Biografije pesnika iz Srbije – Svetski dan poezije 2018
PESNICI IZ SRBIJE:
Laslo Blašković (Novi Sad, 1966), pesnik, romanopisac, pripovedač, esejista. Objavljene knjige pesama: Gledaš (1986), Zlatno doba (1987), Crvene brigade (1989), Ritam-mašina (1991), Životi bacača kocke (1997), Jutarnja daljina (2002), Žene pisaca (2006), Prasvršetak (2016). Knjiga priča: Priča o malaksalosti (2010). Knjiga poetske proze: Imenjak (1994). Knjiga eseja: Kraj citata (2007). Knjiga putopisa: Gle! (2016). Romani: Svadbeni marš (1997), Mrtva priroda sa satom (2000), Madonin nakit (2003), Adamova jabučica (2005), Turnir grbavaca (2007), Posmrtna maska (2012), Razbrajalica (2014). Dobitnik nagrade „Društva književnika Vojvodine“ za knjigu godine, nagrade fonda „Borislav Pekić“, nagrade SANU iz fonda „Branko Ćopić“, nagrade „Stevan Sremac“, nagrade „Ljubomir P. Nenadović“, kao i pesničkih nagrada „Pečat varoši sremskokarlovačke“ i „Matićev šal“. Proza i poezija Lasla Blaškovića prevođena je na dvanaest jezika. Upravnik je Narodne biblioteke Srbije.
Fotografije učesnika u visokoj rezoluciji preuzimite ovde:
Download link
https://we.tl/WrC9qbKb8V
Dušan Vejnović (Sombor, 1981). Objavio je zbirku pesama Posebne potrebe (2013), roman Jako i nikome (2014) i dve zbirke priča Tvrdoglave beline (2011) (nagrada „Đura Đukanov“) i Bočne grane evolucije (2017). Za prevod romana Amajlija Roberta Bolanja (2015) dobio je nagradu „Radoje Tatić“. Živi u Novom Sadu.
Srđan Gagić (Novi Sad/Bosanski Novi, 1988). Završio je osnovne i master studije Srpske knjižvnosti i jezika sa komparatistikom na Filološkom fakultetu u Beogradu, gde je trenutno na doktorskim studijama. Objavio je zbirke poezije Deca u izlogu (2015) („Brankova nagrada“) i Prelazno doba (2016). Priredio je panoramu Meko tkivo: izbor iz nove poezije regiona (Klub A-302, Filozofski fakultet, Zagreb 2015). Poezija i kratka proza objavljene su mu u više časopisa, portala i zajedničkih izdanja, a redovno objavljuje književnu kritiku u časopisu „Prosvjeta“. Pesme su mu prevođene na rumunski, engleski i ruski jezik. Član je Srpskog književnog društva. Živi u Beogradu.
Đorđe Đorđević (alijas Đorđe Vić, Beograd) rođen je u godini kada su snimljeni filmovi Žitije Brajanovo i Sav taj džez, za koje kaže da su bitno uticali na njegovu viziju stvarnosti. Po profesiji je anglista, a posebno se bavio proučavanjem apsurda u književnosti. Do sada je objavio dve zbirke pesama, a od 2014, nakon susreta sa slem poezijom i „Poezinom“, isključivo izvodi pesme uživo. Osim pisanjem bavi se pomalo i savremenim teatrom kroz učešće u nizu radionica u organizaciji „Plavog pozorišta“ iz Beograda koje smatra ključnim za formiranje svoje ličnosti. Neki od uzora su mu: A. Arto, F.M. Dostojevski, O. Vajld, H. Hese, D. Harms, Č. Bukovski i drugi.
