroco и Дуго путовање у сарабанду, као и музичко-плесно-поетској параболи 7 сунаца и 7 луна, чија је ауторка, спојила је барокну музику за чембало са фламенко уметношћу и савременим плесом у сарадњи са фламенко кореографкињом и играчицом Ојданом Радовић, фламенко гитаристом Емелијаном Галушко и Институтом за уметничку игру. Од 2013. године је редовни члан Удружења музичких уметника Србије.