8. Goethe FEST 2019. / 10.10.

10.10.2019., 20:00

И ове године део програма Берлинала посетиће Београд, Нови Сад и Ниш. Фестивал савременог немачког филма  GoetheFEST, у осмом издању под слоганом После кризе, представљају вам GoetheFEST у Београду и Културни центар Београда од 10. до 15. октобра.

Овогодишња селекција нуди избор од 10 филмова кроз које се прожима тема кризе у политичком, социјалном, климатском/нуклеарном, економском, егзистенцијалном, емотивном и стваралачком смислу. По старом добром обичају на фестивал доводимо како дебитантска остварења тако и великане немачке кинематографије.

Фестивал почиње 10. октобра у 20.00 feel good road-movie комедијом 25km/h редитеља Маркуса Голера и сценаристе Оливера Цигенгалга која пробија жанровске клишее, изненађује сценама и необично озбиљним разматрањима тема о животу смештеним у колорит Шварцвалда. Упуштање у реализацију неоствареног сна два 15-огодишњака, који се након 30 година срећу на очевој сахрани, водиће Ларса Ајдингера и Бјарнеа Медела у главним улогама у туру око Балтичког мора уз невероватну хемију између главних протагониста који по први пут глуме заједно. Филм представља рафинисани портрет двојице супротних карактера који на мопедима јуре за пропуштеним шансама, брзином од 25км/х. Још један од важних фактора у филму чине музички колажи који у неким тренуцима прелазе у први план, док у другим стварају елегантно везивно ткиво епизода у филму. За добро расположење које прати овај филм старају се T-Rex, The Cure, Camouflage и други вољени бендови.

За филм Зузане Хајнрих Меланхолична девојка Шпигел каже да је дебитантски филм ретко толико начитан и толико забаван. Пружа увид и у статистику о проценту жена на филмским академијама који износи 40%, а тек 20% филмова настане под режијиском палицом жена. Циљ проквоте је 50:50 у свим областима. Већ дуго ниједан немачки филм није имао феминизам као централну тему. Доделу награде Max Ofils образложио је на следећи начин: „Млада жена постаје носитељка симптома друштва које не испуњава своје обећање среће“. Поједине епизоде у овој комедији дискурса носе назив: Феминизам на продају, Чежња за религијом на разочараним местима, Крај утопије или Остаци психологије. Мари Рачек у главној улози морала је да се одучи од свега што је на академији учила о глуми. Њена дистанца према свету постављена је кроз језик, мимику и држање тела.

И филму System Crasher, који на Берлиналу осваја Сребрног медведа, претходи подробан истраживачки рад Норе Фингшајт. Не бавећи се толико емотивним стањима у раном детињству тешко трауматизоване, агресивне и неконтролисане деветогодишње Бени са феноменалном Хеленом Ценгел у главној улози колико системом педагошке и медицинске подршке који заказује на свим плановима, филм поставља питање шта је са онима који се не дају спасити, али и преиспитује аналитички потенцијал сваког човека кроз призму морала друштва. Овај филм ће Вам се дуго задржати у мислима.

Још један Сребрни медвед Берлинала отишао је новом филму Био сам код куће, али Ангеле Шанелец који се бави промишљањем преживљавања и тиме који је значај смрти у животу. Претходним остварењима ова редитељка нас је уверила да се неће бавити појмовима и једнозначним мотивима већ уметношћу, глумом и језиком. И овога пута је то случај.

