Otvaranje aprilskih izložbi

05.04.2018, 12:00-20:00
-

UMEĆE POSMATRANJA

MILENA ARSENIĆ, BOŠKO ĐORĐEVIĆ, TEODORA IVKOV, MARIJANA JANKOVIĆ, MILUTIN MARKOVIĆ, MAJA MEDIĆ, MATEJ MILENKOVIĆ, MILOVAN MILENKOVIĆ, ANĐELA PETROVSKI, EMILIJA POPOVIĆ, IVANA TEŠIĆ, JELENA ŽIGIĆ

Po izboru KLAVDIJA SLUBANA

5. 4 – 3. 5. 2018.

Galerija Artget Kulturnog centra Beograda, Trg republike 5/I

Francuski institut, Knez Mihailova 31
Otvaranje: četvrtak, 5. april u 18.00

Posle petodnevne fotografske radionice u Kulturnom centru Beograda i male izložbe učesnika radionice u Francuskom institutu u aprilu 2017, dvanaestoro polaznika/učesnika radionice je pod vođstvom eminentnog francuskog i međunarodno priznatog fotografa Klavdija Slubana nastavilo jednogodišnji kustosko-radionički onlajn proces. Rezultat je izložba Umeće posmatranja dvanaestoro mladih srpskih fotografa:  Milene Arsenić, Boška Đorđevića, Teodore Ivkov, Marijane Janković, Milutina Markovića, Maje Medić, Mateja Milenkovića, Milovana Milenkovića, Anđele Petrovski, Emilije Popović, Ivane Tešić, Jelene Žigić po izboru kustosa-mentora Klavdija Slubana, koji o njihovim radovima, pored ostalog, kaže:

Nastali radovi su raznovrsni, bave se različitim pitanjima i svaki nosi sopstvenu estetiku. Iz radova proizilazi upečatljiva i snažna potreba za pričanjem. Da ne kažem bes. Bes nije nasilje. Reč je o mladim ljudima obrazovanog pogleda među kojima čak i oni koji nisu završili umetničke fakultete pomno prate savremeno umetničko stvaralaštvo. Oni imaju svest o tome gde pripadaju, o svojim korenima i svetu u kome žive. Uprkos tome, ne iskazuju potrebu za jadikovanjem, pobunom ili objavljivanjem svojih stavova. Naprotiv. Izbor medija koji koriste odabran je iz vrlo preciznog razloga: negovanje ličnog izraza, razvoj vizuelnog identiteta radi objašnjavanja svog intimnog odnosa prema svetu.

Taj svet se delimično razlikuje od drugih svetova zbog nedavnih istorijskih događanja, delimično zbog repera koji su još manje jasni nego u drugim svetovima, kao i zbog činjenice da je svakodnevnica teža za one koji su odabrali da za život zarađuju baveći se umetnošću.

Iz toliko subjektivnosti se rađa mnogostruki vizuelni izraz koji obuhvata raznolika polja savremene fotografije. Raznolikost otkriva mnogobrojna lica, da ne kažem kompleksnost, današnje Srbije. Radi se o pogledu mladih fotografa koji se brinu za svet u kome žive.

A šta kad bi savremena srpska fotografija bila nalik radovima Milene Arsenić, Boška Đorđevića, Teodore Ivkov, Marijane Janković, Milutina Markovića, Maje Medić, Mateja Milenkovića, Milovana Milenkovića, Anđele Petrovski, Emilije Popović, Ivane Tešić, Jelene Žigić?

Izložba je u Galeriji Artget KCB-a i Francuskom institutu otvorena od 5. 4. do 3. 5. 2018. u okviru Beogradskog meseca fotografije.

Biografije fotografa i radove možete pogledati ovde.

Tekst Klaudija Slubana u celosti možete pogledati ovde.

………

Likovna galerija Kulturnog centra Beograda
Knez Mihailova 6
NATAŠA TEOFILOVIĆ
Izložba druga . i prva
5. 4 – 3. 5.2018.

“Izložba druga . i prva obuhvata radove koji su nastali u prethodne četiri godine tokom procesa umetničkog istraživanja Nataše Teofilović. Istraživanje nije imalo prethodno zadate ciljeve koje je umetnica sebi postavila, već je bilo vođeno unutrašnjom potrebom izražavanja sa intencijom uranjanja u proces stvaranja koji će doneti još nesagledive uvide i kreativno transformisati samog stvaraoca. Ovakav način rada je jedna od bitnih karateristika umetničke prakse Nataše Teofilović koja rezultira konstelacijom radova ujedninjenih unutrašnjom povezanošću i govori o sposobnosti umetnice da se vešto kreće i stvara u različitim medijima: fotografiji, kompjuterskoj animaciji, digitalnoj grafici, video umetnosti i performansu, što potvrđuje njena dosadašnja umetnička produkcija i dvodecenijsko prisustvo na sceni.”

