ОТВАРАЊЕ ЈУНСКИХ ИЗЛОЖБИ У КУЛТУРНОМ ЦЕНТРУ БЕОГРАДА
ОТВАРАЊЕ ЈУНСКИХ ИЗЛОЖБИ У КУЛТУРНОМ ЦЕНТРУ БЕОГРАДА
Четвртак 11. јун 2020. од 19.00 до 21.00.
МИЛОМИР КОВАЧЕВИЋ
ДОБРО ДОШЛИ НА ГОЛИ ОТОК
11. 6 – 30. 7. 2020.
Галерија АРТГЕТ, Трг републике 5/I
Уметнички директор Галерије Артгет у 2020: Александар Костић
Фотографије Миломира Ковачевића Добро дошли на Голи оток, имају нешто што није ни мало иронично као назив ове изложбе: позив да коначно физички, помоћу светлости и сенки откријемо нешто што је у нашим главама само појам о паклу. Јер, Голи оток је то – синоним за хадске муке којима су били изложене хиљаде страдалника од 1948. па до касних педесетих и увек остао само као магловита претња, а мање као конкретан географски појам са својим топонимима.
И сам сам боравио на том уклетом месту, као Миломир, другим послом од овог уметника, али сада, док посматрам његове визуелне импресије, помишљам како то место можда нисам видео добро. Оно је на мене деловало као целина, као ударац у главу, а фотографије Миломира Ковачевића разлажу тај скуп у низ визуелних сензација и изабраних призора које ствари осветљавају сасвим другачије од онога како сам их ја доживео.
Те фотографије говоре заправо о нама сада. И постављају питање: да ли смо на том уклетом острву оставили саосећање. Јер, ништа није тако присутно у тренутку који управо живимо као то – недостатак емпатије, одсуство разумевања за друге, незаинтересованост за патњу. Ове фотографије на мене делују као немо упозорење да смо заборавили да смо људи.
Горан Марковић
Миломир Ковачевић (1961) фотографијом почиње да се бави са 17 година. Опус овог фоторепортера, истакнутог хроничара Сарајева, чије фотографије немају сензационалисти карактер и кратак рок трајања, покрива широк спектар тема, од оних често неприметних у колотечини свакодневнице до оних које отварају неке од, за то доба, табу-тема.
Године 1995. одлази у Париз, где дочекује крај рата у БиХ. И у новој средини наставља успешну фотографску и излагачку активност кроз циклусе портрета становника француских градова, париских гробаља (као наставак ратних серија из Сарајева), уличних играча шаха, ноћне фотографије споменика и свега онога што Париз чини градом светлости, и друге.
За свој рад добио је многа признања, међу којима је посљедње од Предсједника Француске којом је проглашен Витезом са заслугама за свој фотографски рад и ангажман.
………….
Ликовна галерија, Кнез Михаилова 6
Галерија Podroom, Трг републике 5/-1
11. 6 – 4. 7. 2020.
ВРЕМЕ 244’33’’ – ИВА.лаб
Уметници: Сесилија Белен Сандовал, Ефим Грабој, Ранд Бејрути, Милош Бојовић, Аница Вучетић, Драгана Жаревац, Дејан Клемент, Иван Петровић, Retro Future, Мирјана Боба Стојадиновић, Слободан Стошић, Владимир Томић, Милош Томић, Јоана Туркан, Миа Ћук
Кустоскиња: Слађана Петровић Варагић
Проблематизација појма времена у уметности није нова, она се често спроводила унутар појединачних уметничких пројеката кроз актуелизацију личних наратива. Изложба обједињује радове домаћих и иностраних уметника/ца (програм ИВА.лаб) бавећи се проблематизацијом времена у више равни, како у односу на природу самог медија заснованог на времену, тако и кроз актуелизацију појма времена у односу на контекст у којем уметнички радови настају, бивају ре-актуализовани и показани публици. У фокусу су уметнички радови који на различите начине преиспитују време, заустављају га, понављају, продужавају, рециклирају, контролишу, успоравају, апропришу, манипулишу…
Сам назив изложбе Време 233’44’’ омаж је композиторским идејама Џона Кејџа које су инкорпорирале темпоралност у уметничко дело у виду пролазних и привремених стања музике (Џон Кејџ, 4’33’, 1952) и пружиле изванредан оквир филмској, видео уметности и другим облицима интермедијалне уметности засноване на трајању. Темпоралност је у визуелну уметност „уведена“ кроз експерименталну музику и тиме је учинила синематичном и блиском филмској уметности.
Изложба Време 233’44’’захтева тачно толико времена да се сагледа у целини (!).
Одабиром четрнаест радова различите структуре, наратива и поетике, изложба прогровара о друштвеним, социолошким и културолошким феноменима као што су класа, рад, миграције, политика, рат, кризе, изолација, али и идентитет, ефемерност, интроспекција, одрастање и љубав.
Програм уз изложбу
ФИЛМСКА РАДИОНИЦА
12. и 13. јун – филмска радионица Милоша Томића „Цео град је мој филмски студио“ намењена полазницима старости/младости од 13 до 24 године. Више о радионици и пријављивању прочитајте овде
ПРЕДАВАЊЕ-ПЕРФОРМАНС
20. јун у 13 сати – Драгана Жаревац – Lecture performance „Како учврстити темеље на пролазности?“, плато испред Београдског излога КЦБ.
АУДИО-ПОДКАСТ
Аудио подкаст о изложби, ауторке Мирјане Бобе Стојадиновић, који ће бити доступан од 15. јуна на сајту Културног центра Београда, провешће вас кроз појединачне радове гласовима уметника и кустоскиње изложбе.