9. Goethe FEST 2020. / НОВО ВРЕМЕ, НОВИ СВЕТ / GoetheFEST У ВАШИМ ДОМОВИМА / 30.10.

Ове године због епидемиолошке ситуације GoetheFEST се одржава онлајн. Као поносни партнери фестивала од самог настанка, са задовољством вас обавештавамо како можете бесплатно приступити филмовима и надамо се повратку GoetheFESTа у наш биоскоп следеће године.

9. GoetheFEST
НОВО ВРЕМЕ, НОВИ СВЕТ
GoetheFEST У ВАШИМ ДОМОВИМА
29.10-4.11.2020. mojoff.net

Бесплатни стриминг филмова је омогућен само регистрованим корисницима. Уколико посетилац нема отворен налог, регистација је једноставна. Корисник има избор да се пријави путем регистроване email адресе или Facebook налога.
Упутство за гледање филмова преко платформе је на линку:
https://mojoff.net/uputstvo/
Сви филмови ће бити доступни на платформи mojoff.net током 24 сата од времена наведеног у програму.

Да ли би, да није било пандемијског лудила, јер како да назовемо трансформацију читавог света ка новим правилима живота, GoetheFEST уместо у дворанама културних центара у Београду, Новом Саду и Нишу, био приказан у вашим домовима?

За нама су нови увиди у наш и свет око нас. Све звони од нових звучних и кључних речи: корона вирус, физичка дистанца, lockdown, исправљање криве, (само)изолација, карантин, homeoffice (if office at all), имунитет (стада), ширење лажних информација, мењање алгоритама, anti-mobility. Као последица, нови формати програма у свим областима уметности и културе. Дигитализација. Улазак у виртуелне просторе.

На 70. берлинском међународном филмском фестивалу, последњем тих размера одржаном у стварним физичким просторима на самом почетку пандемије Covid-19, настао је темељ избора филмова, са тихом слутњом онога што ће уследити, јер корона је Немачку изгледа посетила пре Србије. У жељи да сачувамо све нас, и уз дубоко саосећање са културним центрима чије биоскопске сале тек ових дана опрезно отварају своја врата, одлучили смо да GoetheFEST овога пута играмо у најбезбеднијем простору у сваком смислу — до сада пуне сале овога пута замениће дневне собе пуне укућана и пријатеља, разговори након филмова, које смо тако радо водили са вама у културним центрима, наставиће се — у амбијенту наших домова. Са намером да као и до сада избором филмова покренемо дискусије које стварају нове наративе, представљамо вам програм овогодишњег издања наше смотре нове немачке продукције.

На отварању нас чека велико филмско остварење Berlin Aleksanderplac немачког редитеља авганистанског порекла Бурхана Курбанија. Номинован у чак 11 категорија, поред Сребрног медведа за најбољи играни филм, осваја награде у категоријама: најбоља мушка споредна улога (Албрехт Шу), камера (Јоши Хајмрат), филмска музика (Даша Дауенхауер) и сценографија (Зилке Бур). Пред нама је нова адаптација једног од најзначајнијих романа немачке модерне из 1929. Berlin Aleksanderplac Алфреда Деблина. Након филма Прича о Францу Биберкопфу Фила Јуција из 1931, затим веома утицајне тв серије великог Фасбиндера 1980, Курбани нам својим филмом 2020. отвара многа важна питања на тему миграција, расизма и модерног ропства. У новом Курбанију Франц Биберкопф је афрички мигрант из Гвинеје Бисао, који се обрео у берлинском парку Хазенхајде, познатом по диловању дроге и у ноћима берлинских клубова натопљених демонским симболима капитализма. Један од клубова носи назив Нови свет. Користећи се монтажом везаном за мотиве као средством приповедања и потпуно новим језиком, Деблину маестрално успева поетизација велеграда, док код Курбанијевог модерног метрополиса, мета-нарација из offa Јеле Хазе са пасажима цитата из романа, даје женски угао посматрања Франца Биберкопфа. Посебна препорука за овај изузетно провокативни звучно-визуелни аранжман епске драме са мноштвом подтекста.

Филм Усмени договор Илкера Чатака, освојио је Бронзаног медведа за најбољи филм и друге награде. Још један филм са темом миграција. На плажи турског туристичког ризорта Немица, пилоткиња, суочена са дијагнозом тешке болести, среће анатолског жигола (који је то постао силом прилика датог тренутка) који сања о Немачкој. Ане Рате-Поле глуми сензационално сведено. Са сценаристом Нилсом Моном, Чатак одлучује да поигравањем стереотипима дозволи пробој њене хладне и наизглед циничне фасаде уз пасаже комичних дијалога.

Док будете гледали филм Auerhaus Неле Леане Фолмар, смештен на југ СР Немачке раних 80-их, дуго ће вам у глави одзвањати песма Madnessa Our house. Атмосферичан филм заснован на дирљивом, истоименом out-of-age роману Бова Бјерга, невероватно комичном и истовремено пуном меланхолије, дидактизованом у Немачкој и препознатом од стране свих генерација. Овим филмом редитељка поставља питање да ли је могуће на питак начин испричати причу о депресији и осећају безизлазности, тако типичном за период пубертета. Надамо се предвечерњој породичној пројекцији након које ће различите генерације гледалаца размењивати мишљења и учити једни од других.

