Саша Мирковић, по мишљењу критичара „најбољи српски виолиста“ и „харизматични уметник препун ентузијазма“, активан је као солиста, камерни и оркестарски музичар, као педагог и организатор музичког живота. На бројним реситалима и камерним концертима, али и на наступима са ансамблом „Метаморфозис“, чији је оснивач и уметнички вођа, изводи разноврстан и специфичан програм – од барока до савремене музике српских и светских аутора, те до граничних жанрова који комбинују класичне идиоме са етно, џез и поп изразом, аудио и видео технологијом.
Саша Мирковић је од инструмента успео да створи сугестиван емоционални апарат наглашене реторичке функције.
(Срђан Тепарић, музички критичар, Радио Београд 2, Арс сонора)
Програм:
Јан Цимер
Балада и Бурлеска за соло виолу (српска премијера)
Петер Махајдик
Перокет за соло виолу (српска премијера)
Бранка Поповић
In Nuce за соло виолу
Александра Вребалов
Хардинг свита за соло виолу (премијера аранжмана за виолу)
Гeорг Фридриг Телеман
Фантазија за соло виолу
Јохан Себастијан Бах
Свита бр. 5 за соло виолу
Prelude
Allemande
Courante
Sarabande
Gavotte 1
Gavotte 2
Gigue
Биографија:
Виолиста Саша Мирковић (Чачак, 1980) је активан као солиста и као камерни музичар, са посебним афинитетом за савремену уметничку музику. Одржао је бројне реситале и камерне концерате. Учествовао је на свим важним манифестацијама у Србији (БЕМУС, Трибина композитора…), као и на концертним турнејама у иностранству.
Као солиста је наступао са словачким камерним оркестром Богдан Вархал, Ансамблом Арте, БКО Љубица Марић, БГО Душан Сковран, КО Шлезингер, СО Војске Србије Станислав Бинички, Омладинским симфонијским оркестром Југоисточне Европе, Камерним оркестром Универзитета уметности у Крагујевцу и ансамблом Метаморфозис чији је оснивач и уметнички директор.
Наступао је широм Европе, као и у Америци, Аустралији и Азији, у дворанама као што су Карнеги Хол, Ејвори Фишер Хол, Опера у Сиднеју, сала Чикашке филхармоније, Волт Дизни Хол, Сони центар, Палата музике у Барселони, сала Берлинске филхармоније и многим другим.
Његово ангажовање укључује позицију лидера секције виола у Ансамблу за нову музику, Ансамблу Арте, БГО Душан Сковран, БКО Љубица Марић, КО Шлезингер, као и сарадњу са Оркестром Жебељан и Београдском филхармонијом. Такође је наступао у оквиру квартета Kontradance и Кон–траст. Такође је члан и соло виолиста регионалног оркестра No Borders Orchestra.
Премијерно је извео бројна дела, које су за њега писали и посветили му домаћи и стани композитори, како за соло инструмент тако и за виолу и оркестар.
Основно и средње музичко образовање је стекао у Школи за музике таленте у Ћуприји, након чега је завршио основне и магистарске студије на Факултету музичке уметности у Београду, где је тренутно на завршној години докторских студија. Током школовања професори су му били угледни педагози, као што су Петар Ивановић, Панта Величковић, Ђерђ Зазровић, Томислав Милошевић и Дејан Млађеновић.
Добитник је првих и специјалних награда, међу којима се истиче Прва награда на такмичењу Таленти за 21. век (Словачка), захваљујући којој је наступао као солиста са словачким камерним оркестром под управом виолинисте Богдана Вархала. Добитник је више специјалних признања за извођење савремене музике.
Похађао је мајсторски курс Праг-Беч-Будимпешта и радио са професором Огњаном Станчевим. Као члан квартета Kontradance похађао је мајсторски курс квартета New Helsinki и Медичи, а радио је и као солиста са виолистом Медичи квартета Ивом-Јан ван дер Верфом.
Као студент је био члан и вођа виола Норвешког омладинског оркестра (Елверум), Немачко-скандинавског оркестара (Берлин) и Светског омладинског мировног оркестара (Стокхолм).
Ангажован је као професор на Филолошко-уметничком факултету у Крагујевцу.
Било да свира као солиста, потом са својим ансамблом ‘Метаморфозис’ или, већ три године традиционално, са такође изврсним музичарем Владимиром Благојевићем, наступи Саше Мирковића изнова постају својеврсни уметнички стандард.
(Ана Ћирица, музички уредник и водитељ Радио Београда 2, Културни кругови, новембар 2016)
Његова интонација била је перфектна, фразирање логично и прецизно, а посебан квалтет представљала је разносврсност тонских боја, начина добијања звука и разних виртуозних агогичких гестова и потеза којима је, с једне стране, призивао Бахово доба, а са друге их изговарао као савремени уметник свестан свога доба. Бах никада није написао свите за соло виолу, а, судећи по ономе што смо синоћ чули – имао би ко да их одсвира
(Зорица Премате, музички критичар, Радио Београд 2, Културни кругови, октобар 2016)
Овај уметник се увек веома слободно препушта интерпретацији, спретно освајајући различите регистре, свирајући самоуверено и виртуозно.
(Радош Митровић, музички критичар, Радио Београд 2, Арс сонора, децембар 2016)