Biografije inostranih gostiju – Svetski dan poezije 2018

21.03-24.03.2018, 00:00
-

Gosti festivala iz Evrope:

PESNIKINJE I PESNICI

Fotografije učesnika u visokoj rezoluciji preuzimite ovde:

Download link
https://we.tl/WrC9qbKb8V

Tanja Bakić (Crna Gora, 1981), pesnikinja, esejistkinja i prevodilac. Na anglističkoj katedri Univerziteta Crne Gore diplomirala je 2005. temom o muzici grupe The Doors, a potom i stekla stepen magistra književnih nauka na temu onostranog u poeziji Vilijema Blejka. Dobitnica je nagrade „Srednjoevropske inicijative“ za književnost (Vilenica, Slovenija, 2016). Dva puta je izabrana za predstavnika Crne Gore na „Bijenalu umetnika Evrope i Mediterana“ – Ankona (2013) i Milano (2015). U izboru Lesa Viksa, vodećeg australijskog pesnika, izabrana je među šesnaest pesnika iz celog sveta koji „donose nešto unikatno promenama na globalnom pesničkom nivou“. Njena poezija je prevedena na petnaest stranih jezika i zastupljena u mnogobrojnim internacionalnim antologijama i časopisima.

Adisa Bašić (BiH, Sarajevo, 1979), pesnikinja i novinarka. Diplomirala je komparativnu književnost i bibliotekarstvo, magistrirala ljudska prava i demokratiju. Objavila je zbirke pesama: Havine rečenice (1999), Trauma market (2004), Promotivni spot za moju domovinu (2011; međunarodna nagrada Literaris Bank Austria 2012), Motel neznanih junaka (2014) i knjigu priča  A ti zaključaj: priče o ljubavima i brakovima (2017). U leto 2012. učestvovala je kao predstavnica BiH na festivalu  „Poetry Parnassus“ organizovanom u Londonu povodom Olimpijade. Njena poezija uvrštena je u sve novije izbore BiH pesništva. Radi na Odsjeku za komparativnu književnost i bibliotekarstvo Filozofskog fakulteta u Sarajevu, kao asistentkinja na predmetima Poezija i Kreativno pisanje. Godinama je pisala književnu kritiku za nedeljnik Slobodna Bosna.

Sara Ventroni (Ventroni Sara; Italija, Rim, 1974), pesnikinja, pripovedačica i dramska spisateljica. Objavljene knjige pesama: U gasometru (2006; Nagrada „Napoli“) i Potapanje (2016). Pripovetke su joj zastupljene u nekoliko antologija. Pesme su joj prevedene na engleski, nemački, slovenački, španski, hrvatski i albanski jezik. Pobednica je prvog italijanskog poetry slam-a. Piše scenarije za programe RAI Radio 2 i RAI Radio 3. Jedna je od osnivačica ženskog pokreta „Ako ne sada, kada?“ (Se non ora quando?) koji je organizovao niz građanskih akcija protiv vladavine Silvija Berluskonija. Radila je kao urednica novina Unità. Sarađuje s Institutom „Gramši“ i Istorijskim arhivom žena. Članica je istraživačkog odbora Nacionalnog saveta za istraživanje. Živi u Rimu.

Đan Mario Vilalta (Villalta Gian Mario; Italija, Vizinale di Pazijano, 1959), pesnik, kritičar i esejista. Završio je književnost na Univerzitetu u Bolonji. Na vizinalskom dijalektu objavio je zbirke pesama: Bez šale! (1988), Glas glasova (1995), Izvijena osovina zemlje (1998). Knjige pesama na italijanskom: Trava u džepu (1992), Neizvesne životinje (1992), U tami drveća (2001), Gledati u mraku (2007),  Taština uma (2011) i Telepatija (2016). Autor je mnogobrojnih kritičkih i teorijskih tekstova, kao i književnih monografija. Sa Stefanom Dal Bjankom priredio je izbor iz Zanzotove proze i poezije Le poesie e prose scelte (1999). Živi u Pordenoneu, gde je umetnički direktor književnog festivala Pordenonelegge.it.

