ОТВАРАЊЕ АВГУСТОВСКИХ ИЗЛОЖБИ У КУЛТУРНОМ ЦЕНТРУ БЕОГРАДА
ОТВАРАЊЕ АВГУСТОВСКИХ ИЗЛОЖБИ У КУЛТУРНОМ ЦЕНТРУ БЕОГРАДА
Четвртак 1. август 2019. у 20.00
БРАНИБОР ДЕБЕЉКОВИЋ, ЛИЦА
Галерија Артгет, Трг републике 5/И
1 – 29. август 2019.
Реч о аутору и изложби
Мајстор фотографије, носилац титула ЕФИАП (Екселенција Међународног савеза фотографске уметности, франц. Еџцелленце Фéдéратион Интернатионале де л’Арт Пхотограпхиqуе), уметник са више од двеста самосталних и колективних изложби, професор на ФДУ од 1976. до 1983, историчар и теоретичар фотографије са више од стотину чланака – Бранибор Дебељковић (Приштина, 15. април 1916 ̶ Монтреал, 13. јул 2003) је заузео место водеће личности у српској фотографији друге половине XX века.
Бројка од више хиљада фотографских дела најубедљивије сведочи о каквом је прегнућу реч. Овај импресиван податак, уобичајено, узрокује потешкоће у одабиру фотографија за изложбу, међутим, у овом случају, није их било, јер је проф. Дебељковић сам начинио избор фотографија, тематски се недвосмислено определивши за портрет и то портрет који је у његовом опусу настајао више од педесет година. Дакле, од раних радова, преко зрелог доба, до позних година – од првог портрета Младост, заправо портрета његовог друга Егона Франчевића, из 1938, преко портрета Дада Ђурића, можда првог београдског хипика, из 1950, до Искушеника из Хиландара у дотрајалој ризи, иначе дипломираног економисте, из 1986. године. Нажалост, проф. Дебељковић није дочекао и да постави своју последњу изложбу, али нам је оставио конципирану тако да је лако преузмемо.
Све изложене фотографије припадају колекцији професорове унуке Милене Дебељковић, која је похрањена у Народној библиотеци Србије, у Фонду целине библиотеке и легати ̶ Легату Бранибора Дебељковића.
Већина изложених фотографија праћена је детаљним описом начина њиховог настанка (само неколико нема описе), које је заједно са уводником Неке личне рефлексије и текстом Драгице Вукадиновић Европа као болест сачувао професоров син инж. Душан Дебељковић. Ове подуже легенде треба схватити као да професор наглас, пред нама, размишља и говори нам шта га је навело да их сними баш тако како их је снимио, подсећајући нас да су сличност и фотогеничност важни елементи једног портрета али не и битни, осим можда за оне портрете који треба да се допадну.
Проф. Бранибор Дебељковић је, наиме, све време вишедеценијске каријере настојао да брани и одбрани аутономију фотографског умећа. Као на апотекарској ваги мерио је сваки детаљ тежећи најчистијем могућем резултату. Тако је своју фотографију сачувао од комерцијалних примеса, али и од пренаглашеног пикторијализма чему су многи фотографи тежили у жељи да им дело буде вредновано као уметничко. Бранибор Дебељковић се за подизање фотографије на пиједестал уметности борио свим расположивим фотографским средствима, па и средствима инспирисаним сликарством и другим ликовним дисциплинама, што нам најочитије показује портрет Према Рафаелу, из 1944, модела Мицуко као „реплике“ Форнарине. Зато његови портрети и данас зраче свежином, оригиналношћу и посвећеношћу уметничке провенијенције.
На подршци и помоћи у реализацији ове изложбе посебно захваљујемо породици Дебељковић, Народној библиотеци Србије, као и историчарки уметности Драгици Вукадиновић.
Милена Марјановић
Уметнички директор Галерије Артгет у 2019. години
…….
Екстериторије
Уметник: Марко Стојановић
Ликовна галерија, Кнез Михаилова 6
1 – 29. август 2019.
Изложба Марка Стојановића под називом „Екстериторије“ представља фотографије из истоимене серије које бележе палету људског делања од Њујорка до Хошимина. Један фокус ове серије јесу фотографије зумираних екстериторија – урбани или асоцијативни пејзажи који зраче меланхолијом ћорсокака. Други фокус су мањи објекти, представљени као фотографске фусноте, који славе савремену људску продукцију. Прикупљање ових минијатурних објеката, од милитантних друштвених игара до необичних меморабилија, за аутора представља чин превентивне археологије. Стојановићеве „Екстериторије“ су слика зрелог антропоценог окружења – портрет који настаје у тренутку прелаза из високе ренесансе у маниризам, осликава микро девијације у савременом благостању. „Екстериторије“ нам предлажу начин препознавања скривених, често неочекиваних могућности предела, акција или предмета у пејзажу наше свакодневнице. Својом опсервацијом и постављеним фуснотама, „Екстериторије“ такође сецирају појмове територије (као функције моћи), места (као тачке човекове интервенције) и простора (као носиоца могућности свакодневног, и шире). А тиме нас заиста подстичу да препознамо и преиспитамо екстериторије у којима живимо, као и оне које сами стварамо.
Марко Стојановић (1982) завршио је Академију уметности у Новом Саду са наградом Арт клинике Перспективе ИВ. Као представник АУНС боравио је у Ласалле-Сиа Цоллеге оф тхе Артс у Сингапуру, као и на Академији уметности Универзитета Веракруз у Мексику. Самостално је излагао у галерији Ремонт, У10, галерији Дома Омладине Београд; Музеју савремене уметности (Скопље); Културном центру Кино Шишка (Љубљана); и многим другим галеријама. Учествовао је на групним изложбама као што су 48. Октобарски салон, Београд; Бијеналу младих уметника Европе и медитерана, Бари, Италија; Микронаративи, Музеј модерне уметности, Сент Етјен, Француска; Ла Цаса, Млади српски уметници, Галлериа д’Арте Модерна Палаззо Форти, Верона, Италија; Из друге руке, Павиљон Цвијета Зузорић; Yоунг Цонтемпорарy Пхотограпхy, Пхотон, Љубљана итд. Дела му се налазе у колекцијама Града Београда, Теленор Фондације, Имаго Мунди и другим. Тренутно је на резиденцији Хомесессион у Барселони.
Више о уметнику:
*Програм у Галерији Podroom се не реализује током августа због радова у галерији. Редовни програм Podroomа наставља се од септембра.