Концерт контрабасисте Љубинка Лазића и пијанисте Ивана Новаковића
Љубинко Лазић припада новој генерацији свестраних музичара, чији је циљ да, осим стандардног оркестарског свирања, развије и посебан стил солистичког и камерног музицирања на сродним, жичаним, гудачким и трзаним инструментима.
Програм:
Јoхан Себастијан Бах
Прелудијум и Сарабанда из Прве свите за виолончело у Ге–дуру, BWV 1007
Јoхан Себастијан Бах / Ђовани Ботезини
Air на Ге жици (из Оркестарске свите бр. 3, BWV 1068)
Ђовани Ботезини
Концерт бр. 2 у ха–молу за контрабас и оркестар
Allegro Moderato
Andante
Allegro alla Polacca
Јоханес Матијас Шпергер
Романса
Ђовани Ботезини
Allegretto Capricio ‘Аlla Chopin’
Fantasia sulla Norma di Bellini, за контрабас и клавир
Биографије:
Мр Љубинко Лазић (1979) je ванредни професор на Универзитету уметности у Нишу и соло контрабасиста Београдске филхармоније. Школовао се у Новом Саду, на Цетињу, у Минхену и Цириху. Током студија на Високој школи за музику у Минхену (Hochschule für Musik München) у класи проф. др Клауса Трумпфа, учествовао je као солиста и камерни музичар на бројним такмичењима и фестивалима широм света и освајао награде и признања.
На савезним такмичењима 1996. и 1998. године je освојио специјалне награде. Проглашен је за најбољег студента на универзитету Црне Горе (област уметности).
Био је учесник бројних европских фестивала, као и учесник фестивала у Јужној Америци. Са својим квартетом контрабаса Басиона Амороза (Bassiona Amorosa) је освојио Европску награду за најбољи квартет (2003) и награду Ехо Класик (2014). Имао је наступ у великој сали Карнеги хола у Њујорку (Исак Штерн аудиторијум).
Као солиста је наступао са Београдском филхармонијом, Македонском филхармонијом, камерним оркестрима из Минхена, Хајлброна и Оснабрука, Војвођанским симфоничарима и Руским оперским оркестром из Перма. Такође је наступао са познатим музичарима као што су Пласидо Доминго, Максим Венгеров, Едуард Шмидер, Роман Патколо и Едгар Крап.
Љубинко Лазић припада новој генерацији свестраних музичара, чији је циљ да, осим стандардног оркестарског свирања, развије и посебан стил солистичког и камерног музицирања на сродним, жичаним, гудачким и трзаним инструментима. Лазићев репертоар за контрабас, који новом методиком свирања и посебним методолошким приступом постаје равноправан инструмент са свим осталим солистичким и оркестарским, чине дела многих епоха, праваца и жанрова, као и модерних композиција посвећених овом инструменту.
Мр Иван Новаковић (1976) је уписао Академију уметности у Новом Саду у класи проф. Јегора Чугајева, а дипломирао је у класи проф. Светлане Богино, код које је и магистрирао. Током студија радио је са проф. К. Богином и проф. В. Огарковим. Добитник је више награда, а између осталих и Изузетне награде за успех и Плакете коју добија најбољи студент Академије уметности. За време магистарских студија радио је као сарадник на Академији уметности у Новом Саду, за клавир – главни предмет. Од 2003. године ради на ФУ у Нишу, а тренутно је у звању ванредног професора за предмет клавир.
Са оркестром је први пут наступио са петнаест година свирајући Григов Концерт за клавир. Такође је са оркестром извео и клавирске концерте Брамса, Чајковског, Шостаковича, Рахмањинова и Бахов Концерт за два клавира у це-молу. Одржао је солистичке концерте и концерте у камерним ансамблима у Нишу, Новом Саду, Суботици, Крагујевцу, Београду (Галерија Артгет и Задужбина Илије М. Коларца), и другим градовима у Србији и Босни и Херцеговини.