Галерија Артгет – 17. година
Трг републике 5/I\
* Уметнички директор Галерије Артгет у 2018: Иван Манојловић
8. фебруар – 1. март 2018.
ФОТО-КОЛЕКЦИЈА МИЛОША ЈУРИШИЋА
За разлику од фотографија у архивима и музејским збиркама, фотографије које ће постати део приватних фотографских колекција пре тога егзистирају свуда и нигде. Често расуте по тезгама неформалних уличних аукција чекају своје нове власнике и вечни смештај унутар неког пажљиво организованог система. Како је писао Валтер Бенјамин основ сваке приватне колекције чини нека лична, углавном породична прича, баш као у случају колекције Милоша Јуришића.
…
Надограђујући породично фотографско наслеђе, Јуришић је увећавао своју колекцију спашавајући вредне фотографске примерке са пијаца, аукција и неретко заборављених места. Иако до сада није приказана у формату самосталне изложбе, фото-колекција Милоша Јуришића нам је заправо врло добро позната. Као обавезни део многих историјских и културолошких изложби и значајних фотографских публикација, у 2018. години ова фото-колекција бележи скоро 30 година од свог првог појављивања на изложби посвећеној историји фотографије у Србији др Миланке Тодић из 1989. године. Од тада до данас Милош Јуришић је сарађивао са многим музејима, кустосима и ауторима, а кроз њихове изложбе и књиге колекција је представљена у Србији, Америци, Јапану, Немачкој, Аустрији, Хрватској. Немерљив је значај ове и сличних колекција за сагледавање историје фотографије у Србији као и за развитак фотографске културе уопште.
Део из текста Фото-колекција Милоша Јуришића кустоса изложбе Ивана Манојловића
Милош Јуришић се родио у Београду, у коме живи и ради у Музеју науке и технике као фотограф.
У шеснаестој години почиње да се бави фотографијом, а већ у двадесетим, понесен лепотом старих породичних фотографија, почиње да их сакупља, налазећи их на састанцима нумизматичара и других колекционара, уторком у Галерији фресака, касније на сајмовима колекционара и, поготово од 90-их година, све више и на пијацама.
Скоро истовремено, буди се и интересовање за архитектуру, на првом месту за историју архитектуре Београда, па трагајући за изгледом града у прошлости почиње да сакупља и старе разгледнице, које данас чине знатнији део његове колекције.
Старе фотографије, као и разгледнице, из Јуришићеве колекције присутне су у јавности, на многим музејским изложбама, каталозима, књигама, публикацијама и дипломским и докторским радовима бројних стручњака и истраживача.
Као фотограф, годинама је снимао лепоте београдске архитектуре, што је резултирало и низом самосталних изложби на ту тему.
Ликовна галерија, 8- 1.март 2018.
Наташа Шкорић, Ни на небу ни на земљи, објекти и слике
На актуелној изложби Ни на небу ни на земљи у Ликовној галерији Културног центра Београда београдска уметница средње генерације Наташа Шкорић представиће слике/објекте из свог најновијег опуса (2016-2017) које приказују њена истраживања и рад у различитим материјалима у медију традиционалног сликарства. У аутентичном поетском дискурсу уметница своја иступања из поступка класичне сликарске праксе спроводи употребом уљане и акрилне боје, графита, лака, пигмената и других и нетипичних сликарских материјала као што је тканина или картон које аплицира на неуобичајене подлоге као што су ауто-лим, црни лим, медијапан плоча, армирани бетон или комбинација ауто-лима, клирита и медијапана. Као резултат деценијских истраживања у медијуму сликарства на поставци су изложене тродимензионалне слике-објекти и инсталације Наташе Шкорић који се могу пратити у више тематских циклуса и ширем естетском дискурсу који се креће од сведене геометријске апстракције и рада са сликарском материјом , преко барокних декоративних мотива, па све до реминисценција и интерпретација симбола популарне културе. Сва представљена дела су углавном великих димензија (100х70цм, 200х120 цм, 40х280 цм, 200х70 цм).
