ОТВАРАЊЕ ОКТОБАРСКИХ ИЗЛОЖБИ У КУЛТУРНОМ ЦЕНТРУ БЕОГРАДА
ОТВАРАЊЕ ОКТОБАРСКИХ ИЗЛОЖБИ У КУЛТУРНОМ ЦЕНТРУ БЕОГРАДА
ЧЕТВРТАК, 3. ОКТОБАР у 19.00
ПИОНИРИ РАТНОГ ФОТО-ЖУРНАЛИЗМА: САМСОН М. ЧЕРНОВ, АРИЈЕЛ Л. ВАРЏИС, ЛУИС В. ХАЈН Галерија Артгет – 18. година,Трг републике 5/I
Ауторски истраживачки пројекат Милене Марјановић
3 – 31. 10. 2019.
Ова изложба посвећена је тројици ратних професионалних фоторепортера који су у другој деценији прошлог века боравили у Србији, на фронту, с народом и војском. Самсон Чернов је био дописник руских листова Новое время и Русское слово, и француског листа L’Illustration; Аријел Варџис, камерман и фотограф The Miami News-а и American-a, а Луис Хајн, члан Фото лиге, фотографисао је рад Америчког Црвеног крста у Европи и борио се за права детета и радника.
Изложбом скрећемо пажњу на пионире фотожурнализма захваљујући којима је овај жанр ушао у музејске институције, а самим тим и стављен под лупу модерне естетике. Истовремено, ова изложба је доказ да и у ратним околностима, када се човек, исконски, бори да сачува живот пре свега, фоторепортер не може, готово инстинктивно, да занемари начела доброг снимка. Зато ове фотографије, поред своје изузетне документарне, истиносне вредности, носе и печат духовне, ликовне вредности.
Већина фотографија Аријела Варџиса и Луиса Хајна су премијерно пред нашом публиком, а потичу из Конгресне библиотеке у Вашингтону, Архива Програмског савета РТС-а, Архива Југословенске кинотеке, Империјалног војног музеја у Лондону и Уметничког музеја у Милвокију, осим неколико које потпадају под такозвано јавно власништво. Фотографије Самсона Чернова похрањене су у Војном музеју у Београду, Народној библиотеци Србије и Историјском музеју Србије.
……………
АСАКО ШИРОКИ (ASAKO SHIROKI), Јапан
YOUR VOICE, ECHOED
Ликовна галерија, Кнез Михаилова 6
Добитница Награде Културног центра Београда на 56. Октобарском салону 2016.
3 – 31.10. 2019
Рад Асако Широки заснива се на процесима и делима која се изводе из природних материјала и облика од којих су и сачињени. Те структуралне пластике призивају и гледаочево сећање на делове намештаја (дрвене летве и палете), али затим то сећање бива деконструисано и усмерено ка нестајању и ништавилу – ка територији где нема места сећању. Овај поступак разотрива нам свет који је лишен уобичајених значења и асоцијација. Крећући се, потпуно независно, између света где је сопство одређено стварима и света где су ствари одређене сопством, она покушава да одмота и протумачи те паралелне светове, стално осцилирајући између вечног понављања сећања и ништавила.
Њен рад започиње тако што изабере парче дрвета и почне да га тестерише. У том тренутку идеја о фукционалности се заборавља и она ствара облик из својих покрета и саме идеје. Служи се традиционалним јапанским столарским техникама и старим алатом и ради без употребе металних спојки. Радећи на овај начин она нам открива сам поступак, и чин стварања дела, пре него било коју појединачну технику. Њу интересује однос негатива и позитива, како да постави предмете да се држе, стоје и буду у равнотежи у простору. Све ово са собом носи не само филозофско значење већ има и практичну и естетску димензију: свест о празнини – у Јапану ма – која покреће њен рад, супротстављена је западњачкој идеји празнине и нуди заводљиво језгро око којег се сва материја врти и којој се мора пре или касније вратити.
Асако Широки (р 1979, Токијо) Живи у ради у Берлину, Немачка и Токију, Јапан. Докторирала је на Ликовној академији, Универзитета уметности у Токију, Јапан (2008). Учествовала је у међународном студијском програму у Künstlerhaus Bethanien у Берлину (2013–2014).
Изложбе Асако Широки обухватају: A room that grows buoyant, 21st DOMANI-The Art of Tomorrow, The National Art Center, Tokијо(2019); Neighborhood Seen through Art, Community Engagement Program, Mori Art Museum, Tokијо(2018); The Other Face of the Moon, Азиски културни центар, Гвангју, Јужна Кореја (2017); Љубавни занос, 56. Октобарски салон, Музеј града Београда, Србија(2016); Contiguous notes, Japanisch-Deutsches Zentrum Берлин(2016); Expanding and condensing, Pola Museum Annex, Toкијо (2015); On the floor, Behind the window, Künstlerhaus Bethanien, Berlin(2014);
A Time for Dreams, 4. московски међународни бијенале за младе уметнике, Музеј Москве, Русија (2014). Њен каталог On the Floor, Behind the Window, у издању Künstlerhaus Bethanien, Берлин, објављен је 2014.
………..
АНИЦА ВУЧЕТИЋ: ИЗМЕЂУ СВЕТОВА
Галерија Podroom – Трг републике 5/-1
3 – 31. 10. 2019.
Аница Вучетић једна је од најпознатијих видео уметница на српској сцени визуелне уметности чији рад у видео уметности и амбијенталним инсталацијама пратимо више од тридесет година. Важно место у њеној обимној продукцији припада видео перформансу који негује у форми аутоперформанса. У особеном поетском дискурсу препознаје се по психолошким наративима за које има афинитет, попут тема сна, сећања, несвесног…које као лична искуства и проживљене интимне доживљаје визуализује у симболичне и метафоричне призоре у покретним сликама.
И на актуелној изложби „Између светова“ у галерији Podroom, ауторка доследно спроводи своју уметничку праксу и артикулацију познатих тема у девет нових видео инсталација и видео амбијената, насталих у периоду 2016- 2019. године. Нови видео радови који се могу посматрати као визуелни есеји постављени у низу – Бунар, Са друге стране, Револуцију сањам, Путовање, Изван фокуса 2, Прозор, На осами, Између светова, На крају крајева – чине сложену композитну целину поставке чије пројекције визуелних призора на зидовима и поду галерије, у визуализованом мрачном амбијенту, концепцијски се прате као својеврсно путовање кроз светове Анице Вучетић, подстичући комуникацију и емпатију посматрача.
Гордана Добрић, историчарка уметности (извод из текста)
Реализацију изложбе су подржали: Филмски центар Србије, Град Београд, Министарство културе и информисања Републике Србије и Погон.
Галерије Културног центра Београда су отворене сваког дана од 12:00 до 20:00, сем недељом, државним и верским празницима.
Програм галерија подржавају Град Београд — Секретаријат за културу и Министарство културе и информисања Републике Србије.