Отварање јулских изложби

05.07.2018., 12:00-20:00

Галерија Артгет – 17. година
Трг републике 5/I
Отварање: четвртак, 5. јул у 20.00
* Уметнички директор Галерије Артгет у 2018: Иван Манојловић

5 – 26. 7. 2018.

АУТОЦЕСТА – Давор Коњикушић

Серија фотографија „Аутоцеста“ Давора Коњикушића ће имати своју београдску премијеру у галерији Артгет, Културног центра Београда. У раду Аутоцеста Давор Коњикушић комбинује архивске и личне снимке, фактографију и уметничку интерпретацију како би нам испричао причу о једном од највећих симбола Југославије – аутопуту „Братство и јединство“. Користећи форму фотографских колажа Коњикушић на јединствени начин комбинује архивски материјал са изградње аутопута са фотографијима стања данас.

За Коњикушића Аутопут представља комплексан систем симбола који настаје као заједнички ударнички рад младих након II светског рата, а свега 40 година касније је постао сцена за неке од најпотреснијих догађаја почетком ратних 1990-их.

Пројекат „Аутоцеста“ Давора Коњикушића је прича о радницима и радничким правима, о послератном градитељском полету и херојима обнове земље, али и о аутопуту као линији страдања, разарања и дезинтеграције некадашње земље.

„…рад Аутоцеста – имагинира, призива, конструира или реконструира један утопијски сценариј у којем међу осталим – радити значи изграђивати властити сан“. (Марија Боровичкић)

Давор Коњикушић је рођен 1979. године. Дипломирао је на Академији драмске умјетности у Загребу, где је завршио додипломске студије снимања и магистериј из фотографије. У свом раду користи фотографију као примарни медиј у артикулисању уметничког концепта у којем истражује односе јавног и приватног, интимног и социополитичког.

Аутор текста: Иван Манојловић, уметнички директор галерије Артгет

….

Ликовна галерија
Кнез Михаилова 6
Отварање: четвртак, 5. јул у 20.00

5 – 26. 7. 2018.

АНА Елизабет Nowness
мале скулптуре и фотографије

Гошћа из Загреба АНА Елизабет у Ликовној галерији Културног центра Београда излаже мале скулптуре  међу којима су и пројекти споменичке пластике и дела реализована за тргове и паркове у градовима у Хрватској и Аустрији, као и серију фотографија Heaven 180 Degrees које се као посебан сегмент поставке излажу у форми фотографске инсталације.

Према речима историчара уметности Мирослава Карића, аутора текста у каталогу “АНА Елизабет од половине деведесетих година своју уметничку праксу формира и везује за истраживања у медију скулптуре, пропитујући исти како на нивоу формалних тако и значењско-комуникацијских потенцијала које остварује у релацијама ка посматрачу и просторима излагања. Радови које АНА реализује током и непосредно након студија у Аустрији већ доносе прве назнаке и правце даљих развоја њеног ауторског израза и поетике карактерстичних по рафинираности концепта, редуктивном приступу и прочишћавању облика, поигравању са форматима, брижљивом избору и експериментисању са различитим врстама материјала и технологијама израде али и по ауторкином континуираном занимању за site specific скулптуру. Овоидне и био-антропоморфне форме које ће се понекад удвајати и бити  чест мотив у њеним ранијим радовима, потоње сведене фигуралне представе, лумино објекти као и изведене и нереализоване скулптуре у јавним просторима за ауторку су увек имале полазиште, како и сама каже, у жељи да истражи где и када почиње живо поље скулптуре.“ За фотографије из серије Heaven 180 Degrees примећује се да“.. оне само на први поглед  чине нескулпторски рад. Узимајући за мотив небо које се још макар визуелно може сматрати заједничким,незагушеним простором  уметница алудира пре свега на потенцијале људског видног поља, који ретко користимо и који “и дословно и у пренесеном смислу, (п)остаје неискориштени простор визије, способности сагледавања ствари, проблема и властитог живота у ширем контексту”.

