Oтварање априлских изложби

05.04.2018., 12:00-20:00

УМЕЋЕ ПОСМАТРАЊА

МИЛЕНА АРСЕНИЋ, БОШКО ЂОРЂЕВИЋ, ТЕОДОРА ИВКОВ, МАРИЈАНА ЈАНКОВИЋ, МИЛУТИН МАРКОВИЋ, МАЈА МЕДИЋ, МАТЕЈ МИЛЕНКОВИЋ, МИЛОВАН МИЛЕНКОВИЋ, АНЂЕЛА ПЕТРОВСКИ, ЕМИЛИЈА ПОПОВИЋ, ИВАНА ТЕШИЋ, ЈЕЛЕНА ЖИГИЋ

По избору КЛАВДИЈА СЛУБАНА

5. 4 – 3. 5. 2018.

Галерија Артгет Културног центра Београда, Трг републике 5/I

Француски институт, Кнез Михаилова 31
Отварање: четвртак, 5. април у 18.00

После петодневне фотографске радионице у Културном центру Београда и мале изложбе учесника радионице у Француском институту у априлу 2017, дванаесторо полазника/учесника радионице је под вођством еминентног француског и међународно признатог фотографа Клавдија Слубана наставило једногодишњи кустоско-радионички онлајн процес. Резултат је изложба Умеће посматрања дванаесторо младих српских фотографа:  Милене Арсенић, Бошка Ђорђевића, Теодоре Ивков, Маријане Јанковић, Милутина Марковића, Маје Медић, Матеја Миленковића, Милована Миленковића, Анђеле Петровски, Емилије Поповић, Иване Тешић, Јелене Жигић по избору кустоса-ментора Клавдија Слубана, који о њиховим радовима, поред осталог, каже:

Настали радови су разноврсни, баве се различитим питањима и сваки носи сопствену естетику. Из радова произилази упечатљива и снажна потреба за причањем. Да не кажем бес. Бес није насиље. Реч је о младим људима образованог погледа међу којима чак и они који нису завршили уметничке факултете помно прате савремено уметничко стваралаштво. Они имају свест о томе где припадају, о својим коренима и свету у коме живе. Упркос томе, не исказују потребу за јадиковањем, побуном или објављивањем својих ставова. Напротив. Избор медија који користе одабран је из врло прецизног разлога: неговање личног израза, развој визуелног идентитета ради објашњавања свог интимног односа према свету.

Тај свет се делимично разликује од других светова због недавних историјских догађања, делимично због репера који су још мање јасни него у другим световима, као и због чињенице да је свакодневница тежа за оне који су одабрали да за живот зарађују бавећи се уметношћу.

Из толико субјективности се рађа многоструки визуелни израз који обухвата разнолика поља савремене фотографије. Разноликост открива многобројна лица, да не кажем комплексност, данашње Србије. Ради се о погледу младих фотографа који се брину за свет у коме живе.

А шта кад би савремена српска фотографија била налик радовима Милене Арсенић, Бошка Ђорђевића, Теодоре Ивков, Маријане Јанковић, Милутина Марковића, Маје Медић, Матеја Миленковића, Милована Миленковића, Анђеле Петровски, Емилије Поповић, Иване Тешић, Јелене Жигић?

Изложба је у Галерији Артгет КЦБ-а и Француском институту отворена од 5. 4. до 3. 5. 2018. у оквиру Београдског месеца фотографије.

Биографије фотографа и радове можете погледати овде.

Текст Клаудија Слубана у целости можете погледати овде.

………

Ликовна галерија Културног центра Београда
Кнез Михаилова 6
НАТАША ТЕОФИЛОВИЋ
Изложба друга . и прва
5. 4 – 3. 5.2018.

“Изложба друга . и прва обухвата радове који су настали у претходне четири године током процеса уметничког истраживања Наташе Теофиловић. Истраживање није имало претходно задате циљеве које је уметница себи поставила, већ је било вођено унутрашњом потребом изражавања са интенцијом урањања у процес стварања који ће донети још несагледиве увиде и креативно трансформисати самог ствараоца. Овакав начин рада је једна од битних каратеристика уметничке праксе Наташе Теофиловић која резултира констелацијом радова уједнињених унутрашњом повезаношћу и говори о способности уметнице да се вешто креће и ствара у различитим медијима: фотографији, компјутерској анимацији, дигиталној графици, видео уметности и перформансу, што потврђује њена досадашња уметничка продукција и дводеценијско присуство на сцени.”