Lidija Dimkovksa (Makedonija, Skoplje, 1971), pesnikinja, prozaistkinja  i prevoditeljka rumunske i slovenačke književnosti na makedonski jezik. Doktorirala je rumunsku književnost na Fakultetu u Bukureštu. Predavala je  svetsku književnost na Fakultetu u Novoj Gorici u Sloveniji. Živi u Ljubljani. Objavila je šest pesničkih zbirki: Deca sa istoka (1992), Vatra slova (1994), Izgriženi nokti (1998), Nobel protiv Nobela (2001), pH neutralna o životu i smrti (2012) i Crno na belo (2016) i tri romana  Skrivena kamera (2004; nagrada „Društva pisaca Makedonije“),  Rezervni život (2012; nagrada za književnost Evropske Unije) i No-Ui (2016). Poezija joj je prevedena na više od dvadeset jezika, a zasebne pesničke knjige objavljene su na engleskom, nemačkom, poljskom, srpskom, slovenačkom i rumunskom jeziku. Dobitnica je više književnih nagrada, značajne nemačka nagrade za poeziju „Hubert Burda“, rumunskih pesničkih nagrada „Poesis“ i „Tudor Arghezi“ i Evropske nagrade ѕa poeziju „Petru Krdu“. Uredila je antologije mlade makedonske poezije, savremene slovenačke poezije na makedonskom jeziku i antologiju književnosti manjina i emigranata u Sloveniji.

Eugen Gomringer (Villalta Gian Mario; 1925), studirao je ekonomiju, umetnost i književnost na Univerzitetu u Bernu. Smatra se jednim od osnivača internacionalnog pokreta konkretne poezije. Prvu zbirku konkretne poezije Konstelacije (constellations constellations constelaciones) objavio je 1953. Iste godine sa Marselom Visom (Marcel Wyss) i Diterom Rotom (Dieter Roth) osnovao je časopis spirale. Od 1973. član je Berlinske akademije umetnosti. Od 1988. do 1994. radio je kao profesor na Dizeldorfskoj akademiji umetnosti. Predavao je o umetnosti, dizajnu, estetici, itd. na univerzitetima širom sveta (SAD, Nemačka, Brazil, Velika Britanija, itd.). Prvi muzej konkretne umetnosti s radovima iz Gomringerove kolekcije otvoren je 1992. u Ingolštadtu. Institut za konstruktivnu umetnost i konkretnu poeziju Fondacije IKKP sa arhivom Eugena Gomringera osnovan je 2000. u Rehau. Internacionalnu antologiju konkretne poezije u dva toma itanje konkretnog (Zur sache der konkreten) uredio je 1988. Knjiga Teorija konkretne poezije, tekstovi i manifesti 1954-1997 (Theorie der konkreten poesie. texte und manifeste 1954-1997) izašla je 1997. u Beču.  Dobitnik je brojnih nagrada, uredio više izložbi, kataloga i knjiga o konkretnoj poeziji i umetnosti, prevođen na brojne svetske jezike.

Josip Kocev (Makedonija, Skoplje, 1985), pesnik i bloger. Diplomirao je na Pravnom fakultetu univerziteta Sv. Kiril i Metodije u Skoplju. Makedonskoj javnosti je poznat pod pseudonimom Quentin Scribbler pod kojim je u blogosferi i na društvenim mrežama stvarao u periodu 2008-2015. Autor je dve zbirke poezije: Ja, Quentin Scribbler (2015) i Ispisana tišina (2016). Dobitnik je nagrade „Enhalon“ na Struškim večerima poezije za pesmu „Etna“.  Zastupljen je u nekoliko makedonskih i stranih poetskih antologija.

Lisandri Kola (Albanija, Škoder, 1986), pesnik, prozaista, istraživač, prevodilac, doktor književnih nauka. Profesor je Univerziteta u Tirani gde na Fakultetu za istoriju i filologiju predaje Albansku savremenu književnost i Istoriju soneta, a na katedri za novinarstvo Teoriju prevođenja. Objavio je zbirke poezije: Melodija harfe (2006), Rabin bez očiju (2008; nagrada „Robert Švarc“ Fondacije iz Tirane za najboljeg novog autora), Leptiri umiru u maju (nagrada za  literarnu inovaciju, metafizički stih i jedinstvenu tematiku), i roman Saga dana (2011). Objavio je mnoštvo naučnih članaka, kao i monografiju „The Fishtean Satire in Epic “. Njegova poezija je prevedena na hrvatski i engleski jezik. Godine 2014. nagrađen je Nacionalnom nagradom „At Zef Pllumi“ (Prva nagrada za poeziju). Živi i radi u Tirani. Trenutno je gost rezidencijalnog programa „Kuća za pisce“ beogradskog udruženja „Krokodil“.