Наташа Шкорић је рођена у Београду 1971. где живи и ради. Дипломирала је и магистрирала сликарство на Факултету ликовних уметности на Цетињу, Црна Гора. Слике, цртеже, објекте и инсталације излагала је на преко десет самосталнихи изложби у Београду, Подгорици, Цетињу и Котору, и на важнијим групним изложбама и познатим бијеналима и манифестацијама савремене визуелне уметности у Црној Гори, Србији и Француској. Добитница је награде УЛУЦГ „Петар Лубарда“ за 2004. годину. Члан је УЛУС-а и УЛУЦГ-а.
Галерија Подроом
8. фебруар – 1. март 2018.
FORWARD: РАДОВИ И ПРОЦЕСИ
Уметници: Матео Амарал, Мануел Лејрадо, Сесилиа Росо.
Кустоси: Луиса Томати, Ариел Иринео Чавез.
Колектив FORWARD: чине уметници, кустоси и дизајнери из Аргентине који ће домаћој публици предочити савремену видео продукцију уметника који живе и раде у Буенос Аиресу и другим градовима у Аргентини. Изложба ће представити радове који су резултат различитих уметничких експеримената, а баве се односом материје (материјалног) и идеје (фиктивног) користећи нове медије. Уметници и кустоси који чине колектив Forward су већ више од пет година активни у сфери уметности и комуникације, непрекидно истражујући, из различитих перспектива, повезаност технологије са начинима на које разумевамо себе и међусобно комуницирамо. Њихова презентација испитује ту историју – која достиже своје најразвијеније поглавље представљањем колектива у Културном центру Београда – кроз видео записе, мапе, временске линије, документе, фотографије и раније пројекте.
Пратећи програм уз изложбу:
8. фебруар у 19 часова – програм отварања: Перформанс уметника Мануела Лејрада
9. фебруар од 19 до 21 часова – Live VJ Set уметника Матеа Амарала (перформативно аудио-визуелно искуство, уметници ће у Подроому уживо синхронизовати музику уз пројекције, видео манипулацијe, дигиталних интервенција итд)
Матео Амарал живи и ради у Буенос Аиресу. Технике које користи су цртање и сликање, тродимензионалне дигиталне анимације, видео дисторзије кроз софтверске грешке, истраживање аудиовизуалног звука и продукција електронске музике. Испитивања човекове свести воде га у експериментисање с хипнотичким аудиовизуелним пејзажима, с цртањем паралела између примитивне дигиталне естетике и индивидуалне конструкције модела стварности. Поред свог самосталног рада, основао је уметнички колектив Олигатега Нумерик и панк електро психоделик бенд Хипнофлаутас.
Мануел Лејрадо рођен је у Буенос Аиресу 1987. године. Занима га истраживање конвергенције између рачунарства, информационе технологије, уметности и дизајна, што ствара велику концептуалну основу за његов уметнички рад. Специјализовао се за аудиовизуална дела у реалном времену, радећи и за пропаганду и за уметничке, образовне и забављачке пројекте. Учествовао је у првом издању Форwард-а с радом Agujero negro que estás en los cielos [Црна рупа која је на небу] у оквиру Pixelations 2012.
Сесилиа Росо је графичка дизајнерка и видео уметница. Ради на кориштењу видеа и звука у реалном времену, на пољу видео уметности и видео инсталације. Магистрирала је у области медијске уметности у оквиру програма којег су заједнички организовали Национални унуверзитет у Кордоби, Универзитет Чилеа и Универзитет Калдаса (Колумбија). Дипломирала је Нове медије, специјализација за видео и звук, (УБП, Кордоба). Изабрана је да учествује у програму Интерактивне уметности III, одржаном у Културном центру Шпаније у Кордоби (Аргентина) и Еспасио Фундасион Телефоника у Буенос Аиресу – координатори Родриго Алонсо и Мариано Сардон.
Изложбу је подржала амбасада Аргентине у Београду.