MARIJA MARA ROSANDIĆ U SVOM VREMENU I OKRUŽENJU

20.02.2019, 18:00

Razgovor i projekcija filma Lament nad Beogradom Novice Babovića

Govore: Milena Marjanović i Novica Babović

Sreda, 20. februar 2019. u 18.00

Galerija ARTGET

Izlagačku sezonu 2019. godine, u kojoj je umetnička direktorka Galerije Artget u, Milena Marjanović otvara svojim istraživačkim autorskim projektom posvećenom prvoj školovanoj fotografikinji u Srbiji, Mariji Mari Rosandić, čiji su izloženi radovi prikupljeni iz brojnih muzejskih i privatnih kolekcija u Beogradu i Zagrebu.

Marija Mara Rosandić, rođena Bogdanović (Ruma, 1883  ̶  Beograd, 1954), prva je srpska školovana fotografkinja i jedna od prvih školovanih fotografkinja na Balkanu. Bila je stručni saradnik prvog srpskog foto-časopisa Fotografski pregled, osnivač prvog foto-kluba u nas, 1928. godine – Beogradskog foto-kluba – i jedina i prva žena član Upravnog odbora. Osim toga, imala je svoj foto-atelje, najpre u Zagrebu, a zatim je nekoliko promenila i u Beogradu.

Bez obzira na pomenute podatke, njen lik i delo nisu poznati široj javnosti, iako je bila i supruga velikog vajara Tome Rosandića  ̶  autora skulpture „Igrali se konji vrani i sa njima div junaci“ (1939), koja se nalazi ispred Narodne skupštine Srbije – čija je gotovo sva dela znalački snimila, a kao poštovana umetnica i njihova prijateljica fotografski ovekovečila  i beogradsku elitu posle Prvog svetskog rata, u vreme kada su scenom zračili Crnjanski, Vojnović, Krakov, Žanka, kraljevska porodica.

Dorinos razgovoru o Marinom radu i duhu tog vremena je i film Lament nad Beogradom Novice Babovića, koji predstavlja vizuelizaciju poslednje poeme Miloša Crnjanskog (1893–1977), koju u filmu govori sam Crnjanski. Audio snimak je načinjen nekoliko godina pre njegove smrti.

„Subotom i nedeljom odlazio sam u mestašce na obali, Kuden bič. Tu, kraj mora, razmišljao sam o povratku u zemlju.  Žudeći za Beogradom, napisao sam ovu poemu. To je razmišljanje o životu koji je moj a nije onakav kakvog sam želeo… Moja poezija je kao grafikon, kao barometar moga života. Barometar pada, od ushićenja, patriotske egzaltacije, živa mog života se spušta ka boli i najzad labudovoj pesmi: Itaka, Stražilovo, Serbija, Lament nad Beogradom – finito! Četiri čina jednog života. Teatar: spustite zavesu! Lament je predosećanje kraja: tu nema ni traga mladosti, melanholija je uzela maha i bilo bi smešno kada bih nastavio da pišem poeziju.“

Miloš Crnjanski

Film otvara fotografija koju je Crnjanski načinio sa engleske obale Lamanša na kojoj je pisao svoj Lament, 1956. godine. Ova fotografija bila je autoru filma vodič u nalaženju specifične atmosfere u koju se glas Crnjanskog utapa, vodeći posmatrača kroz nizove slika dodira grada sa rekama na čijem ušću je nastao.

Autor filma: Novica Babović

Dužina filma. 20 minuta

Produkcija: Art Nova, Beograd, 2011.

Loading...