Галерија Артгет, Трг републике 5/I
МАРИНА ПАУЛЕНКА, Други дом, фотографије
Разговор са ауторком и вођење кроз изложбу – Четвртак 14. децембар 18.00
О изложби:
Присутност тога тијела генерирана је у фотографској слици кроз одсутност конкретних особа из видљивих призора. Оно што је дано да буде виђено су ствари: одијевни и различити употребни предмети који у режиму репрезентације конотирају женскост, те намјештајем опремљене просторије изпражњене од људских бића, али успркос томе настањене њиховим животима. Посве неналик бројним играним филмовима чија је радња смјештена у женски затвор, или документарцима који нас суочавају са животним причама осуђеница и кажњеница, фотографије Марине Пауленке пропитују значење самог појма живота.
Из текста Од перспективе до прозорске решетке Леониде Ковач
Ликовна галерија, Кнез Михаилова
Проширени предео, НЕМАЊА ЛАЂИЋ, видео инсталације
Pop Up, Spieluhr (Музичка кутија) и Squares су видео радови београдског уметника млађе генерације Немање Лађића, који ће бити приказани на самосталној изложби под називом Проширени предео, у Ликовној галерији Културног центра Београда, у периоду од 14. децембра ове године до 6. јануара 2018. Динамичне градске пределе, ведуте и / или панораме, уметник артикулише, као карактер за себе, колажирањем дигиталних фрејмова сакупљених на различитим географским тачкама. Сваки од њих, на свој начин, представља могућности манипулације дигиталним фрејмовима и алтерације статичне сценографије. У Pop Up књизи процесом отварања и затварања разматра се однос и ритам интимног и града, Spieluhr настаје превођењем конкретног у апстрактно, светлости у звук, Squares је активиран и формиран променом места у времену, кроз процес акумулације фрејмова. Дигитално манипулишући формалном структуром урбаног ткива аутор избегава сваку наративност, а самим тим и драматизацију, да би се фокусирао на амбијентални карактер претпостављеног предела.
Пратећи програм:
субота 16. децембар – 12.00, стручно вођење кроз изложбу и разговор са уметником
13.00 – 16.00, радионица за младе
субота 23. децембар – 12.00, стручно вођење кроз изложбу и разговор са уметником
Галерија Подроом, Трг републике 5
ЈЕВГЕНИЈЕ ЈУФИТ, Живот током смрти, кратки филмови
Изложба упознаје посетиоце са делатношћу оснивача некрореализма у области филмске уметности. Назив нам говори и о добу у ком је настао, а то је период последњих неколико година постојања Совјетског Савеза и пре свега указује на поступно и неумитно умирање једне империје. И први Јуфитови филмови, на овај или онај начин, говоре управо о том процесу.
Некрореализам као уметнички правац, већим делом је настао захваљујући незаустављивој жељи Јевгенија Јуфита, његовог оснивача, да сними филм. Ту жељу најбоље илуструју први кораци Јуфита у филмском жанру – заправо, били су то не више, до наративни материјали за аматерске експерименте младог лењинградског уметника. Некако у то време, у руке му је допао, први пут и приручник из судске медицине аустријског лекара Едварда фон Хофмана и, како се то обично каже, последњи делић слагалице се уклопио. Илустрације из овог приручника су надахнуле Јуфита да створи „зомби шминку“ – незамисливу комбинацију направљену од завоја, кечапа и других доступних материјала помоћу којих се лице глумца преображавало у облик о коме најбоље говори сам назив ове маске у коју се претвара глумац. Тај назив нас управо и занима. Позајмљен из западне популарне културе, овај назив помаже Јуфиту да нагласи, пре свега чињеницу да снима филмове који не припадају „мејнстриму“. Oн на тај начин користи лексику западне поп-културе, за коју, морамо признати, грађани СССР-а готово да нису ни знали. A означени су као филмови „продукције Б категорије“. Другим речима, Јевгеније Јуфит је први совјетски „B moviе“ режисер.
Артем Ушан, аутор текста и кустос изложбе
Петак, 15. 12. у 14 сати – разговор са кустосом о изложби и филмској кустоској пракси