АНА Елизабет је рођена  1969. у Загребу, Хрватска. Дипломирала је на  Akademie der Bildenden Künste у Бечу, 1998. код  проф. Бруна Ђиронколија ( Bruno Gironcoli). Ради у медијима – скулптура, скулптура у јавном простору,  објекат, амбијент, светлосна инсталација, дизајн. Од 1999. приредела је око двадесетак самосталних изложби у познатим галеријама и музејима у Загребу, Трогиру, Сплиту, Београду, Лабину, Задру, Вела Луци, Бечу/Аустрија и Дармштату/Немачка. Учествовала је на бројним групним  тематским и међународним изложбама и манифестацијама скулптуре у Хрватској, на Кипру, Лихтенштајну и Аустрији. Учесник је више конкурса за скулптуру у јавном простору и њени радиви се налазе у Загребу и у неколико градова у Доњој Аустрији.

Пратећи програм изложбе:

ПЕТАК, 6.јул у 18:00
Разговор са уметницом уз видео презентацију уметничког опус
Учествују: уметница и историчар уметности Мирослав Карић

СУБОТА, 14. јул у 13:00
Обједињено вођење кроз актуелне изложбе у галеријама КЦБ

СУБОТА, 21. јул од 13:00 до 16:00
Радионица за младе

….

Галерија Подроом, Трг републике 5
Отварање: четвртак, 5. јул у 20.00

5 – 26. 7. 2018.

ГЛУП КАО СЛИКАР

Фокус самосталне изложбе у галерији Подроом Даринке Поп Митић представља рад који чине интервенције на дневним новинама у протекле четири године.
„Рад Глуп као сликар, сам започела 2014. године. Бирам најинтересантнију, насловницу дневних новина (занимљива композиција, однос текста и слике…) тог дана. Такође ми је битно да се вести не понављају из дана у дан, да теме нису строго локалне и да текст прати слика. Супротно својим навикама решила сам да се подвргнем експерименту и себе присилим да кроз одређено време, свакодневно, читам дневне новине. И не само да читам већ и да сликам по њима и тако проверим да ли је могуће да се свакодневни политички догађаји прокоментаришу, означе и дефинишу кроз наводно најнижу уметничку форму – мртву природу. Зашто? Одговор је питање: Зашто само сликари да буду глупи? Писци су савест нације, песници њена душа, филм је најважнија уметност, театар ритуализација заједнице, а сликари (да не кажем уметници) су само глупи?“

Даринка Поп Митић (1975) је студирала Факултет политичких наука а потом Факултет ликовних уметности у Београду. Од 2004. излаже самостално у земљи и иностранству. У свом раду бави се реконструкцијом колективне меморије и њеног утицаја на политику и обрнуто. Она покушава да испрати и сазна разлоге зашто се поједина дела, ставови или историјски догађаји нађу или не у нашем видном пољу као и да испита улогу нашег саучесништва и порицања у том процесу. Живи и ради у Београду. Њене недавне изложбе укључују: Grammar of Freedom / Five Lessons: Works from the Arteast 2000+ Collection, Музеј савремене уметности Гаража, Moskva, Rusija (2015); Пут за Европу, са укусом соли, Студио Томасео, Трст, Италија (2015); Le Retour de la Balle Tiree, Културни центар Србије, Париз, Француска (2015); Ко то тамо пева?, Меморијал Надежда Петровић, Уметничка галерија „Надежда Петровић“, Чачак (2014); Zehntausend Taschungen und hunderttausend Tricks, 21er Haus, Музеј савремене уметности, Беч, Аустрија (2014); Meeting points 7., Институт за афричке студије и V.A.C. фондација, Москва, Русија (2014); Девето Гванђу бијенале: Round table, Гванђу, Јужна Кореја (2012); итд.

Loading...