ОТВАРАЊЕ СЕПТЕМБАРСКИХ ИЗЛОЖБИ У КУЛТУРНОМ ЦЕНТРУ БЕОГРАДА

05.09.2019., 12:00-20:00
-

ОТВАРАЊЕ СЕПТЕМБАРСКИХ ИЗЛОЖБИ У КУЛТУРНОМ ЦЕНТРУ БЕОГРАДА
ЧЕТВРТАК, 5. септембар у 20.00

У ЗЕМЉИ КИПУЋЕГ МЕСА
Галерија Артгет, Трг републике 5/I
5 – 26. септембар 2019.

МЕРИ И. ДАРАМ, НАДЕЖДА ПЕТРОВИЋ И КАТАРИНА К. ШТУРЦЕНЕГЕР
Ауторски пројекат Милене Марјановић

Три високообразоване жене – свака са својим мотивом да се лати фотоапарата, и свака са својим углом гледања на живот пред рат и у току рата. Као антрополошкињу, Енглескињу Мери Идит Дарам више занимају балкански обичаји, мада, будући да је по Црној Гори и Србији с кратким прекидима путовала више од деценије, није пренебрегла ни војне припреме за ослобођење од Турака које доводе до објаве рата Османском царству – Црне Горе 8. октобра, а Србије 17. октобра, 1912. године  –  и избијања Првог балканског рата. Као сликарку и патриоткињу, Српкињу Надежду Петровић, поред снимања портрета чланова породице и пријатеља, и војника, интересују и пејзажи које не стиже да слика у мантилу добровољне болничарке. Учитељица, Швајцаркиња Катарина Клара Штурценегер управо преко фотографије, којом је почела да се бави на фронту где је стигла с мисијом Црвеног крста још у време балканских ратова, а остала и прве две године Првог светског рата, себи отвара врата публицистике. Шта је заједничко овим трима женама, осим изразитог алтруизма и очигледне храбрости? Независан дух, отворен ум и срце, и вера у исправност одлуке да се посвете обелодањивању истине о тајновитом, често недокучивом менталитету брдовитог Балкана скованом у лавиринту његове бурне историје.

Фотографска грађа ових фотографкиња потиче из Баварске државне библиотекеа, Минхен; Краљевског антрополошког института, Лондон; Народне библиотеке Србије, Београд; Војног музеја, Београд; приватне колекције Милоша Коларжа и највећи број ће први пут бити приказан на изложби и објављен у обимнијем каталогу у години када се сећамо Конференције мира 1919 ̶ 1920, којом је окончан Први светски рат.

……………

ШТА ЈЕ ГРАФИКА ДАНАС?
Ликовна галерија, Кнез Михаилова 6
5 – 26. септембар 2019.

Гостујућа изложба Графичког колектива поводом обележавања јубилеја  – 70. година постојања
Уметници: Славица Драгосавац, Владимир Милановић, Јелена Средановић и Маја Симић

Графички колектив обележава 70 година рада на афирмисању, презентовању и критичком промишљању графичког стваралаштва (и других ликовних медија) позиционирајући се у оквиру мреже уметничких пракси на локалној, регионалној, интернационалној сцени. У контексту ове велике свечаности је и изложба која реферише на феномен графике данас. У знаку различитих културних, естетских па и традицијских стандарда који управо егзистирају у визуелним уметностима, на питање Шта је графика данас? стижу најразличитији одговори који знатно проширују постојеће појмове у једном новом лексикону штампарства и графике…

Један од могућих одговора на отворено питање Шта је графика данас? можемо потражити на примерима неколико ауторских појава које своју поетику заснивају на отвореном стваралачком концепту, на истраживању и експериментисању у оквиру уметности штампања као и рачунарским верзијама обраде слике/предлошка. Идеја да се избором радова и поставком у галерији сугерише утисак амбијента и ситуације која би иницирала један од потенцијалних одговора о графици у 21. столећу, једном од медијских актера у формирању савремене визуелне сцене. Славица Драгосавац, Владимир Милановић, Јелена Средановић и Маја Симић промовишу савремене приступе графичкој уметности, а њихови радови указују на продукцијске могућности данашње штампе. Они имају јасан став да се ограничења традиционалних графичких техника огледају у физичким својствима материјала који се користи у уметничкој продукцији. И материјал од кога је начињена матрица условљава димензије и карактер третмана носиоца графичке форме. Увођењем компјутерске графике и заменом физичке матрице дигиталним записом, поимање графичког медија поприма потпуно другу димензију.

………..

ПОДМОРНИЦЕ И ТУРБОТОРЊЕВИ / SUBMARINES & TURBOTOWERS
Галерија Podroom, Трг републике 5/-1
5 – 26. септембар 2019.

Самостална изложба немачког уметника, Карстена Конрада први пут је требало да се деси 2014. године у Ликовној галерији Културног центра Београда, но због повреде коју је тада уметник задобио падом са бицикла одложена је на неодређено време. Подморнице и турботорњеви представљају радове из Конрадове најновије продукције чије су форме истовремено дословне и метафоричке, али причају о времену у којем живимо. Последњих тридесетак година Карстен Конрад за реализацију својих радова користи углавном половне ствари које налази на бувљим пијацама, отпадима или улицама и то широм света. Тако се први пут био представио и београдској публици у оквиру изложбе Situated Self у Музеју савремене уметности у Београду када је од старог, одбаченог намештаја правио инсталације које приказују унутрашњост некадашње председничке палате под називом Ohne Tito, потом, „набуџену“ верзију модела Музеја савремене уметности коју је назвао Turbomuseum 2005, зидни рељеф Црвена звезда/Бели град. С обзиром да Конрада највише занима простор и архитектура, он сваки пројекат започиње истраживањем урбаног наслеђа одређеног града, а у случају Београда то је српски модернизам двадеѕетих година прошлог века и послератни Нови Београд.

Радови Карстена Конрада налазе се у Колекцији Октобарски салон и колекцији Музеја савремене уметности у Београду. За потребе 53. Октобарског салона, а на позив кустоса Бранислава Димитријевића и Мике Хануле 2012. године реализовао је скулптуру под називом Риалто Београд у згради Геозавода где је тадашњи Салон одржан и за коју је добио награду Култруног центра Београда.

 

Loading...