RESURS: UTOPIJA

04.07-25.07.2019, 12:00-20:00

RESURS: UTOPIJA
Galerija Artget, Trg republike 5/I
4 – 25. JUL 2019.
Voditelj radionice: ANDREAS ROST (Nemačka)
Autori: DANICA TRAJKOVIĆ,  DUŠAN NOVAKOVIĆ,  ALEKSANDAR PAVLOVIĆ, IRENA NIKOLIĆ, MILICA DENKOVIĆ, PETAR VAKIĆ, MILICA STOJŠIĆ, MARIJA PIROŠKI

Izložba Resurs: Utopija je nastala kao rezultat fotografske radionice koju je nemački fotograf Andreas Rost vodio u u Beogradu i u virtuelnom prostoru sa osmoro polaznika u periodu april 2018 – jun 2019. godine, u organizaciji Gete instituta u Beogradu i Kulturnog centra Beograda.

HILJADE SU ALTERNATIVA!

„There is no alternative – TINA“ (Nema alternative), izjavila je svojevremeno Margaret Tačer, i od tada, govoreći o sadašnjosti, tu rečenicu ponavljaju političari, ekonomisti, privrednici i naučnici. Od pobede neoliberalne revolucije ljudi lakše mogu da zamisle kraj sveta nego kraj kapitalizma (Frederik Džejmson). Budućnost se korak po korak briše iz svesti, pa danas još samo pesimisti, sanjari i umetnici čeznu za prevazilaženjem trenutne konstelacije, za utopijom koja nudi prostor za nemoguće.

Mlade umetnice i umetnici iz Beograda usprotivili su se tom trendu epohe. Oni žele da otkriju, oslobode i prenesu snagu koja leži u utopijskom mišljenju. Radovi im na prvi pogled deluju fragmentarno, ali ih baš zato pre treba shvatiti kao zbirke koje se mogu proširivati nego kao zaokružene celine. Autori nam ne prikazuju gotove utopije, već prostore u kojima one mogu isklijati. Drugim rečima, oni istražuju mogućnosti za rađanje utopija ili za pojavu utopija u nekom mikrokosmosu.

Polazna tačka stvaralačkog procesa uvek je neki medij. U ovom slučaju to je bela površina: beli list papira, belo jedro, beli čaršav. Prikazujući raznovrsne pojavne oblike belog, Milica Stojšić spasava, primera radi, taj medij od prebrzog osvajanja kojim mu prete površni pojmovi poput čistoće, svetline ili praznine. Brižljiv odnos ove umetnice prema prividnoj praznini stvara realističan porostor koji posmatrač onda može ispuniti vlastitim utopijama.

Radovi Dušana Novakovića pokazuju monumentalne ostatke jedne utopije koja je s razlogom odbačena. Na gotovo zaboravljenim mestima, izvan domašaja dnevnopolitičkih impertinencija, istraživačkom duhu otkriva se lepota koja se može ostvariti i u odsustvu ljudi.

Petar Vakić prikazuje uspešno funkcionisanje utopije u jednom mikrokosmosu, koje verovatno treba zahvaliti isključivo činjenici da se ona ostvaruje daleko od velikih centara. Utopije se, dakle, mogu ostvariti i u potaji, a danas verovatno jedino tako.

Stvaralaštvo Irene Nikolić ukazuje na dihotomiju utopija. Prostrano, estetski fascinantno i inteligentno ova nam umetnica predstavlja viziju grada prilagođenog potrebama automobilskog saobraćaja. Međutim, ono što je u prošlom veku bila poželjna utopija, danas se pokazuje kao katastrofalno loše planiranje.

Za predstavljanje svojih utopija Aleksandar Pavlović kao medij bira novine. Taj medij prevashodno je vezan za prošlost, jer ga je u međuvremenu pretekla utopija slobodnog interneta. Umetnik tako oblikuje dijalektički kontrapunkt, postavljajući pitanje od suštinskog značaja za ovu izložbu: da li je utopija danas uopšte u duhu vremena?

Milica Denković utopiju pronalazi u urbanom prostoru. Klupe i drugi objekti za sedenje koje arhitekti nazivaju gradskim mobilijarom takođe su izgubili prvobitnu funkciju u korist interneta. Danas se ljudi više ne okupljaju ispred kuće ili zgrade, već na internetu. Uprkos tome, bez mesta za okupljanje i za zajedničku akciju ne mogu nastati utopije, tako da – ko zna – gradski mobilijar jednog dana može povratiti izvornu namenu.

Marija Piroški fotografiše radnike, jednostavno i bez trikova, ali veoma ubedljivo. Radnička klasa dugo je bila adresat utopija, pre svega levičarskih. Sada, kada su radnici okrenuli leđa levičarskim vizijama, pokazalo se da levica uopšte nije poznavala ljude za koje se navodno politički borila. Između ostalog i zato, radnike bi vredelo pogledati malo pažljivije.

Danica Trajković poznaje lepotu snova, a samim tim i značaj imaginacije za utopiju.

Umetnički rukopisi na ovoj izložbi veoma su raznovrsni. Neki umetnici rade digitalno, a neki analogno, neki dokumentaristički, a neki koriste tehniku montaže, neki koriste boje, a neki se ograničavaju na crno-belo. Način na koji nešto zamišljamo određuje način na koji politički delujemo. Moramo biti svesni toga da je i mašta politična. Ponekad politika čak nije ni moguća bez mašte. Principu TINA suprotstavlja se uzvik TATA! (There Are Thousands of Alternatives / Hiljade je alternativa). Na jednoj izložbi mogu se objediniti različite umetničke pozicije, što istovremeno treba shvatiti kao izjašnjavanje protiv partikularizacije u svetu i protiv fragmentarizacije sveta.

