КРИТИЧАРИ СУ ИЗАБРАЛИ 2020 DESTRUCTION AND RECOVERY

14.01-13.02.2020, 12:00-20:00

DESTRUCTION AND RECOVERY

Ликовна галерија, Кнез Михаилова 6

14.1.2020 – 13.2.2020
Ауторка изложбе: др Сања Којић Младенов
Уметнице: Ана Вујовић, Сигалит Ландау, Весна Перуновић и Селма Селман

У циклусу Критичари су изабрали – традиционалној изложби која се као рецепција критичара савремене визуелне уметности у Ликовној галерији континуирано организује од 1967 – Сања Којић Младенов,  добитница  Награде Лазар Трифуновић за 2016, приредила је изложбу која се бави преиспитивањем родних улога и односа, стереотипа, позиција жене у друштвено-политичким и уметничким системима, као и питањем идентитета. Актуелни концепт под називом  Destruction and Recovery повезује рад  уметница међународне али и уметничке сцене Србије кроз интермедијску уметничку праксу ауторки Сигалит Ландау, Веснe Перуновић (Vessna Perunovich), Селмe Селман и Анe Вујовић.

Сигалит Ландау, интернационално реномирана уметница, бави се пропитивањима колективног идентитета, националне историје и митологије, чије наративе интердисциплинарним и мултимедијским уметничким пројектима повезује са истраживањима позиције сопственог тела и идентитета.  Весна Перуновић усмерена је на пропитивање проблема које стварају геополитичке границе, затвореност и ксенофобичност друштва, позиције имиграната у новој средини, њихове свакодневне тешкоће у комуникацији и прилагођавању, прихватању и усвајању новог окружења. Селма Селман је уметница која користи уметност као средство за изазивање друштвених промена, поготово вековних предрасуда и изолације појединих заједница изван владајућег вредносног система. Усмерена је на пропитивање позиције идентитета, нарочито ромског и женског, наметнутих граница, сујеверја, стереотипа и друштвеног маргинализовања. Полази од проблема сопствене заједнице и личног, породичног живота обележеног стигмом због ромског порекла. У скулптуралним и амбијенталним формама Ана Вујовић полази од мотива националне орнаментике присутне на традиционалним ћилимима, у које уводи симболичне грешке, искораке из уобичајеног начина реализације, симулирајући у аналогном медију дисторзије, пропусте присутне у дигитално-технолошком, машинском ткању. Како се ткање може сматрати важним за успостављање процеса аутоматизације, појаву модерног компјутера и дигиталне технологије (Седи Плант, 1996), тако је оно и пример друштвеноисторијски ниско вреднованог, углавном женског, креативног рада, хипермедија…

Др Сања Којић Младенов, виша кустоскиња и историчарка уметности, усмерена је ка истраживању савремене уметничке праксе, медија и рода од 1995. године. Завршила је историју уметности на Филозофском факултету Универзитета у Београду, мастер и докторске родне студије на интердисциплинарним студијама Универзитета у Новом Саду – ACIMSI. Директорка Музеја савремене уметности Војводине од 2013. до 2016. године. Кустоскиња тог музеја од 2006. године, Одељења за изложбе актуелне уметности, те Центра за интермедијску и дигиталну уметност. Добитница награде „Лазар Трифуновић“  за 2016. године, као и признања Друштва историчара уметности Србије (ДИУС) за најбољу ауторску изложбу у 2013. години. Кустоскиња Павиљона Србије на 54. Венецијанском бијеналу савремене уметности (2011), изложбе Светлост и тама симбола, Драгољуба Раше Тодосијевића, награђене интернационалним признањем – Uni Credit Venice Award. Чланица је међународних удружења AICA, ICOM i CIMAM – чија је стипендисткиња била 2011. године. Ауторка је, кустоскиња и селекторка многих интернационалних изложби и пројеката у земљи и иностранству. Уредница је и ауторка више од 100 критичких есеја, рецензија изложби и научних текстова у каталозима изложби, стручним часописима, књигама и електронским медијима.

 

 

 

 

 

 

Loading...