„U svojim radovima Nataša T istražuje odnos prostora i ljudskog tela, ispitujući
razlike između virtuelne i opipljive stvarnosti. Njeni radovi poseduju strukturu, koju čini odnos između ambijenta i aktera, često belog, crvenog ili crnog, ispražnjenog prostora i identiteta virtuelne osobe/strukture koja je u njemu. Početna osnova za kreiranje radova Nataše T su njeno telo i pokreti, softverski programi, video zapisi i digitalna fotografija. Procesom digitalizacije stvarnosti (razgrađivanje, redukcija i restrukturianje) i digitalnom animacijom, a često i smeštanjem u prazan prostor (void), Nataša T preispituje tehničku i konceptualnu prirodu stvarnog i virtuelnog prostora, njihov „identitet“. Istraživanje tokom kreiranja jeste njen osnovni motiv, proces koji transformiše i samu Natašu, jer priroda virtuelne stvarnosti je da razara identitet, a proces digitalizacije joj pomaže u procesu restruktuiranja/konceptualizacije…Radovi Nataše Teofilović su alternativa svakodnevnom funkcionisanju koje je danas nemoguće zamisliti bez prisustva površine digitalne projekcije. Sa svim tim ekranima oko nas, napustili smo sobu za razmišljanje. Otkrivamo informaciju i onda kada je ne reflektujemo. Posledica svega toga, kada je u pitanju najbitniji proces – duhovno putovanje, jeste da za njega nema više prostora. Nataša nam izložbom otvara prostore za razmišljanje, nudi alternativu našoj potrazi za identitetima, dok kreiramo profile na društvenim mrežama paranoično gomilajući reči, slike i zvukove….“(iz eseja Maide Gruden i Ivana Stanića u katalogu)

Nataša Teofilović je diplomirala na Arhitektonskom fakultetu, magistrirala je i doktorirala na Interdisciplinarnim studijama Univerziteta umetnosti u Beogradu. Odbranila je prvi doktorat u Srbiji iz digitalne umetnosti 2010. Autorka je knjige “Umetnost pokreta u prostoru praznine”, izdanje  Arhitektonskog fakultet u Beogradu 2011.  Izlaže od 1995.na samostalnim i grupnim izložbama u zemlji i inostranstvu. Vanredna je profesorka na Fakultetu za medije i komunikaciju u Beogradu.

………

Galerija Poodrum, Trg republike 5

ARTTERROR – Fragmenti dualnosti

5. 4 – 3. 5.2018.

Kustos: Vladimir Bjeličić

Tokom tri decenije rada umetnička asocijacija ARTTERROR, koju čine umetnica Milica Lapčević i FTV montažer Vladimir Šojat, konstantno traga za različtim konceptualnim i kompozicionim rešenjima pokretnih slika. Njihov višedecenijski opus može se posmatrati kao krajnje heterogena celina, ali ga treba pažljivo sagledati pre svega u odnosu na kontekst novotalasnog poleta odnosno novih alternativnih kulturnih i životnih modela osamdesetih godina prošlog veka. Većina njihovih radova mogu se posmatrati kao poetsko – performativne zabeleške u funkciji ponašanja umetnika, njihovog promišljanja bitisanja ili konstituisanja životnog kreda i najzad uzajamnog odnosa.

Namera da se predstavi rad ovog umetničkog dua počiva najpre na činjenici da isti nije temeljno obrađen od strane lokalne istorije umetnosti. Međutim, kako ova izložba teži ukidanju temporalnosti, samim tim razgradnji termina retrospektive, odnosno, hronološke obrade materijala nastalog u prethodnom periodu, može se posmatrati kao specifična instalacija ili in situ reakcija bazirana na kritičkoj autorefleksiji ovog umetničkog dua.
Postupkom ponovne montaže, ARTTERROR nastoji ne samo da preispita  kontekst nastanka, razvoj i specifičnost vlastitog video opusa u odnosu na rapidnu transformaciju tehnologije i percepciju umetničkog rada u digitalnoj eri, već odlazi korak dalje u ponovom pronalaženju vlastite umetničke prakse predstavljanjem potpuno novog rada.

Prema tome, izložba Fragmenti dualnosti počiva na dubinskoj analizi i interpretaciji umetničko-partnerskog odnosa, specifičnih i pojedinačnih težnji Lapčević i Šojata, ali i na razmatranju savremenih društvenih i političkih tema sa ironijskom distancom.

Osim uvida u slojevitu produkciju ARTTERROR-a, ova izložba treba da predstavlja i aktivan diskurzivan prostor za razmenu iskustava video autora različitih generacija, ali i podsticaj za problematizovanje institucionalnog nemara u svetlu nepostojeće sistematizacije i muzealizacije video umetnosti.  Tokom trajanja izložbe biće organizovani prateći programi u vidu razgovora, kao i nedeljna kustoska vođenja.

Loading...