Zahvaljujem Milici Stojišić, Dušanu Novakoviću, Petru Vakiću, Ireni Nikolić, Aleksandru Pavloviću, Milici Denković i Danici Trajković na učešću u projektu, na njihovim sjajnim umetničkim ostvarenjima i na inovativnim pristupima. Zahvalnost dugujem i Mariji Piroški, Sunčici Šido i Franku Baumanu za ljubzanu i kretavinu saradnju. A posebno zahvaljujem Vesni Danilović i Kulturnom centru Beograda, mojim partnerima u ovom projektu, na ličnoj, finansijskoj i logističkoj podršci.

Andreas Rost

Andreas Rost (Vajmar, 1966) je  fotograf, kustos, profesor univerziteta, ekspert za fotografiju nemačkog Instituta za veze sa inostranstvom (ifa – Institut für Auslandsbeziehungen) u Štutgartu, nosilac Nagrade „Ane Birman”. Živi i radi u Berlinu.

 

Program uz izložbu:
Petak 5. jul 2019.
18:00 – Kustosko vođenje kroz izložbu: Andreas Rost (prevod obezbeđen)

Petak, 12. jul 2019.
18:00 – Vođenje kroz aktuelne izložbe Kulturnog centra Beograda i
Razgovor o readmisiji i integraciji Roma povratnika (Galerija Podroom)
Učestvuju: Dejan Marković, Forum Roma Srbije i Mirjana Dragosavljević, kustoskinja izložbe

 

Danica Trajković (Gnjilane, 1988) živi i radi u Grockoj. Po zanimanju je diplomirani menadžer, a fotografijom se bavi od 2016. godine. Svojim radom želi posmatraču da prenese momenat i emociju viđenu kroz objektiv. Najviše je zanima dokumentarna i koncertna fotografija. Trenutno se bavi istraživanjem konceptualne umetničke fotografije. Učestvovala je na brojnim grupnim izložbama i realizovala jednu samostalnu izložbu fotografija.

Dušan Novaković (Beograd, 1973) je završio je školu za profesionalne fotografe Icart Photo u Parizu 2000. godine, gde je živeo i radio od 1997. do 2009. godine. Komercijalnom fotografijom bavio se do 2012. godine. Od tada radi na samostalnim i grupnim projektima. U Parizu mu je u dva izdanja objavljena knjiga Poslednji Aramejci. Član je Udruženja likovnih umetnika Srbije (ULUS). Trenutno se najviše bavi analognom fotografijom i digitalnom grafikom.

Aleksandar Pavlović (Užice, 1990) je diplomirani istoričar umetnosti i konceptualni fotograf. Aktivno se bavi teorijom i primenom fotografije kroz različite likovne i vizuelne medije. Od 2017. godine izlagao je više puta samostalno, učestvovao na  grupnim izložbama i festivalima u zemlji i inostranstvu. Njegovi radovi su objavljivani, a dobitnik je i više nagrada.

Irena Nikolić (Beograd, 1993) je završila osnovne i master studije na Arhitektonskom fakultetu Beogradskog univerziteta. Tokom studija razvija interesovanje za oblast fotografije, kao i sklonosti ka vizuelnim umetnostima. Posebnu pažnju u svom radu poklanja odnosu fotografije sa grafikom i arhitekturom.

Milica Denković (Novi Sad,  1983) je zavšila osnovne studije slikarstva i master studije novih likovnih medija na Akademiji umetnosti u Novom Sadu. Izlagala je na više grupnih izložbi u zemlji i inostranstvu (Švedska, Holandija, Mađarska, Hrvatska). Članica je Saveza udruženja likovnih umetnika Vojvodine. Bavi se digitalnom fotografijom i ilustracijom. Zanima je polje proširenog pripovedanja u sferi fotografije i novih medija. Trenutno je članica uredništva kulturnog portala rizom.rs.

Petar Vakić (1989) je 2016. dipllomirao na Odseku za primenjenu fotografiju Više tehničke škole u Novom Sadu. Fotografijom se bavi osim kao slobodnim umetničkim izrazom i profesionalno u oblasti event fotografije i fotografije enterijera. Radio je na nekoliko video-art projekata i jednom kratkom filmu. Istražuje fotografiju kao fuziju sa drugim medijima u teoriji i praksi. Učestvovao na mnogim grupnim izložbama.

Milica Stojšić (Paraćin, 1984) po obrazovanju je arhitekta i dizajner svetla. Bavi se vizuelnim jezikom svetla i njegovim odnosom prema prostoru, kao i politikama percepcije u kontekstu umetnosti. Pored videa, koristi medij fotografije, kako bi istraživala ulogu svetlosti u konstrukciji vizuelne slike. Autor je dizajna svetla za više koncerata i pozorišnih predstava.

Marija Piroški (Beograd, 1989) je diplomirala je na Odseku istorije Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Fotografijom se bavi od 2012. godine. Ne poseduje  formalno obrazovanje iz te oblasti. Do sada učestvovala u brojnim  fotografskim projektima i izložbama. Poseban fokus njenog  rada posvećen je pejzažnoj, dokumentarnoj i event fotografiji.

 

Loading...