ОТВАРАЊЕ АПРИЛСКИХ ИЗЛОЖБИ У КУЛТУРНОМ ЦЕНТРУ БЕОГРАДА

11.04.2019., 12:00-20:00

ОТВАРАЊЕ АПРИЛСКИХ ИЗЛОЖБИ У КУЛТУРНОМ ЦЕНТРУ БЕОГРАДА
ЧЕТВРТАК, 11. април  у 19.00

Емануеле Машони и Александар Зограф, Апокалипса – Бор, фотографија и стрип
Кустоскиње: Милена Марјановић и Илари Валбонези
11. април – 2. мај 2019.
Галерија Артгет, Трг републике 5/I

Уметник фотографије Емануеле Машони виђено (у Бору) присваја као капитал сликовних знакова за своје ликовне циљеве, сапете између две сфере интересовања. Једне – снимака апокалипсе рудника и рударског градића. Друге – слика фантазмагоричне лепоте халуцинантне околине. Машонијеве фотографије еманирају претежно естетику апстрактног. (Милена Марјановић, Естетика апокалипсе – Емануеле Машони  ̶  Борска бележница)

Прича О Борској бележници Александра Зографа, са својих 14 табли у боји и целокупном структуром, подсећа на археолошко ископавање. Почиње доказом присуства бакра у овом региону, а завршава се последњим ископавањем: ексхумацијом посмртних остатака мађарског песника Миклоша Раднотија (1909  ̶ 1944), који је за време нацистичке окупације депортован на присилни рад у руднике бакра и на крају устрељен у врат у једном маршу смрти. (Илари Валбонези, Као анђео када размишља о апокалипси – Александар Зограф, О Борској бележници)

Емануел Машони (Рим, 1967)   ̶  Његова серија фотографија под називом Борска бележница, која је започета у Србији 2017. године, представљена је на Будимпештанском фестивалу фотографије 2018. године, и, у јануару 2019, на Мађарској академији у Риму. Каталог изложбе уврштен је у Изложбу фото књига у Музеју Бенаки, Атински фестивал фотографије, 2018. године.

Саша Ракезић, алиас Александар Зограф (Панчево, 1963),  објављује стрипове у југословенској периодици од 1986. године, а самосталне наслове је објавио у САД, Британији, Италији, Француској, Шпанији, Србији, Хрватско, Финској, Немачкој, Грчкој, Мађарској, Португалији, Јапану, Пољској.

…..
Ликовна галерија
Кнез Михаилова 6
Андреа Палашти, ЕМИЛ (Б5044)
11. април – 2. мај  2019.

Изложба о Емилу, орангутану који је био кућни љубимац српског државног службеника из Марбурга део је пројекта Шетња кроз зоолошки врт коју чине серија фотографија и видео рад, а у коме се испитују комплексни односи између људи и животиња, природе и културе, историје и савременог тренутка. Истраживањем Емилове историје, познатог орангутана из шенбрунског зоо врта, али и његовог живота након смрти – у различитим културним и научним институцијама, отварају се питања антропоморфизма, колонијализма, али и идеолошких мотива стварања музејских колекција. Јер, као што Дезмонд Морис у књизи The Human Zoo (1969) каже, неприродно понашање животиња у зоолошким вртовима може да нам помогне да разумемо, прихватимо и превазиђемо механизме које живот у потрошачким друштвима доноси. Орангутани су примати познати по својој интелигенцији, дугачким рукама и црвено-браон крзну. Настањени су у Југоисточној Азији и једини су човеколики мајмуни који живе самотњачки и на стаблима највећи део живота. Реч орангутан на малајском и индонежанском језику значи „човек-шуме“ (orang-човек; hutan-шума). Орангутани, као и остали нељудски примати, често су мета кријумчарења, који потом постају кућни љубимци, „глумци“ у филмовима, маркетиншки алати у различитим рекламама, познати становници зоолошких вртова, а након смрти и јединствени показни примерци музејских поставки.
Између 1927. и 1938. године, Емил је био медијска звезда и омиљена атракција свим туристима у зоолошком врту – све док није постао прегојазан и толико депресиван да је одбијао сваки контакт. Након смрти, Емилови остаци постали су део научних институција и музејских колекција
Више о изложби прочитајте овде.

……

Галерија Podroom
Трг републике 5/-1
Дионис Ескорса, ЗРАК И ВРАГ
кустос: Арто Ушан
11. април – 2. мај 2019.
У оквиру изложбе у галерији Podroom биће приказани експериментални филмови каталонског уметника Диониса Ескросе, у којима наративи настају комбинацијом фиктивних и документаристичких сегмената, креирајући ониричке атмосфере препуне симболичких референци.
Зрак и Враг је назив који обухвата девет филмова Диониса Ескорсе који су настали у последњих десет година. и сви говоре о утицају политичких сукоба који прерастају у оружана насиља на свакодневни живот крхких појединаца. Дионис Ескорса је сарадњу са Србијом започео још пре 15 година, када је у Београду продуцирао филм под називом „Рум сервис за бомбардоване зграде“ (Room Service for Bombed Buildings). Зрак и Враг је нека врста емпатичне спекулације, са дистанце која је налик сну, о психичком отуђењу до којег доводе ратови, како код жртава тако и код агресора.
Дионис Ескорса (Dionis Escorsa) је започео своју уметничку каријеру почетком деведесетих година као сликар, а онда је постепено почео да шири област свог рада и на фотографију, инсталације и видео. У свим својим видео радовима, а углавном ради са глумцима аматерима истражујући специфичне географске контексте, Ескорса користи метафорички и онирички језик који му омогућава да изрази нелинеарност мисли. Живи и ради у Барселони. www.dionisescrosa.net
Арто Ушан (Arto Ushan) је ушао у свет савремене уметности на самом крају деведесетих година прошлог века, када је, на Московском универзитету културе, упознао чланове уметничког колектива Заједница РАДЕК. Кад се преселио у Берлин, 2010. године, почео је да се бави покретним сликама, као уметник и као кустос. У оквиру свог истраживања о излагању покретних слика, које је у току, основао је Фестивал аматерског филма WIPE, који је почео са радом у октобру 2016. и од тада се сваке године одржава у Берлину. Живи и ради у Берлину.

Галерије Културног центра Београда су отворене сваког дана од 12:00 до 20:00, сем недељом, државним и верским празницима.

Програм галерија подржавају Град Београд — Секретаријат за културу и Министарство културе и информисања Републике Србије.

Loading...