Katalin Ladik (Novi Sad, 1942), književnica, glumica, umetnica. Radi u domenu stvaranja i izvođenja eksperimentalnih zvučnih kompozicija i radio igara, foničke i vizeulne poezije, hepeninga, performansa, akcije, itd. Objavila je dvadeset zbirki poezije i jedan roman na mađarskom jeziku. Sa mađarkog na srpski i hrvatski prevedene su njene zbirke poezije:  Erogen zoon  (1987), Ikarova senka (2004) i Kavez od trave (2007). Knjige pesama su joj objavljene i na engleskom, francuskom i italijanskom jeziku. Bila je članica grupe Bosh+Bosh. Izlagala je radove na brojnim izložbama širom sveta i izvodila performanse, hepeninge i akcije. Nastupala je na muzičkim festivalima, na kojima je izvodila muzičke performanse. U Atini je 2017. godine na „Dokumentima 14“ izvela rad „Follow me into mythology”.  Dobitnica je nacionalnog priznanja za vrhunski doprinos nacionalnoj kulturi Republike Srbije 2009, a 2016. dobila je Nagradu za mir „Lenon-Ono“. Od 1992. godine živi u Budimpešti.

Vlado Martek (Hrvatska, Zagreb, 1951), pesnik, konceptualni umetnik,  slikar, esejista. Diplomirao je književnost i filozofiju na Filozofskom fakultetu u Zagrebu. U početku se bavio vizuelnom i konkretnom poezijom (koju je imenovao: predpoezija), a od sredine sedamdesetih – konceptualizmom i akcionizmom, umetničkim knjigama i out printom. Od početka osamdesetih bavi se slikarstvom, vajarstvom, grafikom, land artom. Objavio je više od petnaest knjiga, kao i mnogobrojne tekstove o poeziji i kritike o likovnim praksama. U Beogradu mu je nedavno objavljena knjiga Bježanje od poezije. Alati praznine (2017). Samostalno je izlagao u Berlinu, Pragu, Parizu… Tri njegova rada iz faze konceptualističke prakse nalaze se u zbirci muzeja „Pompidu“ u Parizu. Član je Društva hrvatskih književnika i Hrvatskog društva likovnih umetnika. Živi i radi u Zagrebu i Rovinju.

Marion Pošman (Marion Poschmann; Nemačka, Esen, 1969) je  studirala germanistiku, filozofiju i slavistiku u Bonu i Berlinu. U Berlinu je studirala i scensko pisanje, potom nekoliko godina predavala nemački u okviru jednog nemačko-poljskog osnovnoškolskog projekta. Objavila je četiri romana, među kojima i Sunčana pozicija; Ostrva borova, četiri zbirke pesama, od koji su novije: Viđenje duhove i Pozajmljeni predeli, kao i zbirku eseja. Dobila je veliki broj nagrada i danas spada u najuglednije nemačke pisce. Živi u Berlinu.

Grupa: Nacista & Zlatousti / Nazis & Goldmund

Tomas Arst (Thomas Arzt; 1983) je austrijski dramski pisac. Tokom 2008. je dobio stipendiju „Hans Gratzer“ za svoju prvu dramu Grillenparz, „poetsku socijalnu krimi studiju“. To delo je premijerno izvedeno u bečkom Schauspielhaus.  Njegovo drugo delo Alpski bluz (Alpenvorland), osvojilo je 2012. „The Authors’ Award“ (Autorsku nagradu) na Dramskom marketu u Hajdelbergu. Izvođeno je u Austriji, Nemačkoj i Švajcarskoj. Takođe je otkupljeno za izvođenje na Međunarodnom pozorišnom festivalu u Buenos Airesu. Njegova drama U mrtvim planinama (Totes Gebirge),  treći je tekst nazvan po austrijskom regionu, i poslednji je deo „Trilogije domovine“. Godine 2016. postao je jedan od osnivača Nazis & Goldmund. www.thomasarzt.at