„У својим радовима Наташа Т истражује однос простора и људског тела, испитујући
разлике између виртуелне и опипљиве стварности. Њени радови поседују структуру, коју чини однос између амбијента и актера, често белог, црвеног или црног, испражњеног простора и идентитета виртуелне особе/структуре која је у њему. Почетна основа за креирање радова Наташе Т су њено тело и покрети, софтверски програми, видео записи и дигитална фотографија. Процесом дигитализације стварности (разграђивање, редукција и реструктуриање) и дигиталном анимацијом, а често и смештањем у празан простор (void), Наташа Т преиспитује техничку и концептуалну природу стварног и виртуелног простора, њихов „идентитет“. Истраживање током креирања јесте њен основни мотив, процес који трансформише и саму Наташу, јер природа виртуелне стварности је да разара идентитет, а процес дигитализације јој помаже у процесу реструктуирања/концептуализације…Радови Наташе Теофиловић су алтернатива свакодневном функционисању које је данас немогуће замислити без присуства површине дигиталне пројекције. Са свим тим екранима око нас, напустили смо собу за размишљање. Откривамо информацију и онда када је не рефлектујемо. Последица свега тога, када је у питању најбитнији процес – духовно путовање, јесте да за њега нема више простора. Наташа нам изложбом отвара просторе за размишљање, нуди алтернативу нашој потрази за идентитетима, док креирамо профиле на друштвеним мрежама параноично гомилајући речи, слике и звукове….“(из есеја Маиде Груден и Ивана Станића у каталогу)

Наташа Теофиловић је дипломирала на Архитектонском факултету, магистрирала је и докторирала на Интердисциплинарним студијама Универзитета уметности у Београду. Одбранила је први докторат у Србији из дигиталне уметности 2010. Ауторка је књиге “Уметност покрета у простору празнине”, издање  Архитектонског факултет у Београду 2011.  Излаже од 1995.на самосталним и групним изложбама у земљи и иностранству. Ванредна је професорка на Факултету за медије и комуникацију у Београду.

………

Галерија Поодрум, Трг републике 5

ARTTERROR – Фрагменти дуалности

5. 4 – 3. 5.2018.

Кустос: Владимир Бјеличић

Током три деценије рада уметничка асоцијација ARTTERROR, коју чине уметница Милица Лапчевић и ФТВ монтажер Владимир Шојат, константно трага за различтим концептуалним и композиционим решењима покретних слика. Њихов вишедеценијски опус може се посматрати као крајње хетерогена целина, али га треба пажљиво сагледати пре свега у односу на контекст новоталасног полета односно нових алтернативних културних и животних модела осамдесетих година прошлог века. Већина њихових радова могу се посматрати као поетско – перформативне забелешке у функцији понашања уметника, њиховог промишљања битисања или конституисања животног креда и најзад узајамног односа.

Намера да се представи рад овог уметничког дуа почива најпре на чињеници да исти није темељно обрађен од стране локалне историје уметности. Међутим, како ова изложба тежи укидању темпоралности, самим тим разградњи термина ретроспективе, односно, хронолошке обраде материјала насталог у претходном периоду, може се посматрати као специфична инсталација или in situ реакција базирана на критичкој ауторефлексији овог уметничког дуа.
Поступком поновне монтаже, ARTTERROR настоји не само да преиспита  контекст настанка, развој и специфичност властитог видео опуса у односу на рапидну трансформацију технологије и перцепцију уметничког рада у дигиталној ери, већ одлази корак даље у поновом проналажењу властите уметничке праксе представљањем потпуно новог рада.

Према томе, изложба Фрагменти дуалности почива на дубинској анализи и интерпретацији уметничко-партнерског односа, специфичних и појединачних тежњи Лапчевић и Шојата, али и на разматрању савремених друштвених и политичких тема са иронијском дистанцом.

Осим увида у слојевиту продукцију ARTTERROR-а, ова изложба треба да представља и активан дискурзиван простор за размену искустава видео аутора различитих генерација, али и подстицај за проблематизовање институционалног немара у светлу непостојеће систематизације и музеализације видео уметности.  Током трајања изложбе биће организовани пратећи програми у виду разговора, као и недељна кустоска вођења.

Loading...