U petak, 21. decembra u galeriji ARTGET u KCB-u održan je nulti, promotivni ART BRANČ, događaj koji Književno- tribinska redakcija planira da organizuje jednom mesečno tokom cele 2019-te godine.
Ovaj koncept je osmišljen da se uz kafu i kolače u podne, jednog odabranog radnog dana u mesecu, pozove odabrani gost, gošća iz oblasti filosofije, književnosti, sociologije, arhitekture, dizajna, medicine… i u 15 do 20 minuta postaviti tezu iz svoje oblasti a zatim je u sledećih 45 minuta sa posetiocima raspraviti i odbraniti.

Ovogodišnji događaj u specijalnu čast novinarima sa kojima institucija godinama održava uspešnu saradnju bio je nešto drugačiji, prilagođen novogodišnjem raspoloženju. Odluka redakcije i kolega, bila je da ne rekapituliramo prošlost, već da se odmah okrenemo budućnosti, zato je kao izbor govornika pozvan Milan Nikolić, sociolog i futurolog koji je održao predavanje na temu „Budućnost i veštačka inteligencija“. U svom izlaganju, on je predočio kakva nas budućnost očekuje u kontekstu veštačke inteligencije, ekologije ali i kulture uopšte.

Tokom događaja gosti su bili posluženi kafom sa Baileys-om i kukijima iz poslastičarnice Ispeci pa reci, koji inače imaju oblik kakav mi zamišljamo da imaju NLO objekti. Ispod jelke ih je čekao poklon u platnenom brendiranom cegeru Beoizloga (kako bismo doprineli da se iz upotrebe izbace kese), odabranu (svako je dobio različitu) knjigu izdavačke kuće Heliks i šoljicu za kafu iz Beoizloga „Beogradsko kuče luče“ beogradske dizajnerke Tatjane Kuburović, čime su zaposleni KCB-a želeli da naglase da je ovaj kulturni centar pet friendly.
Milan Nikolić je u završnici predavanja duhovito poručio (prafraza) da bi veštačka inteligencija mogla da reši ekološku katastrofu, ali da ako bi procena bila da najveću štetu pravi čovek, to svakako ne bi bilo dobro po nas.

O knjigama izdavačke kuće Heliks:

Uzevši u obzir da je današnje društvo bazirano na nauci i tehnologiji, da je nauka sastavni deo mnogih aspekata današnjeg života: bilo da govorimo o kvalitetu hrane i vode, ekologiji, medicinskim tretmanima, izvorima energije, klimatskim promenama ili fundamentalnim pitanjima vezanim za nastanak kosmosa i sveta u kome živimo neophodno je da ljudi imaju bar osnovne predstave o idejama koje pokreću svet (bukvalno i metaforički).

U knjizi „Budućnost čovečanstva“ Mičio Kaku nam predstavlja viziju razvoja održive civilizacije daleko od matične planete predočavajući najnovija dostignuća u robotici, nanothnologiji i biotehnologiji koje bi trebalo da nam omoguće teraformiranje i izgradnju naseljivih gradova na Marsu i drugim planetama.

Karlo Roveli u knjizi „Stvarnost nije kao što izgleda“ pokazuje da tkanje od koga je sačinjen svet nema ničeg zajedničkog sa onim kako stvarnost izgleda. Cilj istraživanja u oblasti kvantne gravitacije jeste razumevanje superstrukture kosmosa, razumevanje čudesnog seta u kome je struktura prostora diskretna, gde na najsitnijim skalama vreme nestaje, a crne rupe eksplodiraju – svet koji je još neotkriven i prepun tajni.

U „Reci iz raja“ Ričard Dokins nas vodi na putovanje po geneološkom stablu naše vrste, opisujući život kao veliku digitalnu reku DNK i brojnim primerima ukazuje na verovatno najkorisnije životno iskustvo: na mnoga važna pitanja nema konačnih odgovora, ali oni najbolji koje imamo proishode iz nauke.

„Sedam Evinih kćeri“ Brajana Sajksa je nesvakidašnja pripovest o o sedan drevnih žena koje su direktni preci svih Evropljana, po ženskoj liniji. Zahvaljujući otkriću jedinstvenog svojstva mitohondrijalne DNK da se neizmenjena prenosi sa majke na decu, složena i isprepletana mreža rodbinskih odnosa čitavog čovečanstva postaje vidljiva i jasna.

U ogledima koje je obedinio u „Opštoj teoriji žirafa“, Milan Ćirković se bavi naučnom avanturom i odnosom nauke prema svetovima filozofije i umetnosti.

Kognitivne pristrasnosti možda izgledaju kao bezopasne zablude, ali u njima leži koren ratova, nasilja i patnje u svim oblicima. O ovom mehanizmu pravljenja grešaka piše Predrag Stojadinović u knjizi „50 logičkih grešaka„.
U knjizi „Zašto je E=MC2“ Brajan Koks i Džef Foršo predočavaju istraživanja temeljnih fizičkih načela kroz primere iz svakodnevnog života kako bi ustanovili pravo značenje ikoničnog niza simbola koji čine najprepoznatljiviju formulu modernog doba.

„Izumiranje“ Dejvida Raupa je knjiga o istoriji života na Zemlji, o bezbroj preokreta koji su neobičnomputanjom doveli do nas. Obiljem argumenata i primera čitaocima pruža uvid u logiku i metod naučnih otkrića koja su preinačila savremenu paleontologiju i razumevanje globalnih katastrofičnih rizika.

U knjizi „Elegantni kosmos“, a potom i njenom nastavku „Skrivena stvarnost“, Brajan Grin na spektakularan način otkriva duboku ispretpletanost realnosti, činjenicu da nam uvidi na džinovskoj, kosmičkoj skali pomažu da razumemo sićušan svet subatomskih čestica i obrnuto, pri čemu tragamo za jedinstvenom teorijom koja bi objasnila ustrojstvo prirode. Nadahnuto i zanimljivo piše o teoriji struna i paralelnim svetovima, sa uverenjem da ova teorija može da objedini relativnost i kvantnu mehaniku i pruži jedinstven okvir za razumevanje prirode.

„Variola vera“ je stručan, ali popularan tekst dr Zorana Radovanovića o varioli, njnom uzročniku i merama zaštite. Deo o epidemiji variole vere u Jugoslaviji 1972. upečatljivo je istorijsko svedočanstvo. Događaji i ljudi se smenjuju kao na filmu, ali ćemo za razliku od filma koji je bio umetnička interpretacija stvarnosti, u knjizi dobiti potpuniju i verodostojnu sliku stvarnosti, viđenih okom autora.

ISPECI PA RECI
http://ispecipareci.rs/

Loading...