Нови fun-biopic са дихотомијом жртве и починиоца Андреаса Дрезена је наша највећа препрука овогогодишњег GoetheFEST-a. Гундерман је један од најдиференциранијих и најбољих филмова о Источној Немачкој који је створио фасцинантан портрет узбудљиво противречног поете и багеристе Герхарда Гундермана који верује у комунизам. Немачка филмска награда потрепљује тај епитет додељујући филму награде у чак шест категорија – најбољи играни филм, најбоља режија (Андреас Дрезен), најбољи сценарио (Лајла Штајлер), најбоља главна улога (Александар Шер), најбоља сценографија (Зузане Хопф), најбољи костим (Забине Гројних). Реч је о уметнику који ради у три смене, неприлагођен је, говори шта мисли, чак и Штазију, чији је био незванични сарадник крајем 70-их и почетком 80-их година. Не очекујте филм који се бави источнонемачким идентитетом или са собом носи осталгију (носталгију за Источном Немачком). Препустите се откривању откривању 18 сјајних песама које ће вас својом меланхоличношћу дубоко дирнути.

Још један од споменика који немачки филмски ствараоци подижу одређеним личностима је и филм Само обична жена. Подлошка грађе филма су судски списи. Филм о убиству из части са ритмичким прекидима нарације фотосеквенцама и документаристичким материјалом позива немачко друштво на дебату о породичним вредностима, одговорности и интеграцији.
Кроз још један, овог пута фудбалски, biopic Голман Траутман, доживећете веома аутентичну и љубављу прожету причу о помирењу.

У дебитантском филму Атлас Давид Наврат развија кохерентну причу згуснутих атмосферичних слика уз изванредну глуму Рајнера Бока. У овој симболичкој причи о „малом човеку“ стари принудни извршитељ исељења препознаје сина кога је одавно напустио.

Не можемо да вам не скренемо пажњу и на филмско остварење које на филмским фестивалима у Минхену и Карловим Варима освојило велики број значајних награда. Нови филм Лара редитеља Јан-Оле Герстера, кога се сећамо по остварењу Oh Boy, фокус пребацује на старије генерације у нијансираном портрету мајке са фрустрирајућим уметничким амбицијама. Уживаћете у сензибилној инсценацији и интимним оригиналним сликама драме на релацији мајка-син са Корином Харфоуч и Томом Шилингом у главним улогама.

Фестивал завршавамо забавним часом политикологије и увек изнова актуелним темама о правној држави и тиранији, као и солидарности, храбрости цивилног друштва и отпору. Филм Vakersdorf, обојен локалним и временским колоритом 80-их година, велика је прича о херојству у малом. Редитељ Оливер Хафнер преноси своје политиколошко образовање о структурама моћи у Баварској тог времена пружајући оштру анализу догађаја и исхода. Филм се завршава у априлу 1986. године када је већ стигла вест о катастрофи нуклеарног реактора у Чернобилу и три године пре званичне обуставе градње нуклеарног постројења. И на крају, чудо се ипак догодило.

Желимо Вам много узбудљивих тренутака и занимљивих открића на овогодишњем GoetheFEST-у.

20.00 25 KM/H
Немачка, 2018.
109 мин.

Режија: Маркус Голер
Сценарио: Оливер Цигенбалг
Улоге: Ларс Ајдингер, Бјарне Медел, Зандра Хилер, Мартин Брамбах, Јела Хазе, Александра Марија Лара, Вотан Милке Меринг и Јердис Трајбел

Рођена браћа Кристијан (43) и Георг (45) годинама нису била у контакту. Поново се срећу тек када им умре отац, на сахрани. Испрва не могу да нађу заједнички језик, али након што заједно одиграју неколико партија стоног тениса и притом испију неколико чашица стара блискост ипак се враћа. Браћа одлучују да коначно остваре дечачки сан о томе да на мопедима пропутују Немачку. И тако почиње њихова авантура са бројним успонима, али и са понеким трагикомичним падом. На путу Кристијану и Георгу полази за руком да обнове покидане везе и да отворе ново поглавље у својим животима.

25 KM/H је комедија пуна људске топлине о два брата који су се међусобно отуђили и о њиховом путовању кроз Немачку, од Шварцвалда све до Балтичког мора. Иако њихови мопеди не могу да возе брже од 25 км/х, њих то неће омести да да доживе низ авантура са сексом, дрогом & пинг-понгом.

Loading...