Dejan Ilić (Travnik, 1961). Od 1969. živi u Beogradu. Završio je italijanski jezik i književnost. Objavio je knjige poezije: Figure (1995), U boji bez tona (1998), Lisabon (2001), Duvanski put (2003), Kvart (2005), Iz vikenda (2008), Linije bega – izabrane pesme 1995-2008 (2011), Katastar (2013) i Dolina Plistos (2017). Bavi se književnim prevođenjem. Prevodilac je niza savremenih italijanskih pesnika (Magreli, Fjori, Pusterla…), kao i autor antologije Telo i pogled. Novi italijanski pesnici (2006). Za svoju poeziju i prevođenje poezije dobio je nagrade „Đura Jakšić“, „Branko Miljković“, „Miloš N. Đurić“ i „Meša Selimović“.
Mirjana Frau Kolarski (Novi Sad, 1987). Diplomirala je na odseku za Srpsku književnost i jezik Filozofskog fakulteta u Novom Sadu. Piše poeziju, prozu, književnu kritiku i eseje. Laureat je 32. „Festivala mladih pesnika“ u Zaječaru 2016. Objavila je knjigu pesama Puj, pike (2017). Dobitnik je nekoliko nagrada na festivalima za kratku priču. Objavljuje u književnoj periodici i na veb portalima. Jedan je od osnivača i urednika „Međutim“ – onlajn časopisa za njiževnost, umetnost i kulturu.
Tomislav Marinković ( Lipolist kod Šapca, 1949). Objavio je knjige pesama: Dvojnik (1983), Izvesno vreme (1985), Stihovi (1991), Sumnja u ogledalu (1996), Škola trajanja (2003), Svet na koži (2007), Običan život (2011), Putovanja kroz blizine – izabrane pesme (2013), Nevidljiva mesta (2015), Izdvojene tišine – izabrane pesme (2016), i knjigu priča Putovanje u orahovoj ljusci (2017). Dobitnik je više nagrada za poeziju: „Branko Miljković“, „Nagrada za najbolju knjigu na Sajmu knjiga u Šapcu“, „Zaplanjski Orfej“, „Miroslav Antić“, „Vasko Popa“. Za ukupan pesnički doprinos dobio je „Disovu nagradu“ (2016). Priredio je knjigu Pisac u vrtu (2016), najlepše priče i pesme o biljkama i prijateljstvu. Pesme su mu prevođene na engleski, ruski, španski, portugalski, japanski, slovenački i makedonski jezik. Živi u Lipolistu.
Natalija Marković (Beograd, 1977). Diplomirala je na Filološkom fakultetu u Beogradu ruski jezik i književnost. Objavila je zbirke poezije: Membrana ogledala (1999) i Kiberlaboratorija (2007). Koautorka je zbornika poezije i autopoetika pesnikinja nove generacije pesnikinja Diskurzivna tela poezije (2004) koja je nastala kao rezultat rada pesničko-teorijske škole pri „Asocijaciji za žensku inicijativu“ (Beograd). Pesme su joj prevedene na poljski i mađarski. Zastupljena je u antologijama Nebolomstvo (2005), Poezija i poslednji dani (2009), Iz muzeja šumova (2009). Svirala je u ženskom sastavu „Charming Princess“.
Milan Mijatović je osnivač i predstavnik organizacije „Poezin“. Idejni tvorac „Slam studija“. O sebi misli kao o pesniku, poet menadžeru i slemeru. Objavio je nekoliko knjiga, ali taj podatak smatra nebitnim, jer ga najviše zanimaju nastupi uživo i poezija koja živi na sceni. Fanatički radi na mapiranju slem izvođača u Srbiji i regionu.
Nikola Oravec (Novi Sad, 1984). Diplomirao je filozofiju na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu. Objavljuje poeziju, kritiku i eseje u književnoj periodici i na internetu. Organizator je večeri poezije „Poetarium“ u Novom Sadu, a radi i kao i urednik bloga za satiru „Paradoks“. Dobitnik je prve nagrade na festivalu poezije „Protest u kulturi 2013.“ koji je organizovao „Poezin“. Bio je učesnik Poetry Slam Championship 2014 u Malmeu, Švedska. Prvu zbirku poezije Kocke su bačene! (2015) objavio je u ediciji „Prvenac“, SKC Kragujevac. Poeziju obično objavljuje na sajtu www.bundolo.org.
