REZULTATI KONKURSA ZA PROGRAM LIKOVNE GALERIJE ZA 2021. GODINU

19.08.2020, 12:00-20:00

Savet Likovne galerije Kulturnog centra Beograda radio je u sastavu: Maida Gruden, urednica likovnog programa DK Studentski grad, Danijela Purešević, urednica u Redakciji za kulturu RTS-a i  Gordana Dobrić, istoričarka umetnosti.  Na sastancima Saveta održanim  u Kulturnom centru Beograda  kao i konsultacijama  preko imejla  pregledan je konkursni materijal i koncipiran  program Galerije za narednu  godinu. Na javnom konkursu za program Likovne galerije za 2021. poslato je 93 umetnička predloga  domaćih i inostranih umetnika. U programu Likovne galerije u izlagačkoj 2021. godini biće organizovane tradicionalne  izložbe: Kritičari su izabrali 2021, dobitnika Nagrade Lazar Trifunović za 2018.godinu, Dragane Kovačić, ULICA i 15. BINA (Beogradska internacionalna nedelja arhitekture).

Obrazloženje rada Saveta

Nakon uvida u materijal Konkursa Savet Likovne galerije KCB je predložio sledeće izložbe i umetničke projekte za program u 2021. godini, a u skladu sa koncepcijskim profilom rada Likovne galerije, njenim prostornim, tehničkim i finansijskim mogućnostima. Prilikom selekcije predloga uzeta je u obzir kompleksnost pristupa temi kojima se umetnici/e bave, aktuelnost sadržaja, kvalitet tehničkog i tehnološkog izvođenja radova u odnosu na temu kao i potencijal koji bi mogao da otvori prostor za aktivni dijalog sa publikom.  Savet je doneo odluku da tokom 2021. godine budu prihvaćeni predlozi za izložbu sledećih umetnika:

Dejana Kaludjerovića, Marije Dragojlović, Nele Milić, Anđele Grabež, Bojana Radojčića i Nikole Velickog.

Istraživački umetnički rad Puzzle Club Dejana Kaludjerovića predstavlja najnoviju  iz serije site-specific instalacija pod nazivom Conversations: Hula Hoops, Elastics, Marbles and Sand koju umetnik realizuje od 2013. godine u različitim delovima sveta. U Likovnog Galeriji KCB biće predstavljena instalacija koja je nastala u Ljubljani i kroz koju, kao i u ostalim site specific instalacijama iz serije Conversations, Dejan Kaludjerović otkrivajući naraciju dece uzrasta od 6 do 10 godina zapravo ispituje svet odraslih i modele društveno kodiranih konstrukcija i normativa koja deca usvajaju u različitim zemljama, čime se otvara zanimljivo polje za šire komparativno istraživanje.

Izložba Marije Dragojlović predstavlja najnoviji ciklus slika velikog formata koje reprezentuju odnos zlatnog preseka kroz simbolične slike sedam različitih mora. U ovam upečatljivom ciklusu slika može se prepoznati kontinuitet sa prethodnim radom umetnice kroz suptilno razvijane motiva iz njenih prethodinih umetničkih poduhvata, ali ovom prilikom motiv je tretiran na sasvim novi način i u dijalogu sa konstatntom zlatnog preseka kojim su se bavili mnogi umetnici tokom istorije umetnosti. Slike Marije Dragojlović koje će biti predstavljene na izložbi u Likovnoj galeriji KCB odlikuju se karakterističnom metafizičkom komponentnom koja je prisutna u stvaralačkom opusu ove umetnice.

Projekat Nele Milić Weding Bellas bavi se temom položaja žena u savremenom društvu Nastao je kao rezulatat participativnih umetničkih aktivnosti, intervjue i fotografske radionice realizovane u saradnji sa ženama iz različitih zemalja okupljenim oko Migrants Resource Centra u istočnom delu Londona u kome autorka živi. Specifičnost umetničkog projekta Nele Milić je u tome što ženama koje su se našle u dramatičnim životnim situacijama ne pristupa sagledavajući njihov položaj iz ugla žrtve, već podstiče imaginativne potencijale svake sagovornice koja je istovremeno i učesnik u nastanku umetničkog rada koji se realizuje u javnom prostoru.

Anđela Grabež kroz izložbu skulptura pod nazivom Ničija kuća tretira temu odnosa privatnog i javnog, individualnog i kolektivnog vlastništva ali ne samo u terminima materijalnog već u sferi sećanja i emocija. Fokus radova Anđele Grabež je nemogućnost određivanja granica i jasnog ocrtavanja onoga što je lično u vreme dominacije mnoštva, beskrajnih interakcija i tragova koje ostavljamo jedni na drugima. Istovremeno, izložba Ničija kuća kroz svojstva materijala uz pomoć kojih je realizovana ukazuje i na temu propadljivosti materijalnog i prolaznosti ljudskog života uprkos tragovima koje ljudi ostavljaju u svetu u kome živimo.

Izložba Skriveno mesto Bojana Radojčića takođe se bavi temom privatnosti i intime u savremenom globalizovanom svetu ali iz ugla sagledavanja potencijalnih opasnosti od mehanizama kontrole koji se pod velom sveopšteg spektakla i dobrovoljnog pristajanja na dostupnost privatnih podataka, ukusa, želja, kontakata putem društvenih mreža pohranjuju u nezasitu digitalizovanu bazu podataka. Kakve nas sve konsekvence digitalizovanog savremenog umreženog sveta očekuju neizvesno je, dok mogućnost pronalska skrivenog mesta koje ovim mrežama izmiče postaje gotovo nemoguće, na šta ova izložba nesumnjivo ukazuje.

Izložba Pepa prase Nikole Velickog uključuje grafike velikog formata u tehnici linoreza, matrice koje je umetnik koristio kao i fotodokumentaciju procesa nastanka radova u kojima polaznu tačku predstavlja, može se reći, vorholovski pristup kako motivima i sadržaju grafika, tako i njihovom izvođenju. Preuzmanjem motiva iz popularne kulture, karakterističnih scena koje su već urezane u kolektivno pamćenje dece i odraslih uz suptilnu intervenciju autora otvara se prostor za dimaničnu komunikaciju i interpretacije van implicitno efektnog vizuelnog dometa radova koji će biti izloženi.

Zahvaljujemo se svima koji su poslali svoje predloge i čestitamo onima čiji su predlozi odabrani.

 

 

 

 

 

 

 

 

Loading...