FOTOGRAFISANJE ARHITEKTURE U KONTEKSTU

29.04.2020, 12:00
-

ARHITEKTURA BRIGE
Zabeležiti arhitekturu, prikazati je na najbolji mogući način, istaći ono dobro i lepo i sačuvati od zaborava takođe je jedan od aspekata brige o arhitekturi. U našoj sredini briga te vrste, a pogotovo briga za drugog i o delu drugog veoma je retka. Veoma često fotografska dokumentacija o objektima ne postoji, objekti se menjaju, autori zaboravljaju. Arhitektonska fotografija poseban je žanr, a u našoj sredini retki su autori koji se njome bave. Poseban problem sigurno predstavlja i potpuno odsustvo sistematičnog i institucionalnog beleženja arhitekture.

FOTOGRAFISANJE ARHITEKTURE U KONTEKSTU
Relja Ivanić
Predavanje održano 18. aprila 2018. u Kulturnom centru Beograda

Nakon završenih studija na Arhitektonskom fakultetu u Beogradu Relja Ivanić se specijalizovao za arhitektonsku fotografiju. U ranoj fazi svoje karijere, sa kolegom sa studija Kostom Mijićem, Relja osniva portal za arhitekturu i kulturu prostora SuperProstor, preko kojeg prikuplja i prikazuje vrednosti u savremenoj arhitekturi Srbije i regiona. Veliki entuzijazam, posvećeni rad na tekstovima i fotografijama objavljenim tokom godina postojanja ovog portala od neprocenjive su važnosti za generaciju arhitekata koji su svoju karijeru započinjali početkom 21. veka.

Prikazivali smo arhitekturu, intervjuisali arhitekte, pisali recenzije o važnim knjigama i časopisima, najavljivali događaje, konkurse i objavljivali rezultate konkursa – zabavljali smo se. Najvažnije za nas i za SuperProstor je što smo se bavili nama, ovde i sada. Gledali smo i šta nam rade komšije – jer ako nešto može kod njih da se napravi, onda može i kod nas. Pratili smo i prikazivali primere dobre prakse. Cilj nam je bio, pored prikazivanja zaista super prostora, da u superlativu završimo radni dan, ne samo svoj, već i svakog čitaoca. Bavili smo se pozitivnim i konstruktivnim temama, za koje smo verovali da su od značaja za struku.

Samo za par godina prikupljanja primera kvalitetne arhitekture u Srbiji i regionu, mogli smo da povučemo paralele između objekata i ustanovimo određena pravila. Kosta Mijić je upravo kroz svoj autorski tekst „Mlada balkanska arhitektura” (objavljen prvobitno u sarajevskom časopisu „Tristatrojka” u decembru 2014. godine, a potom i na portalu Super Prostor http://njnjnj.superprostor.com/mlada-balkanska-arhitektura/14026) prikazao zajedničke vrednosti koje savremena arhitektura u regionu sa sobom nosi. Kosta to opisuje na sledeći način: „Iako se radi o različitim sredinama, tipologijama i autorskim pristupima, svi ovi projekti imaju određene zajedničke karakteristike zbog kojih ih možemo posmatrati kao celinu i kao jednu vrstu generacijskog stava. Takvi projekti nastaju iz vrlo konkretne potrebe za rešavanjem određenog problema, te im se tako i pristupa. Njihovi autori pokazuju neobičnu zrelost u odnosu prema investitoru, prema budžetu i istovremeno prema kontekstu. Oni nastoje da budu jasni i racionalni. Čak i onda kada na radikalan način pristupaju problemu, ta radikalnost zapravo je usmerena ka efikasnijem rešavanju problema. U njima je vrlo jasno i čisto iskazana projektantska namera koja je realizovana jednostavnim sredstvima. Oni ne izražavaju nekakav autonoman, autističan, nametljiv autorski stav. Njihov izraz uvek je posledica odnosa prema okruženju, programu i budžetu i uvek je racionalizovan i utemeljen”.

 

Loading...