Sandra Gugić (Beč, 1976.) je austrijski pisac sa srpskim migrantskim poreklom. Studirala je kreativno pisanje na Univerzitetu primenjenih umetnosti u Beču i na Nemačkom institutu za literaturu u Lajpcigu. Objavila je kratke priče, poeziju i eseje u nekoliko nemačkih i austrijskih časopisa, antologija i novina. Nagrade (odabir): „Open Mike Prize“ (Berlin, 2012), Nagrada Akademije iz Graca (2012), „Wiener Werkstatt“ nagrada (2016). Njen prvi roman Astronauti (2015) bio je nominovan za nekoliko debitantskih nagrada. Tokom 2016. dobila je „Reinhard-Priessnitz“ nagradu, kao i nagradu austrijskog Ministarstva kulture za izuzetan prvi roman. Iste godine je postala jedan od osnivača Nazis & Goldmund. www.sandragugic.com

Gerhild Štajnbuh (Gerhild Steinbuch; Austrija, Modling, 1983) je studirala kreativno pisanje u Gracu, kao i dramaturgiju na Visokoj školi dramskog pisanja u Berlinu.  Piše za pozorište i operu. Takođe i predaje kreativno pisanje na Univerzitetu primenjenih umetnosti u Beču i Nemačkom književnom institutu u Lajpcigu. Tekstovi su joj predstavljeni u Rowohlt Theater Verlag. Njen sledeći projekat je feminističko delo o ženskim pravima koje će biti izvedeno u Karlsrujeu ovog proleća, kao i operski komad pod nazivom „Wir aus Glas“ pisan za Munich Biennale for Music Theatre / Deutsche Oper Berlin koji će biti izveden u junu. Tokom 2016. postala je jedan od osnivača Nazis & Goldmund.

Gosti festivala Svetski dan(i) poezije 2018. su i sledeći stručnjaci:

Tomaš Glanc (Tomáš Glanc), istraživač na Univerzitetu u Cirihu. Specijalizirao je savremenu rusku umetnost, film i literaturu, performans u istočnoj Evropi, kao I slovensku ideologiju. U periodu od 2010. do 2013. godine bio je gostujući profesor na Univerzitetu Humbolt u Berlinu, a tokom 2011. godine gostujući profesor na Univerzitetu u Bazelu. Tokom perioda 2007 – 2010. bio je istraživač na Univerzitetu u Bremenu (Forschungsstelle Osteuropa). Takođe je bio i direktor Češkog kulturnog centra u Moskvi, kao i direktor Instituta za slavističke i istočnoevropske studije na Charles univerzitetu. Glanc je autor brojnih knjiga, članaka i kataloga.

Zabine Henzgen (Sabine Hänsgen) slavistkinja, umetnica i teoretičarka.  Predavala je na univerzitetima u Bohumu, Bilefeldu, Bremenu, Kelnu, Bazelu, i bila gostujući profesor na Humbolt uniiverzitetu u Berlinu u periodu 2001 – 2014. Na Univerzitetu u Bremenu (Centar za istočnonemačke studije) je takođe bila gostujući profesor tokom 2014. Delujući kao autor, kustor, urednik i prevodilac od 1984, Henzgen je učestovala u performansima grupe Collective Actions. Takođe je bila uključena i u nastanak i osnivanje audiovizuelnog arhiva moskovskog konceptualizma. Trenutno je istraživač saradnik na Univerzitetu u Cirihu na projektu “Umetnost peformansa u Istočnoj Evropi”. Dobila je Nagradu za istoriju i teoriju Igor Zabel u 2012.
http://veniceconference.com/speakers/sabine-hansgen

Tomas Volfart ( Thomas Wohlfahrt; Nemačka, 1956), osnivač i direktor Kuće poezije / Haus für Poesie, osnovane 1991. U Berlinu. Odgovoran je za oko 100 događaja godišnje na sceni savremene nemačke i internacionalne književnosti i poezije, kao i za najveći festival poezije u Evropi – berlinski festival poezije „poesie.festival berlin“, zatim ZEBRA poetski filmski festival (Berlin/Minster),  kao i popularni program „open mike“ (otvoreni mikrofon). Član je brojnih međunarodnih odbora kao i savetnik za brojne programe umetnosti i književnosti. Izdavač je raznih publikacija, tj. serija VERSschmuggel i Berliner Rede zur Poesie. Dobitnik je nagrade „Grimme Online“ 2005. godine.

 

 

Loading...