15. међународни фестивал „Чембало, жива уметност“: „ЦРВЕНО, ПЛАВО, БЕЛО… ПРВИХ 80!“
Концерт под називом „Црвено, плаво, бело… првих 80! – музика за чембало домаћих аутора“ ће извести наш чембалиста Милан Поповић, а на програму су дела Николе Херцигоње, Ивана Бркљачића, Милоша Петровића, Јасмине Митрушић-Ђерић и Вука Куленовића. На концерту ће наступити гошћа, пијанисткиња Наташа Пенезић. Концерт реализујемо у сарадњи са ЦЕБЕФ-ом
Програм:
Никола Херцигоња (1911–2000)
Свита за чембало на теме старих дубровачких игара
Intrada
Passeggiata
Siciliana
Mennuetto
Passeggiata
Balletto e Siciliana
Motecca
Иван Бркљачић (1977)
Четири лица др Дила
Его (ја)
Новац (он)
Кич (ти)
Трајна штета (ми)
Милош Петровић (1952–2010)
Свита за чембало Михајло из Пећи
Сан Лацаро
Михаило, будала!
Интерлудио
Ах, ко је он?
Хамзина игра
Ко хоће самном?
Јасмина Митрушић-Ђерић (1964)
Ноћни лептири, за клавир и чембало
Звездана ноћ без месеца (Largo – Astro etereo)
Ноћна лампа (Lento – lontano)
Ноћни лептири (Allegro – tempestoso, risoluto)
Вук Куленовић (1946–2017)
Буколике 2
„У музичком животу Београда, чембало је присутно 80 година. Још пре 2. светског рата, забележени су чембалистички реситали које су у концертним дворанама главног града одржали инострани уметници. Истовремено је овај инструмент полако проналазио пут и до наших извођача. Залагањем пијанисте и професора Емила Хајека, Музичка академија у Београду приликом оснивања 1937. године набавља и своје прво чембало. Међутим, на његов „активни живот“, требало је сачекати још неко време, до тренутка када су стасале прве послератне генерације домаћих чембалиста и пропагатора инструмента. Њихов таленат и креативност (у нашој средини пре свих личност незаборавне Оливере Ђурђевић), инспирисали су домаће ауторе да за чембало пишу нова дела… Необарок и неокласицизам, атоналност и музички фолклор, електро-призвук и минимализам, неки су од музичких праваца који су обележили српску музику за чембало. На том трагу је креиран и програм овог концерта, осмишљен као пресек домаће музике за чембало која је настајала од 50-их година прошлог века до данас…“
Милан Поповић
Биографија:
Милан Поповић је чембалиста и пијаниста, активан као солиста и камерни музичар, клавирски и континуо сарадник. На Факултету музичке уметности у Београду је завршио основне студије клавира и чембала. Завршио је и специјалистичке, као и докторске студије чембала, под менторством проф. Зорице Ћетковић.
Током школовања се константно усавршавао на курсевима клавира и чембала. Похађао је курсеве на Међународном фестивалу Чембало, жива уметност у Београду и учествовао у раду Барокне радионице Предрага Нововића. Две године је био стипендиста Аустријске барокне академије из Гмундена. Међу професорима код којих се усавршавао су Марија Луиза Балдасари (Италија), Ерих Тракслер (Аустрија), Зигберт Рампе (Немачка), Ан Мари Дрaгосиц (Аустрија), Ежен Микеланђели (Аустрија), Егон Михајловић (Немачка), Бландин Рану (Француска), Жори Виникур (САД) и други.
Добитник је награда лауреата, првих и других награда на бројним пијанистичким такмичењима домаћег и међународног карактера. Гостовао је на музичким фестивалима у земљи и иностранству (Чембало, жива уметност, Тригонале, Аестас, Фестивал ране музике – ФЕРАМ ) на којима је одржао више реситала солистичке и камерне музике. Поред редовних наступа у земљи, остварио је концертне реситале и гостовања као солиста и камерни музичар у Аустрији, Хрватској, Бугарској и Шпанији. Понео је титулу Талента фестивала Тригонале 2011. Као солиста је наступао са Уметничким ансамблом Војске Србије Станислав Бинички, као и са Оркестром Факултета музичке уметности. Био је сарадник Симфонијског оркестра РТС-а, сарадник Уметничког ансамбла Станислав Бинички, официјелни континуо сарадник барокног оркестра Аестас и барокног оркестра Нове београдске опере. Члан је ансамбла за стару музику Теменос и камерног дуа КМД. Снимци са концертних наступа Милана Поповића су емитовани на програмима Радио Београда. Снимао је и за Аустријски радио (ОРФ).
Иницијатор је и уметнички координатор обележавања Европског дана старе музике, који се од 2013. године одржава на Факултету музичке уметности, уз подршку Европске мреже за стару музику.
Доцент је за уметничку област чембала на Полиинструменталној катедри ФМУ у Београду и ангажован у настави при Катедри за камерну музику истог факултета. Био је гостујући професор и предавач на Универзитету Слобомир П у Бијељини (Босна и Херцеговина) и Високом конзерваторијуму за музику у Вигу (Шпанија).
Наташа Пенезић (1984) је дипломирала на Академији уметности у Новом Саду, у класи проф. Светлане Богино. Завршила је мастер студије на Краљевском колеџу за музику у Стокхолму, и докторске студије на ФМУ у Београду под менторством проф. др Дубравке Јовичић. Од 2014. године ради на АУНС, као наставник вештина на Катедри за клавирски практикум. Учествовала је на фестивалима Aarhus Festival, Klangspuren IEMA, Euro Arts Music Festival, Aurora Festival, Kom och Hör, Citta di Chioggia, Musica in Laguna, European Clarinet Festival, Ring Ring, КоМА, KompArt и Палић филм фест. Наступала је са московским оркестром КРЕДО, Симфонијским оркестром из Кјође, ансамблом СИНК центра и КО Музикон. Од 2000. године је освојила низ награда на такмичењима у Србији, Италији и Француској. Након полуфинала на такмичењу Ljunggrenska tävlingen у Гетебургу, била је добитница стипендије Шведске Краљевске Академије за уметност. Активно сарађује са композиторима, међу којима се издвајају Фредерик Ржевски, Софија Губајдулина и Јасмина Митрушић.