Адаптацију романа Час немачког из 1968. године, постратног немачког писца Зигфрида Ленца, након екранизације 1971, доноси нам истоимени филм Кристијана Швохова и његове мајке Хајде као сценаристкиње. Као универзална парабола о томе шта фашизам може да учини појединцу, породици и заједништву, филм је значајан за садашњи тренутак у коме, по речима редитеља, у немачком друштву циркулишу дискриминација и расистичке идеје, јер покреће питање граница обавезе личне одговорности.

Лекције GoetheFEST-a настављају се филмом Час персијског Вадима Перелмана, канадско-америчког редитеља украјинског порекла у руско-немачко-белоруској копродукцији, премијерно изведеног на Берлиналу. Овог пута литерарни основ лежи у краткој причи Erfindung einer Sprache Волфганга Колхазеа. Инспирисан истинитим догађајима, филм преиспитује теме сећања, памћења, идентитета, повезаности језика и идентитета, и моћи резилијентности. Један од занимљивих елемената филма је свакако измишљени фарси језик коме маестралног Ларса Ајдингера учи аргентински глумац Nahuel Perez Biscayart.

На прошлогодишњем GoetheFEST-u представили смо вам филм Јана Олеа Герстнера Лара, а ове године смо за вас одабрали филм Аудиција редитељке и ко-сценаристкиње Ине Вајсе и грандиозне Нине Хос у главној улози. Једна од значајних тема која је обележила многе немачке филмове представљене на Берлинском међународном филмском фестивалу су асиметрични односи. У овој узбудљиво конструисаној студији карактера, породичној драми и психолошком трилеру, Ана Бронски (Нина Хос) је у мрежи односа са мушким протагонистима: отац, муж, љубавник, колега, син и ученик виолине, у расцепу између дисциплине и недостатка контроле, потраге за савршенством и страха од неуспеха.

Посебну пажњу желимо да вам скренемо на провокативан филм The trouble with being born Сандре Фолнер, имењака Сиорановог дела, који је био представљен у најмлађој секцији Берлинала Encounters усмереној ка јачању у естетском и структурном смислу изазовних дела независних и иновативних филмских стваралаца. Награђен специјалном наградом жирија Encounters, добитник четири награде на фестивалу Diagonale за најбољи филм, сценарио, монтажу, глуму и других награда. Филм о егзистенцијалној кризи андроида Ели. Не, као што би на први поглед деловало, SF који разматра шта би могло да се деси у (блиској) будућности, већ филм који рефлектује одређени аспект тренутне реалности преиспитујући категорије сећања, идентитета и рода. Редитељка каже да разуме да су некоме неке сцене шокантне, али да у свету који је све више „виртуализован“ ми већ можемо да пројектујемо мисли и жеље у друге људе. Храбро маниризована деконструкција Пинокија.

Кроз све филмове провлачи се нит новог почетка, преломног тренутка епохе, живота појединца, андроида, освајање нових простора и слобода.

Селекторка: Сунчица Шидо
координаторка програма културе Goethe-Instituta

ПЕТАК 30. октобар
18:00 THE TROUBLE WITH BEING BORN
Аустрија, Немачка, 2020, 94 мин
Режија: Зандра Волнер

Сценарио: Зандра Волнер и Родерик Варих
Улоге: Лена Вотсон, Доминик Варта, Ингрид Буркхард, Јана Мекинон, Зимон Хацл

НАГРАДЕ: Специјална награда жирија Берлинала 2020; награде Фестивала аустријског филма „Дијагонале” 2020. у следећим категоријама: Најбољи филм, Најбољи дизајн звука, Најбољи играни/документарни филм, Најбоља глума

Радња филма одвија се негде у средњој Европи, можда у околини Беча, у блиској будућности. Десетогодишња девојчица Ели је андроид који се може испрограмирати по жељи. Прво програмирање је у складу са жељама мушкарца кога Ели зове тата, с којим лежи крај базена и за кога се дотерује у кући на ободу шуме. Ели је такорећи кутија за његова сећања, која њој лично не значе ништа, али њему зато значе све. Једног дана тај човек ће се изгубити у тами, следећи неки чудни ехо, док ће Ели, која је кренула за њим, пронаћи и прихватити непознати људи. Код њих је чека нови идентитет, нова фантазмагорична егзистенција, у коју други људи пројектују чежњу за изгубљеним рајем детињства. Млада Аустријанка Зандра Волнер пружа нам увид у тачку у којој се преплићу нагони и понори, страхови и тајне, осећања и празнина. Баш као у свом првенцу „Немогућа слика”, у свом другом, провокативном играном филму Зандра Волнер радњу развија на врло сложеном темељу (а не обрнуто), реконструишући породице које никада нису постојале. Машина постаје огледало људских емоција, а сам филм узбудљив пут до виртуелних и психичких реалности.