Ana Ristović (Beograd, 1972). Diplomirala je srpsku književnost i jezik sa opštom književnošću na Filološkom fakultetu u Beogradu. Objavila je sledeće pesničke zbirke: Snovidna voda (1994), Uže od peska (1997), Zabava za dokone kćeri (1999), Život na razglednici (2003), Oko nule (2006), P.S. – izabrane pesme (2009), Meteorski otpad (2013), Nešto svetli – izabrane pesme (2014), Čistina (2015). Dobitnica je nagrada za poeziju: ,,Branko Miljković“, ,,Brankova nagrada“, ,,Milica Stojadinović Sprkinja“, „Disova nagrada“ za kompletan pesnički opus (2014) kao i nemačke nagrade „Hubert Burda“ za mladu evropsku poeziju, 2005. godine. Njene pesme su prevođene na brojne jezike (engleski, nemački, francuski, španski, poljski, češki, slovački, slovenački, makednoski, bugarski, arapski, finski ….) i zastupljene su u više domaćih i stranih antologija. Pojedinačne knjige njenih izabranih pesama su prevedene na engleski, nemački, slovenački, slovački, makedonski i mađarski jezik. Bavi se i prevođenjem sa slovenačkog jezika sa kojeg je do sada prevela tridesetak knjiga savremene slovenačke proze i poezije. Živi i radi u Beogradu.
Goran Stanković (Niš, 1958). Piše poeziju, eseje, prozu, naučno-popularne tekstove i bavi se uredničkim i priređivačkim radom. Bio je dugogodišnji urednik književnog časopisa i izdavačke kuće „Gradina“. Sada radi kao glavni urednik i „Niškom kulturnom centru“. Objavio je knjige poezije: Lik i pozadina (1984), Kvantna mehanika (1987), Cyberpunk (1991), Prethodna knjiga (1996), Terra incognita (1997), Četiri doba (1999), Litanije (2008), Biće skoro propast sveta – izabrane pesme (2012), Lik stvari koje dolaze (2016). Knjige proze: Hronike o Hloygeu (1991, koautor), Terra marginalis (1997, koautor), U traganju za zlatnom lipom (2000). Za poeziju je dobio nagrade: „Prosvetinu nagradu“ (1997), „Branko Miljković“ (2000) i „Pečat varoši sremskokarlovačke“ (2000). Član je Srpskog PEN centra i „Srpskog književnog društva“.
Slobodan Tišma (Stara Pazova, 1946). Studirao je književnost u Novom Sadu i Beogradu. U mladosti se bavio konceptualnom umetnošću i rok muzikom. Bio je urednik u „Indeksu“, „Poljima“ i na „Tribini mladih“, kao i dugogodišnji saradnik na TV Novi Sad u emisijama „Kulturni magazin“, „Videopis“ i „Sazvežđe knjiga“. Objavio je knjige: Marinizmi (1995), Vrt kao to (1997), Blues diary (2001), Pjesme (2005), Urvidek (2005) (nagrada „Stevan Sremac“), Quattro stagioni (2009) (nagrada „Biljana Jovanović“), Bernardijeve soba (2011) (NIN-ova nagrada za roman godine). Član je Srpskog PEN centra i Srpskog književnog društva. Živi u Novom Sadu.
Vitomirka Trebovac (Novi Sad, 1980). Objavila je dve knjige poezije: Plavo u boji (2011) i Sve drveće, sva deca i svi bicikli u meni (2017). Zajedno s Jelenom Anđelovski uredila je knjigu poezije Ovo nije dom (2017). Angažovana je u knjižari i izdavačkom centru u „Bulevar books“ Novom Sadu.
